Buking u Srbiji pred zatvaranjem? Ministarstvo predlaže radikalne mere

Prošle sedmice, ministar turizma Husein Memić izjavio je da je „u turizmu koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv, dosta i sive ekonomije, a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno“, piše Nova ekonomija.

Posebna pažnja usmerena je ka platformi Booking, na šta je ministar istakao kako su obavljeni razgovori sa tom kompanijom, kao i da državni aparat razmatra da ukine rad ove kompanije u Srbiji.

Šta kaže Booking

U odgovorima za Novu ekonomiju Booking navodi kako su spremni na saradnju sa nadležnim organima kako bi edukovali svoje partnere (izdavaoce smeštaja) o njihovim zakonskim obavezama.

„Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj“, navode u ovoj kompaniji.

Isto tako, dodaju kako Booking ima i uspostavljen pouzdan proces kojim nadležni organi mogu prijaviti eventualne nepravilnosti u vezi sa oglašenim objektima, a da će oni brzo reagovati i ukloniti objekte ako se utvrdi da ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Obaveze izdavalaca smeštaja

U razgovoru za Novu ekonomiju, Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), ističe kako „siva ekonomija predstavlja veliki problem i to ne samo u domenu privatnog smeštaja, već i u domenu agencijskog rada s obzirom na to da na društvenim mrežama imamo na desetine, čak stotine organizatora putovanja koji prodaju putovanja, a nisu registrovani u propisanom registru i ne plaćaju obaveze prema državi“.

Država je zakonom uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora u paušalnom iznosu plaćati porez.

On navodi primer kako je za stan u Beogradu porez u proseku od 600 do 700 evra godišnje – što za nekog ko se time bavi “i nije preterani trošak”.

Seničić, međutim, objašnjava da problem sa sivom zonom delom postoji i zbog niskih prekršajnih kazni, pri čemu posebno ističe oglašavanje platformi za iznajmljivanje smeštaja na društvenim mrežama.

„U slučaju da se „uhvate prestupnici“, inspekcija može da im naplati paušalnu kaznu koja iznosi oko 60.000 dinara, ali ovo nas dovodi do toga da čovek koji radi taj posao „shvati“ da mu se „više isplati“ da plati dve ili tri kazne godišnje, nego da uđe u proceduru registracije u sistemu i plaćanja poreza“, objašnjava Seničić.

Ovi primeri „nelegalnih“ aktivnosti pri izdavanju smeštaja su pre svega „strašan problem za sigurnost putnika, jer tu nema kontrole po pitanju kvaliteta usluga“.

„Mi smo do sada uočili na desetine, a moguće da ih ima više od toga, stanova i kuća koje se izdaju, a uopšte nisu usklađene sa propisima i zakonom – gde se javlja ‘greška’ Bookinga koji dozvoljava da se takvi objekti nađu u ponudi na njihovoj platformi“, kaže Seničić.

Opširnije na sajtu Nove ekonomije.