SNS vlast otvara teren za strane fakultete sumnjive reputacije: Spremna da im da i pare iz budžeta

Početkom novembra u proceduru Skupštine Srbije, zajedno sa predlogom državnog budžeta za narednu godinu, stigao je set različitiih zakonskih predloga od potvrđivanja finansijskih ugovora, izmena zakona o energetici ili zakona o akcijama do promena zakona o igrama na sreću. Među tim raznovrsnim zakonskim predlozima na jednoj strani stigao je i predlog da se Zakona o visokom obrazovanju dopuni sa dva člana.

Važna promena zakamuflirana u dva člana

Da se u toj, nekima možda na prvi pogled, maloj dopuni krije krupna promena koja može drastično da utiče na visoko obrazovanje u Srbiji upozorio je nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić.

“Halo, zaposleni u visokom obrazovanju! Ima li vas negde? Jeste li svesni šta vlast pokušava da provuče na mala vrata kad se bude usvajao zakon o budžetu?”, upitao je on na društvenoj mreži X.

Srđan Verbić objašnjava za Nova.rs da bi se ovom dopunom inostranim univezitetima dozvolilo da kod nas otvaraju svoje ekspoziture i dobiju dozvolu za rad bez provere kvaliteta koja se vrši kroz klasičan proces akreditacije, već samo na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete.

“Prema onome što se predlaže, univezitet bi sklopio ugovor sa Ministarstvom, u kom se navode detalji organizacije rada te ustanove, način finansiranja, angažovanje nastavnog osoblja, režim studija, način upisa, plaćanja školarine i brojne druga pitanja u vezi sa radom. Međutim, to svakako nije proces akreditacije kojim se proverava kvalitet rada neke ustanove”, ističe Verbić.

Do sada je predviđeno zakonom, da inostrani fakulteti, ukoliko žele da otvore ekspozituru u Srbiji, prođu isti proces pred Nacionalnim akreditacionim telom, kao i visokoškolske ustanove, bilo državne, bilo privatne, iz Srbije.

“Ne znam odakle ideja za ovakvu jednu promenu, ni zašto se to radi na ovaj način, 'ispod žita'. Jasno je da će ukoliko nadležni skupštinski odbor prihvati ovaj predlog, ta izmena biti razmatrana u okviru objedinjene skupštinske rasprave uz budžet i niz drugih zakona. Verovatno niko ni u samoj skupštini neće reći ni reč o tome, a kamoli da je bila organizovana javna rasprava, koju ovo vrlo ozbiljno pitanje zaslužuje”, ističe Verbić.

Nekadašnji ministar prosvete upozorava da se ovako otvaraju vrata za dolazak univerziteta sumnjive reputacije i razne druge zloupotrebe, jer se izmenom ostavlja i mogućnost da takvo osnovane visokoškolske ustanove dobiju i sredstava iz budžeta.

“Moguće je da neka ustanova iz regiona sumnjive reputacije na takav način dobije dozvolu za rad u Srbiji, ili neka koja kod nas nema akreditaciju, registruje se negde u okolnim zemljama, pa se u tom svojstvu pojavi kao strani univerzitet i sklopi sporazum sa Ministarstvom. Recimo, postoji Megatrend u Brčkom koji bi tako mogao da dođe i dobije dozvolu”, opisuje Verbić.

Kada je pomene Megatrend, mnogi će se setiti da su mediji otkrili da je nekadašnji ministar policije i funkcioner naprednjaka Nebojaša Stefanović tražio još 2005. godine od Univerzitetu Megatrend u Beogradu da mu nostrifikuju diplomu koju je 1995. godine stekao u Velikoj Britaniji na Megatrend Internešnal (Megatrend International Expert Consortium Limited), ali da ta firma u Engleskoj nikada nije bila registrovana za obrazovanje. Na kraju je otkriveno, da je Stefanović pohađao predavanja organizovana u beogradskom Sava centru.

Ozbiljni univerziteti nisu zainteresovani za dolazak

Sumnja da bi sporna dopuna zakona mogla da dovede neke ozbiljne svetske univerzitete u Srbiju.

“Nemaju ozbiljni univerziteti iz inostranstva interes za dolazak u Srbiji, nisu ga imali ni ranije, jer je to izuzetno skup proces, a kod nas je sve manje studenata. Nema ni u drugim zemljama mnogo ispostava stranih univerziteta, posebno onih ozbiljnih. Nije to praksa i generalno se ne isplati. Ako su zainteresovani za izvanredne studente, daće im stipendije da studiraju kod njih u matičnoj zemlji”, naglašava Verbić.

Verbić ne veruje da se ova izmena pravi zbog italijanskog univerziteta Bokoni, čiji je dolazak najavljivao svojevremeno Aleksandar Vučić. Međutim, podseća da je delegacija te visokoškolske ustanove nedavno imala u Beogradu sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem, na kom nije bilo predstavnika naših univerziteta i akademske zajednice.

Ko će priznavati takve diplome

Kada je u pitanju priznavanje diploma sa univerziteta koji bi bili otvoreni na osnovu sporazuma sa Ministarstvom, naš sagovornik ističe da bi vlasti za to morale da odrade još malo zakon, ali nema sumnje da će to uraditi.

“Međutim, veliko pitanje je da li bi i u kojim evropskim zemljama bile priznate te diplome. Naime, mnoge zemlje ne priznaju diplome fakulteta koji su ispostave u zemljama van svoje matične u kojoj su akreditovani. Tako bi se moglo desiti da recimo diploma takvog jednog univerziteta bude priznata u zemlji iz koje je i kod nas, ali ne i u znatnom delu evropskih zemalja”; zaključio je nekadašnji ministar prosvete.

Nakon Verbićeve objave o ovoj temi na X mreži se povela diskusija u kojoj korisnici većinom ocenjuju da će ova zakonska promena dodatno srozati kvalitet srpskog obrazovanja.

Imaju pravo na pare iz budžeta

“Akademska zajednica je decenijama u problemu, ovakvim predlogom neće se obezbediti zdrava konkurencija, već će se otvoriti mogućnost za dalje snižavanje kriterijuma, posebno u oblasti društvenih nauka”, jedna je od ocena.

Milovan Šuvakov, Vebićev nekadašnji pomoćnik u Ministarstvu prosvete, citirajući predložene dopune zakona ukratko je objasnio smisao pomenutih promena.

“Ovime se ovlašćuje Ministarstvo da mimo Nacionalnog akreditacionoj tela da dozvolu za rad i inostranom univerzitetu, bez bilo kakve provere i osiguranja kvaliteta. Dodatno, daje mogućnost delimičnog ili potpunog finansiranja školarina iz budžeta. Ovime se inostrane ustanove stavljaju u povoljniji položaj nego domaće (i privatne i državne). Pored svih drugih mogućih zloupotreba očekujem da sumnjivi univerziteti iz regiona puste ogranke i "procvetaju" u Srbiji”, napisao je Šuvakov.

Nova.rs je pitala Ministarstvo prosvete da li se ovom dopunom Zakona na mala vrata, mimo Nacionalnog tela za akreditaciju, u obrazovni sistem Srbije uvode univerziteti iz inostranstva, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.