"Šanse da preživim su bile dva odsto": Naša poznata voditeljka otvoreno o borbi za život i skoro 40 dana provedenih u komi

Voditeljka Maja Žeželj govorila je o detaljima najtraumatičnijeg životnog perioda.

"Bilo mi je strašno hladno, donosili su mi toplu vodu da grejem ruke dok su išli prilozi. Samo je Boba Šarenac pitao šta mi je. Kada se završio 'Dnevnik' ja nisam mogla da se ispravim. Nije me ništa bolelo, samo mi je bilo hladno, samo sam bila iscrpljena. Otišla sam do šminkernice, pozvala Ivana, on je bio iznenađen jer sam ja sama išla svuda. Nije očekivao da treba da dođe da me pokupi. Znala sam da imam temperaturu i otišla sam da se izdvojim od deca, jer sam mislila da je virus. I to je išlo do 40, krenula je muka da mi bude i ja sam ujutru otišla u bolnicu, da ne bih dobila napad gastritisa", pričala je Maja.

"Krenula je jurnjava po odeljenjima, tu mi se gube stvari. Ja znam da mi nije dobro, videla sam da je problematično... Promenila sam boju lica, počele su te neke tačkice. Videla sam da lekari brzo prolaze i da me gledaju, ali sam mislila da me gledaju jer sam ja sa televizije", nastavila je ona priču.Zbog posledica tromboze, bila je potpuno ljubičasta u licu."To je tromboza. To se ne javlja u svakoj sepsi. To je genetika, imam trombofiliju i da moj organizam nije došao u to stanje, to se nikada ne bi saznalo. Doktora koji mi je postavio dijagnozu, čuvao je unuče i pozvali su ga da dođe. Jer niko nije znao šta mi je. Odmah je postavilo dijagnozu - ireverzibilna sepsa. Znači nema nazad, mora da protutnji. Ja sam došla u najgori stadijum. Pala sam u komu. Ne znam da li su mene uveli u komu ili sam ja se sama ugasila i tu kreće moj drugi život. Tridesetak dana ja sam u komi, te noći je bilo - ako preživi noć, dva odsto su mi šanse bile da preživim. Gasim se i palim", priča dalje voditeljka.

"Ja u tom mom životu jesam bolesnik i pacijent. Nikad nisam bila zdrava i ne mogu da se krećem i ja sam u kolicima. Ja se svega sećam, jer svaki put kad otvorim oči ja vidim ženu koja stoji i gleda. Kasnije sam saznala da je to doktorka Vesna Bumbaširević, i to sam saznala tek kada sam se probudila. Ja sam tada kao na njenoj privatnoj klinici, a ona je došla iz Švedske i tu radi. Kliniku drži sa svojom rođenom sestrom koja je dr Biljana Damjanović. Ja tu ženu vidim, ona je sve vreme tamo, takođe, ali u tom mom životu ona je njena sestra. A to je i klinika i obdanište. I ja kažem što je ovde zgodno, mogla bih ja Lenu i Makija da dovedem. Imali smo i proslavu Helloween-a, sve je okićeno", govori Maja.Istakla je da jedan deo onoga što je proživela jesu bile halucinacije, ali postoje i stvari za koje je uverena da su bile istinite."Postoje stvari koje su halucinacje i postoje stvari koje su se desile u mojoj glavi, koje nisu halucinacije. To je neka druga dimenzija. Taj brod koji se pojavljuje, to nije halucinacija, ja tvrdim da to postoji. To je za mene nešto što ima. Ja sam osoba koja je ne sa dve noge, nego da ih imam šest, sa svih šest bih bila na zemlji. Ja mislim da postoje neki nivoi do kojih ljudi dođu. Prvi put kada sam bila na intezivnoj, izvađena mi je slezina, nakon udesa i ja sam sebe videla sa vrata te sobe kako ležim na krevetu. I znam tačno kada sam se probudila i kada se taj neko što je stajao na vratima vratio u mene i od tada ide ova sada moja priča. To jasno znam. Moja baka je ušla i bila je na vratima i rekla mi je: 'Š, nemoj da plačeš, ne plačem ni ja' i ja sam se tu spojila u svoje telo. Ona me je zvala 'šećeru', skraćeno 'š'", istakla je ona još.

