Aleksandar Nešković: Mnogi su umrli zbog neadekvatne nege

Verujem da situacije u unutrašnjosti može biti samo gora, kaže u razgovoru za Danas doktor Aleksandar Nešković, redovni profesor i rukovodilac katedre za kardiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Podaci koje profesor Nešković iznosi u skladu su sa istraživanjima koja dolaze iz sveta, a koja pokazuju da je broj pacijenata sa kardiovaskularnim tegobama koji se obraćao hitnim službama značajno smanjen u vreme pandemije zbog čega postoji strah da su mnogi izgubili život jer nisu dobili potrebnu negu.Tako je prema podacima Evropskog kardiološkog društva procenat bolesnika sa infarktom koji su se obratili hitnim službama u 141 državi opao za 50 odsto tokom sredine aprila.Profesor Nešković navodi nekoliko razloga koji mogu da objasne ovo smanjenje među kojima je i strah samih pacijenta od zaražavanja koronom prilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu.Pored toga, kardiološki bolesnici su često starije osobe, među kojima ima dosta onih koji se suočavaju sa depresijom i apatijom „što je dodatno bilo potencirano situacijom vezanom za epidemiju, izolacijom, redukovanim kontaktima sa najbližima, nesnalaženjem, ali i nedostatkom pravih informacija gde i na koji način mogu biti pregledani i zbrinuti.“Upitan da li se događalo da se pacijenti sa hitnim stanjima nema ko da pregleda i da su vraćani kući, on odgovara da on ne zna za takve slučajeve.– Mislim da je to, uprkos prisutnog izuzetnog opterećenja zdravstvenog sistema, scenario koji je bio malo verovatan. Mi ipak, do sada, u Beogradu nismo imali situaciju tzv. „italijanskog scenarija“, kada zbog ogromnog broja teških slučajeva kovida koji zahtevaju hospitalizaciju više nema mesta u bolnicama ili nezbrinuti bolesnici umiru po hodnicima bolnica, ističe Nešković.Koliko je pandemija pogodila kardiovaskularne bolesnike, odnosno koliko srčanih pacijenta ima u Srbiji, može se naslutiti ako se samo pogledaju podaci Republičkog zavoda za statistiku po kojima je u 2018. godini više od 50.000 osoba premilo od bolesti krvotoka, što je više od polovine svih umrlih.Statistika za 2020. godinu biće dostupna tek za godinu do dve dana, kada će se videti u kolikoj meri je pandemija povećavala ove inače alarmantne cifre.Podaci iz sveta nedvosmisleno ukazuju da je povećana smrtnost među kardiovaskularnim pacijentima i to delom zbog prethodno pomenutog nejavljanja lekaru pri hitnim stanjima delom zbog ograničenih redovnih kontrola.Profesor Nešković navodi da su u periodu kada je zdravstveni sistem preopterećen kovid bolesnicima, mogućnosti za preglede i redovne kontrole za bolesnike sa hroničnim srčanim oboljenjima i stanjima, kao što su hipertenzija i srčana slabost u državnim ustanovama bile veoma sužene.– To je sigurno doprinelo češćim pogoršanjima, a na žalost, i smrtnim ishodima koji su verovatno mogli biti sprečeni, navodi Nešković.Upitan o listama čekanja za kardiološke operacije, te da li su ove liste produžene u vreme epidemije, i koliko su ugroženi pacijenti zbog dužine čekanja, sagovornik Danasa kaže da liste čekanja „postoje i u mnogim razvijenim zemljama i to nije specifičnost našeg zdravstvenog Sistema“, ističući da koliko on zna „trenutno je dužina čekanja na većinu kardiovaskularnih intervencija u našoj zemlji u okviru evropskih standarda“.– Važno je istaći da na listama čekanja nema hitnih kardioloških bolesnika, jer se oni zbrinjavaju u najkraćem vremenskom periodu. Naravno, bez obzira što su bolesnici u momentu prijave na listu čekanja, po pravilu, u stabilnom stanju, ono se tokom vremena čekanja može dramatično pogoršati. Taj rizik je, iako mali, uvek prisutan i unapred ukalkulisan i zbog toga se nastoji da liste budu što kraće, kaže Nešković.Pored nekovid kardiovaskularnih bolesnika čije je zdravstveno stanje trpelo zbog nedostupnosti doktora, srčani bolesnici zaraženi koronom takođe su bili jedna od najugroženijih, ako ne i najugroženija grupa, među kovid pacijentima.Sagovornik Danasa potvrđuje da su „kardiovaskularni bolesnici zaista pod povišenim rizikom da dobiju teške oblike kovid infekcije, sa komplikovanim i produženim tokom, i na žalost, sa mogućim smrtnim ishodom“, objašnjavajući da tome uglavnom doprinosi starije životno doba ovih pacijenta.– S druge strane, poznato je da su teške forme kovid infekcije vrlo često udružene sa ozledama srčanog mišića i poremećajima srčanog ritma, čemu može da doprinese i potencijalna toksičnost korišćenih antivirusnih lekova. Virus se pri ulasku u telo vezuje za specifične receptore, koji se ne nalaze samo u plućima, već i u srcu i krvnim sudovima. To omogućuje direktno oštećenje srca invazijom virusa u ćelije srčanog mišića i dovodi do poremećaja važnih regulatornih procesa u cirkulaciji koji se delom odvijaju preko tih istih receptora. Jasno je da se, ako već prethodno postoji kardiovaskularna bolest, može očekivati da će infekcija ovim virusom biti udružena sa dodatnim opterećenjem i oštećenjem srca i krvnih sudova i samim tim biti potencijalno opasnija, objašnjava Nešković.Na kraju, sve više se govori o tome da korona može iza sebe ostaviti dugotrajnije posledice. Profesor Nešković objašnjava da je do sada primećeno da virus može da izaziva zapaljenje srčanog mišića, tzv. miokarditis, zatim infarkt kao i stvaranje krvnih ugrušaka. Na sreću, češće su blaže forme miokarditisa, koje se mogu otkriti pregledima magnetnom rezonancom i u osoba koje nisu imale nikakve srčane simptome tokom kovid infekcije. Još uvek je nejasan klinički značaj ovih vrlo čestih, blažih formi oštećenja srca nastalih tokom akutne faze kovid infekcije i za sada nije poznato da li za sobom ostavljaju trajne posledice, navodi Nešković.Po njegovim rečima mnogo opasnije su situacije u kojima imuni sistem preterano jako reaguje na pojavu virusa.