0
Samo za prvih deset meseci ove godine filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) izdale su ukupno 18.188 dozvola za rad stranim državljanima u našoj zemlji. To je u odnosu na celu prošlu godinu više za čak 5.257, ili za gotovo 30 posto.
Ako je suditi prema statistici tržišta rada, stranci su veoma zainteresovani za posao u Srbiji, s obzirom na to da lista zaposlenih u poslednjih pet godina stalno raste.
„U 2015. godini ukupno su izdate 6.362 dozvole za rad, sledeće 7.340, da bi u 2017. broj opet porastao za nekoliko stotina i iznosio je 7.647“, kažu u NSZ.
Primećuje se da je u narednih godinu dana broj stranaca sa poslom u našoj zemlji skočio za oko 1.300 ljudi i na spisku je bilo 8.990 imena. Pre pandemije zabeležen je još veći porast na 13.809 novozaposlenih, da bi u vreme korone pao na 12.931 osobu, prenose Novosti.
„Najveći broj stranaca koji rade kod nas je došao iz Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije i Ukrajine. Mi ne vodimo evidenciju o stručnoj spremi radnika i nemamo te podatke, ali je naša procena da najveći broj stranih radnika radi na poslovima sa srednjom stručnom spremom, a potom pomoćnim poslovima, dok je najmanji broj visokokvalifikovanih radnika“, kažu u NSZ.
Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva, smatra da procene, međutim, govore da je stranaca na našim gradilištima mnogo više od zvaničnih brojki.
„Postoji ogromno crno tržište radne snage na kome radi još oko 10.000 njih. Za to se godinama zna, ali još niko zbog toga nije procesuiran“, kaže on i dodaje:
„Primera radi, od 600 zaposlenih turskih građevinaca svega 150 ima radnu dozvolu i prijavu boravka, dok ostali nemaju. Još je gore sa radnicima iz Indije.“
Torlaković tvrdi da je većina angažovana na teškim fizičkim poslovima, da se ne zna ko ih dovodi, gde žive i pod kojim uslovima. Najgore od svega je, smatra on, što rade za 300 evra mesečno u zemlji gde je prosečna plata u ovoj grani 54.000 dinara.
„Na taj način dampinguju cene i uništavaju domaću građevinsku operativu“, kaže on i dodaje:
„Kada inspekcija i otkrije nelegalne radnike, oni nikada ne budu deportovani u svoju zemlju, već posle nekoliko dana opet počinju da rade na drugom gradilištu.“
S druge strane, kada govorimo o posredovanju u zapošljavanju naših ljudi u inostranstvu u ovoj godini, prema podacima tržišta rada, njih 2.300 uhlebilo se u Sloveniji. Kako naglašavaju, to je jedini sporazum koji je sproveden u 2021, a naša zemlja ima još i sporazume sa BiH i Belorusijom.
Kako nalaže Zakonom o zapošljavanju stranaca, oni mogu da se zaposle pod uslovom da imaju regulisan boravak u Republici, što podrazumeva vizu po osnovu zapošljavanja ili privremeni boravak, ili odobreno stalno nastanjenje, kao i dozvolu za rad, ako zakonom nije drugačije određeno. Zahtev za izdavanje dozvole za rad u zavisnosti od njene vrste može da podnese stranac ili poslodavac.
Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objašnjava da je u Srbiji aktivno više od 80.000 gradilišta i da praktično nemamo nezaposlenog nijednog građevinskog radnika. Srbija je otvorena zemlja i normalno je, smatra on, da ljudi iz celog sveta dolaze ovde da rade.
„Veliki broj radnika i inženjera se vraća u našu zemlju i pronalazi ovde svoju budućnost. To smo sada uspeli, što se vidi i u platama u građevinskom sektoru, koje su znatno porasle u poslednje vreme“, kaže Momirović.
Na našem tržištu zanatlija građevinske struke gotovo da nema. Svi su, kako kaže Saša Torlaković, otišli trbuhom za kruhom i rade u inostranstvu za mnogo veće plate nego u Srbiji. Prosečna zarada naših građevinaca na Zapadu je od 2.500 do 3.000 evra.
Bonus video – Protest prosvetnih radnika ispred Vlade Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