O tom periodu života govorio je i Majin suprug, takođe voditelj Ivan Stanković."Ja imam osećaj da je nešto strašno gadno i ozbiljno. Mene pozivaju, kada je došao taj dr Buca Pavlović i on meni kaže da je ireverzibilna sepsa. Kaže mi da je veoma loše. Ako dočeka jutro, šanse su ispod pet odsto. Ja sam se isplakao u sestrinskoj sobi dok sam čekao, a moja odgovornost je bila odgovornost za njen život i funkcionisanje našeg mikrokosmosa. Buca Pavlović je rekao: 'Sad je između nje i Boga'. Meni su rekli da je Maja bila najdisciplinovaniji pacijent koga su ikad imali. Sve je slušala kako bi se izlečila", prisetio se Stanković.Maja je nastavila priču o svom "paralelnom životu"."Dobijam informaciju u tom paralelnom životu i to mi Ivan kaže, jer se pluća tako bolje oporavljaju, da je sastavni deo te terapije vožnja brodom, koji je nizak i koji je jako blizu površine vode. I taj brod kreće odavde, ide preko Norveške i staje u Crnoj Gori, gde će da se ukrcaju Ivan i deca. I onda ćemo se vratiti na pristanište. I ja sedim u čekaonici i čekam brod. I ja se u jednom momentu ukrcavam na taj broj isto kao bolesnik. Tu su sestre sedele, neke su dobre, neke nisu... To nije halucinacija, to je put ka tamo i to tako izgleda", istakla je ona.

"Strašno si nemoćan, ništa ne možeš i čekaš. Iznad mene je neka stolica, tu sedi čovek u belom, čita. Ja njemu pokušavam da kažem, da oni meni treba da vrate moj mp3, i on samo kaže: 'Svakom po svom'. Plovili smo, i dolazimo do pristaništa koje izgleda veoma ružno, crno, beton, kamenje... U međuvremenu ja čujem da će nešto loše da se desi u Crnoj Gori. Ja ne znam kako njima da kažem... Staje brod u Crnoj Gori i oni ne ulaze i ja nastavljam dalje, voda je crna, sve je mrak...", kazala je voditeljka."Definitivno postoji neka realnost, da li je to kraj, pa ima iza toga nešto... Ja sam mnogo mala da donosim neke zaključke. Kada sam bila tamo, to je strašno lako da donoseš odluku da odeš tamo. Tamo je sve mirno... A vratila sam se jer je bila rečenica: "Zašto sad kad su mali?" Oni su imali tri i pet godina. Ja sam to rekla. Ja se te rečenice sećam. To su te reči i to me je vratilo nazad", ispričala je Maja.Ivan je objasnio šta mu se motalo po glavi dok se od supruge opraštao u bolničkoj sobi."Išle su tužne pesme i ja sam mislio, kako će deca da krenu u školu bez nje. To mi je bila ta neka priča", ispričao je on.

"Ivan me je sačekao na tom betonu i on je izveo ta kolica i nestao. Ja stojim na tom pristaništu i ljuta sam. Ja sam se onda našla ispred vrata lifta pozorišta Boško Buha i ja čekam da lift dođe. Iza mene su drvena vrata i negde je nešto belo. Takva bela boja na zemlji ne postoji. Tu sam stajala - lift, vrata i to belo. I ja gledam gde ću. Ljudi idu, svi su obučeni u belo, prolaze jedni pored drugih i ne moraju da razgovaraju. Ja njima uopšte ne moram da kažem, mogu mislima da im prenesem sve što mislim. Svi su mirni, ne hodaju već lebde. I ja krenem tamo, iz tog magacina izlazi žena, sestra Olivera, i kaže mi: 'Šta ćeš ti ovde, mi te čekamo gore'. Uhvati ona kolica i vrati me u magacin. I mi se vratimo. Ja i dan danas kad vidim tu sestru Oliveru, ona žena nema pojma zašto ja nju tako gledam, kad je vidim, ja padam u trans. Ona ne zna da je ona mene vratila nazad. Vratila sam se u magacin. I posle imaju moju tripovi kako se pije voda i tako dalje", ispričala je Maja i objasnila kako sepsa nije iskorenjena stvar, iako mnogi misle da jeste."40.000 do 50.000 miliona ljudi dobije sepsu, 11 miliona ljudi umre. Sepsa nije bolest, to je stanje kada organizam sam sebe uništava. Strašno je važno da se na samom ulazu spreči to. Ona je toliko prisutna, da je ona jedna od vodećih uzročnika smrti. Najviše od svega je važno da se digne svest o tome", ispričala je Maja, a onda se nadovezao Ivan:

"Već su bili probudili Maju, obukao sam skafander i otišao da je vidim. Ima i slika kako se držimo za ruke. Krenuo je oporavak. Učila je da hoda. Ona je doživela privilegiju da za svog života umre i da to vidi. Maja je imala privilegiju da vidi koliko je ljudi vole. Sve nas je kao porodicu to dosta ojačalo. Imao sam fantastičnu priliku da vidim ko su i prijatelji", kazao je voditelj."U Nemačkoj se seku ruke i noge kada se pacijent nađe u tom stanju. Ja nijednu noć nisam zaspala da ne izvrtim film od ušla sam u bolnicu do izlazim iz bolnice", zaključila je Maja Žeželj u emisiji "Preživeli".