Agencija za privredne registre objavila je listu preduzeća sa najvećim profitom u Srbiji, a među njima posebno se istakla kompanija Beo čista energija, nadležna za deponiju u Vinči. To preduzeće je ubedljivo najviše uvećalo svoje poslovne prohode i profit.
Beočista je više nego četvorostruko uvećala poslovne prihode, upisavši lane u poslovne knjige 14,9 milijardi dinara. Profit joj je, takođe, uvećan četiri puta, prenosi N1.
Sve to je ta firma, prema podacima Agencije za privredne registre, uspela da ostvari poslujući sa – sedam zaposlenih.
Izveštaj APR pokazuje da je Preduzeće Beo čista energija tokom 2020. godine značajno uvećala i imovinu – tri puta – na 26,76 milijardi dinara.
„Imovinu društva najvećim delom čine dugoročna potraživanja u iznosu od 20,86 milijardi dinara (3,5 puta veća od prošlogodišnjih), u okviru kojih je prikazana ugovorna imovina koja se odnosi na projekat (u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja u toku faze izgradnje postrojenja naknade po tom ugovoru klasifikuju kao ugovorna imovina koja se odnosi na projekat i prihodi po osnovu ugovora sa kupcima). Kapital društva je iskazan u iznosu od 1,64 milijarde dinara i smanjen je za 27,1 odsto, a poslovanje je pretežno finansirano iz dugoročnih kredita u inostranstvu čiji je iznos preko šest puta povećan (16,3 milijarde dinara).
Kompanija Beo čista je u žižu javnosti dospela kada se u ovgustu ove godine desio požar u deponiji Vinča. Tada je bila očita i konfuzija u tome ko je nadležan za deponiju Grad ili Beo čista.
Vladimir Milovanović iz firme Beo Čista energija rekao je da je konfuzija nastala jer je nadležnost nad deponijom u Vinči u fazi primopredaje.
„Ta primopredaja je planirana da se desi kada dve nove deponije, komunalna, nova sanitarna deponija za odlaganje komunalnog otpada počne da radi. Ona je počela da radi 2. avgusta, mi smo tu dozvolu dobili, a kad počne da radi i ova inertna, onda ćemo ući u postupak primopredaje i početka zatvaranja postojeće deponije. U nekom narednom periodu, od recimo tri godine, stavićemo tačku na ovu deponiju“, kaže Milovanović.
„Ta primopredaja je planirana da se desi kada dve nove deponije, komunalna, nova sanitarna deponija za odlaganje komunalnog otpada počne da radi. Ona je počela da radi 2. avgusta, mi smo tu dozvolu dobili, a kad počne da radi i ova inertna, onda ćemo ući u postupak primopredaje i početka zatvaranja postojeće deponije. U nekom narednom periodu, od recimo tri godine, stavićemo tačku na ovu deponiju“, kaže Milovanović.
Dodaje da je konfuzija nastala jer je nadležnost nad deponijom u Vinči, kako je rekao, u fazi primopredaje.
„Ta primopredaja je planirana da se desi kada dve nove deponije, komunalna, nova sanitarna deponija za odlaganje komunalnog otpada počne da radi. Ona je počela da radi 2. avgusta, mi smo tu dozvolu dobili, a kad počne da radi i ova inertna, onda ćemo ući u postupak primopredaje i početka zatvaranja postojeće deponije. U nekom narednom periodu, od recimo tri godine, stavićemo tačku na ovu deponiju“, kaže Milovanović.
„Ta primopredaja je planirana da se desi kada dve nove deponije, komunalna, nova sanitarna deponija za odlaganje komunalnog otpada počne da radi. Ona je počela da radi 2. avgusta, mi smo tu dozvolu dobili, a kad počne da radi i ova inertna, onda ćemo ući u postupak primopredaje i početka zatvaranja postojeće deponije. U nekom narednom periodu, od recimo tri godine, stavićemo tačku na ovu deponiju“, kaže Milovanović.
„Beo Čista Energija“ koju su osnovali kompanija Suez (Francuska), korporacija Itoću (Japan) i Marguerite, u septembru 2017. godine potpisala sa Gradom Beogradom Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog i građevinskog otpada na period od 25 godina.
Objekti u izgradnji uključuju postrojenje za preradu komunalnog otpada snage 103 MW i proizvodnju električne i toplotne energije, izgradnju nove deponije sa tretmanom deponijskog gasa, tretmanom procednih voda i postrojenje za reciklažu građevinskog otpada.
Projekat se realizuje uz podršku međunarodnih finansijskih institucija – Međunarodne finansijske korporacije, Evropske banke za obnovu i razvoj i Austrijske razvojne banke.
Bonus video: Gori rastinje u blizini deponije u Vinči
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare