Beograđani plaćaju drastično veći porez na imovinu, glavni krivci grad Beograd i Šapić

Jelena Lj. sa Palilule i Svetlana Š. sa Novog Beograda kojima su stigli uvećani računi za porez na imovinu o kojima je Nova.rs pisala, nisu jedine građanke koje su iznenadila pristigla poreska rešenja.

Naime, našoj redakciji javili su se brojni građani s molbom da istražimo (pošto ne dobijaju odgovor od nadležne Lokalne poreske administracije) kako je moguće da ove godine porez na imovinu bude značajno veći nego što je bio prošle - nekim vlasnicima stanova je uvećan porez skoro za 11.000 dinara.

Iako smo uredno pitali Poresku upravu zbog čega je to tako, odgovor nismo dobili. Ali je zato jedan Andrija bio uporan da dobije objašnjenje svog uvećanog obračuna za porez za 5.000 dinara.

Kako kaže za Nova.rs, "caka" je u amortizaciji koja ove godine nije obračunata u rešenju.

Andrija je, objašnjava, vlasnik stana na Novom Beogradu i kao i svi građani, i on je očekivao konačan obračun poreza koji je stigao prošle godine krajem marta.

Ove godine, dodaje, pod jakom pretpostavkom beogradskih izbora, obračun je u elektronsko sanduče stigao u julu. I to veći za 5.000 dinara.

"Račun je uvećan u proseku za 5.000 dinara, mada je vrednost nekretnine u kraju ostala ista. Stan koji koristim je star više od 40 godina i prošle godine je bila stavka 'amortizacija' koje ove godine nema. Zvao sam poresko, naravno, oni brane sistem i pokušavaju da te zbune da bi uzmanje harača prošlo što bezbolnije", navodi naš sagovornik.

(Pogledajte na ovogodišnjem računu iznad da pod stavkom "amortizacija" nema obračuna).

Andrija dodaje da je upitao službenika na šalteru zbog čega amortizacija i ove godine nije uključena u konačan obračun poreza, a dobio je odgovor da Skupstina Grada nije stigla da zaseda i da tu tačku stavi na dnevni red.

"Jasno je - ako prođe, prođe, nek je prosek 3.000 dinara više po stanu, pa puta koliko ih ima na Novom Beogradu, jasna je namera i bez mnogo razmišljanja. Očigledno je da se radi o podloj nameri", smatra Andrija.

Račun iznad je od prošle godine i kao što se vidi, pod stavkom "amortizacija" navodi se 40 procenata, što znači da je konačan obračun poreza na imovinu umanjen za toliko odsto amortizacije nekretnine. Tako je trebalo da bude i sada, ali - Skupština nije imala vremena za to.

Na sednici Skupštine grada 1. jula usvojena je odluka o budžetu, uz koju često ide i utvrđivanje stope amortizacije. Međutim, kako nam je potvrdilo više odbornika opozicije, to se ovog puta nije dogodilo.

Šta zapravo podrazumeva amortizacija

Porez na imovinu se utvrđuje podnošenjem poreske prijave nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.

Kako piše na usko specijalizovanim sajtovima, vrednost nepokretnosti može se umanjiti za amortizaciju - 1% godišnje, najviše do 40%, od godine kada je nepokretnost izgrađena ili poslednji put rekonstruisana.

Kolika će biti amortizacija odlučuje skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu one koja važi na dan 1. januara godine za koju se utvrđuje porez na imovinu.

Amortizacija se računa proporcionalnom metodom. Ukoliko poreski organ ne utvrdi stopu amortizacije, prilikom računanja iznosa poreza na imovinu, vrednost nepokretnosti se ne umanjuje za amortizaciju.

U zavisnosti od vrednosti nepokretnosti, stopa po kojoj se računa porez na imovinu može biti različita.

Ove godine, pak, Skupština kasni iz "opravdanih" razloga. Podsećamo, lokalni parlament nije funkcionisao još od kraja septembra, kada je Aleksandar Šapić podneo ostavku, a novi sazov konstituisan je 21. juna. Pitanje amortizacije nije se našlo ni na dnevnom redu Privremenog organa, čiji je zadatak bio da obavlja neodložne poslove.

Svaki poreski obveznik koji ima primedbu na svoje poresko rešenje može se obratiti nadležnom odeljenju Sekretarijata za javne prihode da dobije potrebna objašnjenja ili uložiti žalbu na svoje rešenje.

BONUS VIDEO: KRALJEVO: Poreska vatra opomena za opozicionara?