27
Jedan od zahteva studenta u blokadama je sudsko gonjenje i kažnjavanje svih onih koji su fizički napadali učesnike protesta, pčev od incidenta kod fakulteta dramskih umetnosti i svih drugih napada. Tužilaštvo je juče, čini se iznenadao, objavilo da se vodi pet krivičnih postupaka. Studenti potvrđuju da to jeste deo njihovih zahteva, ali daleko je od ispunjavanja jer napadača ima znatno više, a među njima ima i javnih funckionera. Pravnici ukazuju da čak i ako se pokrenu sudski postupci protiv svih sa spiska, ti procesi mogu dugo da traju, a moguće je i okončanje sporazumom o priznanju krivice. U kojoj meri je ispunjen taj deo studentskih zahteva, i šta sve nije, Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Pred sam kraj radnog vremena, Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je juče da se vodi pet krivičnih postupaka za napade na studente tokom blokada i protesta. Redom: ispred Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra, ispred Beogradske filharmonije 6. decembra, kod Ekonomskog fakulteta 27. na Terazijama 22. decembra i u Ruzveltovoj 16. januara. Da li je ovim ispunjen studentski zahtev za podnošenjem krivičnih prijava protiv napadača i njihovo procesuiranje?
„Ta indikativna lista je proširena za 14 imena, među kojima se nalaze i određeni javni funkcioneri, te da koliko god da VJT pokušava i pokreće postupke, što svakako ovim putem još jednom pozdravljamo, važno je naglasiti da tih 5 krivičnih postupaka ne predstavljaju u potpunosti ispunjenje drugog zahteva studenata u blokadi“, kaže student Pravnog fakulteta.
Jedan krivični postupak okončan je pravosnažnom presudom – okrivljeni M.M. dobio je uslovnu kaznu od šest meseci zatvora, s rokom provere od tri godine i novčanu kaznu od 50.000 dinara, za krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, jer je 10. decembra kod ETF-a, nakon verbalnog konflikta, kako se navodi u saopštenju tužilaštva, otvorenom šakom u predelu lica udario studenta Pravnog fakulteta u Beogradu M.J. koji je učestvovao u pomenutom skupu. U okviru svog zahteva čiji se sadržaj proširuje, studenti traže i razrešenje funkcionera – ne davanje ostavki, niti da sami sebe razreše, već kako kažu da se sistem od njih ogradi. Na proširenom spisku ne stoji ime Damira Zobenice, koji je široj javnosti postao poznat zbog snimka na kojem navodno daje instrukcije za razbijanje blokada i vređa učesnike i određene političare. Studenti traže procesuiranje direktnih učesnika u napadima.
„Ovo su situacije za koje imamo konkretne dokaze da su učestvovali u takvim događajima, tako da ono na šta mi pokušavamo da utičemo jeste da utičemo upravo na te pojedince, jer svako lično donosi neke odluke. Krivica počiva na slobodno izabrano, ali pogrešnom izboru pojedinca u određenoj situaciji. Pokušavamo da izvršimo uticaj na ta konkretna lica koja vrše te opstrukcije“, ističe student Pravnog fakulteta.
U ime studenata Pravnog fakulteta i studenata u blokadi pozdravili su svaki napor javnog tužilaštva da razreši drugi zahtev i raduje ih inicijativa pri kojoj dolazi do pomaka. Da je postupanje tužilaštva pohvalno saglasna je i profesorka Pravnog fakulteta, ali postavlja pitanje da li bi tužilaštvo tako postupilo i da nije bilo pritiska javnosti i studentskih blokada, odnosno da li će tako postupati kada tog pritiska ne bude?
„Vozilo hitne pomoći na pešačkom prelazu juče u Novom Sadu usmrtilo psa, čime je nesumnjivo izvršeno krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinje iz člana 269 krivičnog zakonika, pa me sad zanima da li će novosadsko tužilaštvo reagovati, što mu je i u opisu posla ili se opet čeka pritisak javnosti, podnošenje krivičnih prijava i aktiviranje udruženja za zaštitu životinja?“, kaže Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta.
Jedan deo krivičnog procesa vodi se pred nadležnim tužilaštvom, što je procedura kada su sva krivična dela u pitanju:
„Za vreme postupka koje vodi tužilaštvo prikupljaju se dokazi za krivični postupak koji će se kasnije voditi pred sudom. Pred sudom se vodi drugi deo krivičnog postupka gde se utvrđuje krivična odgovornost, krivična sankcija ukoliko se utvrdi da je učinilac krivičnog dela odgovoran i praktično taj deo pred sudom se završava donošenjem odgovarajuće presude“, smatra Veljko Milić, advokat.
„Kada se zaključi krivični sporazum o priznanju krivičnog dela, videla sam da je sa nekim osumnjičenima zaključen taj sporazum, tu je kraj. Tu se faktički krivični sporazum završava i tom učiniocu se može izreći kazna propisana sporazumom. Što se tiče drugih krivičnih postupaka sledeći korak je podnošenje optužnog predloga sudu i onda se kreće u fazu glavnog pretresa, odnosno suđenja kada se donosi presuda“, kaže Bajović.
I da tužilaštvo proceusira sve koje navode studenti, suđenja mogu da potraju.
„To sve zavisi od složenosti, praktično, tog postupka. Od toga koje je krivično delo u pitanju, koliko ima okrivljenih, ono što mogu da kažem da kod nas krivični postupci traju znatno dugo, akko u fazi istrage koju vodi tužilaštvo, tako i u fazi glavnog pretres, koji se vodi pred sudom, naravno“, smatra Veljko Milić.
Da li će neko reagovati i na to da je u sred dana ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nepoznata osoba sa nožem u ruci cepala transparente okačene na ulaz u zgradu?
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – Mihailo Krstić: Advokati od ponedeljka rade, ali….
