Trampov mat u četiri poteza: Kako bi SAD mogle da preuzmu Grenland i kakvu ulogu bi mogla da ima Ukrajina

Iako je do pre samo nekoliko godina ideja o američkom vojnom preuzimanju Grenlanda delovala kao politička fantazija, nedavna američka vojna intervencija u Karakasu promenila je percepciju toga dokle je Vašington spreman da ide. Prema analizi Politika, postoji jasan scenario u više koraka kojim bi Tramp mogao da ostvari svoj cilj, a pojedini elementi tog plana, kako se navodi, već su u toku.

Sagovornici Politika upozoravaju da bi ovakav pristup ozbiljno zabrinuo evropske saveznike, jer podseća na ekspanzionističku logiku kakva se često pripisuje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Prvi korak: Uticaj i guranje grenlandske nezavisnosti

Odmah po povratku u Belu kuću, Trampova administracija počela je javno da promoviše ideju nezavisnosti Grenlanda, koji je danas poluautonomna teritorija unutar Kraljevine Danske. Nezavisni Grenland bi mogao samostalno da sklapa međunarodne sporazume, uključujući i one sa SAD-om, dok je u sadašnjem statusu za to neophodna saglasnost Kopenhagena.

Put do nezavisnosti vodi preko referenduma i naknadnih pregovora sa Danskom. Prema istraživanju iz 2025. godine, većina Grenlanđana - 56 odsto - podržala bi nezavisnost, dok je 28 odsto protiv.

Danski mediji i obaveštajne službe već su upozoravali da su ljudi bliski Trampu učestvovali u prikrivenim kampanjama uticaja na Grenlandu. Stručnjaci te metode porede sa ruskim delovanjem u istočnoj Evropi: kombinovanje terenskog rada, političkih saveznika, protesta i masovne online propagande s ciljem da se stvori utisak neizbežnosti određene političke opcije.

Američki zvaničnici sve otvorenije šalju poruke u tom pravcu. Tramp je imenovao posebnog izaslanika za Grenland, a potpredsednik SAD Džej-Di Vens poručio je tokom posete ostrvu da Grenlanđani imaju pravo na samoopredeljenje i da su Sjedinjene Države „jedina sila koja može da garantuje njihovu bezbednost“.

Drugi korak: Ponuda koju je teško odbiti

Ako bi Grenland izglasao nezavisnost, sledeći korak bio bi njegovo čvrsto vezivanje za SAD. U Trampovom okruženju pominjala se čak ideja da Grenland postane nova američka savezna država, što je danska premijerka Mete Frederiksen odlučno odbacila kao neprihvatljivo.

Takva opcija ionako nema podršku stanovništva – čak 85 odsto Grenlanđana protivi se priključenju SAD-u. Međutim, postoje blaži modeli. Jedan od njih je sporazum o slobodnoj asocijaciji, kakav SAD ima sa Mikronezijom, Maršalovim Ostrvima i Palauom: Amerika garantuje bezbednost i ekonomske povlastice, a zauzvrat dobija slobodan vojni pristup teritoriji.

Zagovornici nezavisnosti na Grenlandu tvrde da ne žele da postanu „novi Portoriko“, ali da su otvoreni za različite oblike saradnje sa SAD-om, posebno ako bi to značilo veći ekonomski i politički značaj nego što ga trenutno imaju u odnosu sa Danskom.

Danski vojni analitičari, međutim, upozoravaju da bi Grenland u pregovorima sa Trampom bio slabija strana i da bi obećanja mogla brzo biti prekršena.

Treći korak: Neutralisanje Evrope preko Ukrajine

Evropske zemlje, posebno saveznici Danske u EU, snažno bi se protivile američkom širenju na Grenland. Ipak, prema Politiku, Tramp ima moćan pregovarački adut – Ukrajinu.

Dok traju mirovni pregovori, Kijev očajnički traži dugoročne bezbednosne garancije SAD-a. Jedan scenario koji kruži diplomatskim krugovima podrazumeva da bi Vašington ponudio čvršću podršku Ukrajini, dok bi Evropa zauzvrat „progutala“ širu američku ulogu na Grenlandu. Za mnoge evropske lidere to bi bila neprijatna, ali možda prihvatljivija opcija od otvorenog sukoba sa Trampom.

Četvrti korak: Brza vojna akcija

A šta ako Grenland ili Danska ipak kažu „ne“? Prema procenama vojnih stručnjaka, američko preuzimanje ostrva bilo bi logistički jednostavno i brzo.

SAD već imaju stalno prisustvo u bazi Pitufik, konzulat u Nuuku i pripadnike Nacionalne garde na rotaciji. Grenland nema sopstvenu vojsku, a danske snage su minimalne. U takvom scenariju, kontrola nad glavnim gradom mogla bi biti uspostavljena za manje od sat vremena.

Takva akcija bila bi bez pravnog osnova i predstavljala bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava, uz potencijalno razoran efekat po NATO i poverenje među saveznicima. Ipak, kako upozoravaju pojedini evropski zvaničnici – Tramp je poznat po tome da pređe sa reči na dela.

Za sada, u NATO-u pokušavaju da umire situaciju i tvrde da je scenario vojnog preuzimanja još uvek daleko. Ali sama činjenica da se o njemu ozbiljno govori govori dovoljno o dubini zabrinutosti u Evropi.