3
Ovo nije put da se digne kvalitet obrazovanja. Srbija je zemlja koja najmanje ulaže u obrazovanje, te pare treba uložiti u domaće školstvo, a ne dovoditi strane univerzitete koji nemaju nikakav interes da na ovom malom tržištu otvore škole, ocenio je Branko Kovačević, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu i nekadašnji rektor tog univerziteta, povodom izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Kovačević je istakao za Danas da su 80 odsto studenata u Engleskoj i Americi stranci, koji im “dolaze na noge” i da oni nemaju nikakav razlog da ovde otvore neke škole.
„Srbija je vrlo malo tržište, imamo 230.000 studenata, od toga 100.000 na Univerzitetu u Beogradu, oko 50.000 do 60.000 na Univerzitetu u Novom Sadu, a 70.000 do 80.000 na svim ostalim univerzitetima u Srbiji. Ako hoćete da uložite, uložite u domaće školstvo“, naveo je Kovačević.
Na komentar „Danasa“ da država kaže da postoji interes nekih univerziteta iz Italije i Nemačke da otvore svoja predstavništva u našoj zemlji, Kovačević smatra da je razlog njihove zainteresovanosti profit.
„Školstvo je, pre svega, lokalna stvar države u Evropi, a u Americi je to drugačije. Zašto nemate strane univerzitete u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj i drugim zemljama zapadne Evrope? Zato što u tim zemljama država vodi računa o svom školstvu i finansira ga. Školstvo nije besplatno, ono je skupo, ali studenti od države dobijaju stipendije, oni su na budžetu. Država treba da uloži da bude što više budžetskiih studenata, jer je ovo siromašna zemlja“, ističe Branko Kovačević.
Na pitanje koji je onda interes vlasti da dovodi ispostave stranih visokoškolskih ustanova, odgovara da država radi pogrešno.
„Mi smo zemlja na repu kad se govori o novcu koji se ulaže u obrazovanje. Kinezi planiraju da 40 odsto svog ogromnog BDP ulože u školstvo, a ovde se radi o par procenta na mali BDP. Jedan Harvard ima godišnji budžet koji je veći od budžeta cele Srbije“, navodi.
3
3
0
Na pitanje koliko je opasna namera da se zaobiđe akreditacija ispostava stranih univerziteta i da se njima omogući rad u Srbiji samo na osnovu dozvole za rad koju bi davalo Ministarstvo prosvete, Kovačević kaže: „Vi ne biste smeli sa tim diploma da tražite posao u Srbiji, jer je to neakreditovana diploma. Danas možete da prijavite doktorat na internetu i platite 1.500 dolara. To je besmislena priča“.
Na komentar da država upravo i kaže da inostrane diplome neće biti priznate kod nas, a da, s druge strane, namerava da učestvuje u finansiranju stranih studijskih programa, iz čega proizilazi da ne priznaje ono za šta daje pare, Kovačević kaže da je to besmisleno.
– To je kao da igram za Crvenu zvezdu, a finansiram Partizan – ističe Kovačević.
Napominje da država domaćem školstvu duguje silne pare.
– Država duguje silni novac univerzitetima, neće da plati materijalne troškove državnim univezitetima, neki dobijaju 10 odsto, neki 18, neki dva. Što više imate sopstvenih prihoda oni vam smanjuju davanja. Država neće da donese zakon o finansiranju univerziteta, jer kad donese onda ima obavezu da to sprovede. Vi uništavate državno školstvo, a odgovorni ste za njega. To je potpuna besmislica, tako se ne radi nigde u Evropi. U Americi imate privatni sistem koji je dominantan, ali ima i odličnih državnih škola l, kao što je Berkli. Ali se tamo pare ne isisavaju iz školstva nego se u njega ulažu.Harvard sam daje stipendije studentima – navodi Kovačević.
Pita zašto država ne vrati imovinu Beogradskom univerzitetu, koja je veća od državnog budžeta Srbije.
– Vratite imovinu pa će UB sam da daje stipendije. Jugoslavija je imala 40.000 stranih studenata koji su studirali na državnim univerzitetima. Posle su ti ljudi zauzimali visoke pozicije u privredi i politici zato što je Jugoslavija bila vrlo ugledna zemlja u svetu – ukazuje Kovačević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare