0
“Sve je sprženo, kao na Marsu. To je ekološka katastrofa”, opisao je srpski biznismen Zoran Drakulić, svoje iskustvo kada je u blizini jednog rudnika u Mongoliji video posledice koje ostavlja sumporna kiselina, a koja se koristi i prilikom iskopavanje litijuma. On za Nova.rs kaže da bi otvaranje rudnika tog minerala u dolini Jadra bilo “katastrofa i užas”, ali dodaje da se iskreno nada da do toga nikada neće ni doći, jer na tržište stiže nova generacija baterija koje u sebi ne sadrže litijum.
Zoran Drakulić je gostujući u podkastu “Biznis priče” otkrio da je bio vlasnik prvog rudnika litijuma na svetu i da se taj rudnik nalazio na granici između Kine i Rusije.
On je ispričao i da je imao priliku da u jednom drugom rudniku, vidi kako izgleda zemlja posle tretiranja rude sumpornom kiselinom, opisujući taj prizor kao “ekološku katastrofu”.
Nova.rs je pozvala Drakulića, kako bismo saznali više detalja o prizoru koji je kod njega izazvao takve reakcije.
Odmah nam objašnjava da rudnik koji je bio u njegovom vlasništvu, nije iskopavao litijum, već druge metale, a da je posledice sumpora video u Mongoliji, gde se ruda bakra tretirala sumpornom kiselinom.
“U to vreme, litijum nije bio toliko atraktivan. Bilo je to pre više od 17 godina i mi smo iz tog rudnika koji se nalazi u mestu Čita na granici između Rusije i Kine, vadili neke druge metale. Naši partneri su nas jednom odveli u Mongoliju da vidimo rudnik bakra. Išli smo helikopterom i prizor je bio užasan, da sam odmah pomislio da što pre treba da odemo odatle”, priseća se Drakulić.
Opisuje da u okolini tog rudnika “nema ničeg” i da se u vazduhu “osećao sumpor”.
“To je bio rudnik bakra, ali su jedan deo bakra proizvodili takozvanim luženjem sumpornom kiselinom. Nisu to neke velike količine, ali je i to bilo dovoljno da uništi zemlju. Oko rudnika je sve sprženo, zemlja je žute boje, to izgleda kao na Marsu. Oni su imali i neke debele plastične podloge, ali to ne pomaže, zemlja je spržena i uništena. I u vazduhu se osećao sumpor. Sad, ovo što hoće da rade kod nas i da koriste 1.500 do 2.000 tona sumporne kiseline dnevno… znate šta, pa to bi bila ekološka katastrofa”, mišljenja je naš sagovornik.
Kaže i da u okolini rudnika u Mongoliji nema naseljenih mesta, osim baraka u kojima žive radnici, a izražava i sumnju u njihovo zdravstveno stanje, jer su, kao priča, izloženi konstantnom udisanju sumpora koji se oseća u vazduhu.
“Ne verujem da postoji tehnologija koja može da zaštiti zemlju od sumpora”
Drakulić priča da je rudnik u Mongoliji posećivao krejem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Dodaje, da posle slika koje je video, iako je prošlo dosta vremena, ne veruje da danas postoji tehnologija koja može da bude ekološki prihvatljiva.
“Upotreba sumporne kiseline je čista katastrofa. To ne možete da zamislite. Ne postoje tehnologije koje 100 posto tvrde da sumporna kiselina ne ostavlja posledice. Njih baš briga, došli bi ovde, radili godinu dve, a kada stigne nova generacija baterija bez litijuma, oni bi se pokupili i rekli ‘doviđenja’, a nama bi ostala zagađena zemlja”, upozorava Drakulić.
Litijum će postati “prošlost”
Naš sagovornik razgovor završava u optimističnom tonu i ističe, da “dolazi vreme kada više neće biti potrebe za litijumom”.
Objašnjava da su Kinezi započeli “novu eru” u industriji baterija koje se koriste za električna vozila, pa se nada da u Srbiji neće ni doći do otvaranja rudnika litijuma.
“Stiže potpuno nova generacija baterija koje će da izbace litijum. Kinezi su pre tri nedelje predstavili automobil na natrijum jonske baterije i to je budućnost. Te baterije se prave od soli, razgradive su i ne ostavljaju nikakve ekološke posledice. Zato kažem da je to budućnost. Druga stvar, natrijum jonske baterije su mnogo jeftinije. Taj automobil koji su Kinezi napravili s tom baterijom, košta svega 8.000 evra”, zaključio je srpski biznismen Zoran Drakulić.
BONUS VIDEO: Za vlast je litijum ponovo tema, za meštana Jadra, na iskopavanje stavljena tačka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
