0
Sve više naših javnih ličnosti odlučuje se da grad zameni selom, a među njima je najviše glumaca, kojima su dosadili buka i gužva, te su poželeli da se vrate prirodi. Neki seoske kuće koriste samo kao vikendice, ali većina je počela i da se bavi poljoprivredom, što za svoje potrebe, što za tržište, a pojedini su u tome postali veoma uspešni.
Glumica Ivana Mihić je tako priznala da se posvetila uzgajanju voća i povrća, a na društvenim mrežama redovno deli fotografije koje o tome i svedoče.
PROČITAJTE JOŠ:
„Naše neprskano povrće i voće podrška je trudu da se zdravije hranimo. Zemlja na našem placu po kvalitetu je pete kategorije što je za gajenje povrća loša startna pozicija. Ima gline, pa je teško i okopavati i pleviti. I pored tih prepreka uspevamo da odgajimo nekoliko kultura. Pomoć komšija i prijatelja poljoprivrednika od velikog je značaja. Tako smo, na primer, uspeli da nabavimo stajsko ovčije đubrivo, da instaliramo zalivanje ‘kap po kap’… Sećam se kad smo zasadili prvu ‘baštu’, moji roditelji i ja, osamdesetih godina, svakodnevno smo je obilazili i sedeći na klupici zagrljeni posmatrali njen razvoj. Proletos sam tako i ja, po završenoj sadnji i formiranju leja, sela na istu tu ‘klupicu sa pogledom’ a telom mi je prostrujala čudesna milina. Moja majka je odvrnula česmicu i pustila vodu kroz sistem za zalivanje. Nega upravo zasađenih života tada je počela i traje još uvek, a plodovi svakodnevno pristižu“, dodala je glumica na Instagramu.
Branislav Bane Tomašević odlučio je da obnovi imanje kod Gornjeg Milanovca, gde već godinama mnogo vremena provodi sa suprugom Jelenom Ivanović i njihovim trojicom sinova. Naime, glumac je novac uložio u kokoške.
„U selu sam i baš dok pričam sa vama deca me dozivaju, viču: „Ručak!“. Ovde je jedna posebna dimenzija života, pravi život! Imam kontakt sa prirodom, bez buke i haosa. Gledam svoje kokoške, prvi put sam ih pustio u prirodu. Kupio sam 40 pilića i podgajio ih, pravi su, divlji, oni što šetaju po dvorištu i kljucaju“, rekao je Bane Tomašević nedavno za Blic i dodao da je od detinjstva blizak sa selom.
„Gajim životinje, imam svinje i ovce takođe. Imam svoju baštu, paradajz, krastavac, tikvice. Nije mi teško da sve radim, u detinjstvu sam dolazio na selo kod bake i dete, oduvek sam voleo tu da boravim. Kada sam ovde nema stresa uopšte. Čim čovek sedne u auto i 30 metara napravi nešto se desi, odmah neka nervoza. Ovde je to drugačije. Ljudi treba da se vrate prirodi, da ekološku svest probude, da nauče da bolje brinu o prirodi. Toliko je sve zagađeno i smeće je na sve strane, angažujemo decu da čistimo divlje deponije i sav taj haos sređujemo“, rekao je glumac, koji je jednom prilikom govorio i o proširenju svog biznisa:
„Zasadio sam mnogo stabala višnje na imanju na kojem se rodio moj otac, to je moja dedovina, kao i mog brata. Sagradili smo i kuću. Zatim sam dokupio nekoliko obližnjih hektara zemlje i napravio zasad od 1.000 stabala višnje. Ideja mi je da razvijem posao proizvodnje voća i usput razmatram sve mogućnosti za preradu i pravljenje proizvoda od tog voća. Imam spremnu zemlju za još 1.200 stabala višnje, a na imanju imam i više sorti šljiva koje je su još ranije zasađene.
Glumac Nenad Jezdić sve više vremena provodi u selu Zabrdica kod Valjeva, gde je zasadio voće. Poslednjih nekoliko godina posvetio je proizvodnji rakije i od toga napravio ozbiljan posao u koji planira da uključi i svoje četvoro dece kada odrastu. Već sada mu dosta pomažu oko svega, a glumac je u više navrata isticao to koliko je važno da sela ponovo zažive.
„Upravo to selo održalo je Srbiju. Nahranilo nas i othranilo. S nestajanjem sela, nestala bi i Srbija. Lako je meni da budem seljak, doduše ja se baš trudim. Nisam neko ko se lišio elementarnog truda. Često spomenem to: ‘Kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati.’ Selo jeste malo moja romantičarska pobuda i neki idealan svet po mom doživljaju i nazorima života. Ali u poslednje vreme izbegavam da sebe svrstavam među prave seljake i da se ravnam prema njima“, rekao je on, pa dodao:
„Nisam dostojan toga. Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe. Na putu sam ispunjenja svojih poslovnih ciljeva. Imam princip da radim onako kako umem“, rekao je svojevremeno Jezdić.
I dramski pisac Siniša Kovačević i njegova supruga Ljiljana Blagojević iz grada su se odselili u selo Surduk. Stan u Beogradu ostavili su ćerki Kalini, a oni tek s vremena na vreme dođu jer im, kako su oboje izjavili, život na selu i daleko od gradske vreve izuzetno prija.
„Odselili smo se u Surduk, pored Dunava, u kuću s dvorištem iz kojeg pogled puca na vinograde. Sada imam više vremena da čitam i razmišljam o sebi. Ležem ranije, a budim se prirodno. Zemun je nekada imao atmosferu malog grada, ali dobio je brzinu Beograda. Ipak, ostao mi je prva ljubav, tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu su mi bili prvi izlasci“, rekla je svojevremeno Ljiljana.
„Koje prednosti ima život na selu, građa je za čitav esej. Ipak, ima i mana život u ruralnoj sredini, kao što ima i prednosti život u gradu, te i nisu baš komparativne vrednosti. Ako me pitate je li nam lepo u Surduku, svakako da jeste, ali najbolja je kombinacija živeti na selu, ali ne prekidati vezu sa gradom“, istakao je Siniša.
Glumica Marija Petronijević poslednjih godina u potpunosti je posvećena poljoprivredi. Ona se vratila u svoje rodno selo Visibaba kod Požege, gde uzgaja baštu, ima plastenik, vozi traktor, gaji ovce… Više putaje govorila o tome kako je tamo pronašla svoj mir.
„Posao na seoskom imanju sa velikim brojem životinja nije pretežak, ali nije lak. Vreme i klima ne čekaju na to da se poslovi dovrše već čovek uvek mora da žuri, da bi stigao da uradi više. Danas sam emitovala jedan video, gde sam šmirglala ovo kolje, kako bih na njega nanela impregnant, ne bi li kolje služilo koju godinu duže ili više. Posao impregnacije nije završen jer je počela da pada kiša. Na kolje sam navukla najlonske džakove, pa ću prvom sledećom priliom nastaviti sa zaštitom i fabranjem. Na selu nema muških i ženskih poslova, na selu posao mora da se završi“, istakla je ona, pa dodala:
„Šteta što je u našim gradovima, koji su najčešće proširili ljudima iz sela, malo drugačija poslovna politika. Sve što može danas, odlaže se za sutra, i često tako unedogled. Istina je da ja ne moram ovo da radim što radim. Istina je da ja volim da radim, a ko radi, ne samo da se ne boji gladi, nego njemu ništa nije teško. Istina je da i mnoge žene, vodeći računa o svojim nežnim šakama i nalakiranim noktima nikada šmirglu ne bi uzele u ruke da njom šmirglaju stubove jer moraju ruke biti negovane, valjda za dodir. Ja nekako verujem da je lepo imati ruku u ruci, ali da je još lepše kada se duše sretnu. Istina je da ima žena koje rade više i bolje nego što to ja radim. Čeka me postavljanje oko 2-3 kilometra sličnih ograda na Ponikvama, Tari, u Crnči, Rujevcu i Selancu. I naravno, kad mi se javi neko ko bi da radi, ali mu je teško da šmirgla ili farba, ili pobija kolje, ili radi sve ono što ja jesam, ne mogu, a da se ne zapitam, je l’ bi taj zaista da radi, ili bi da parazitira?!“
Aleksandar Srećković Kubura se vratio u svoje rodno mesto u okolini Kraljeva gde se bavi poljoprivredom i ostalim seoskim poslovima, a najviše uživa u proizvodnji vina i rakije.
„Odrastao sam u Kraljevu, ali veći deo detinjstva proveo sam u Ratini. Volim selo, poljoprivredu… Dosta dugo sam bio zadovoljan Beogradom, dosta dugo sam bio tamo, ali sada mogu da radim manje, a kvalitetnije, pa sam našao vreme da dođem na selo i bavim se nekim drugim stvarima. Želeo sam da se bavim nečim što me ispunjava i što je kreativno, a to svakako vino i rakija zahtevaju. Kum i ja smo počeli da istražujemo, uvodimo neke nove metode, tako da sam zadovoljan“, rekao je on tada.
Njegovi sinovi često mu pomažu, a on se nada da će jednog dana preuzeti brigu o imanju.
Glumac Branko Janković se svojevremeno preselio u selo Gunjaci, kod Osečine, gde ima farmu sa velikim brojem koza. On u selu živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.
„Pripremam se za početak sezone muže koza. Trenutno je jarenje u toku. Ove godine smo blizu 100 tona mleka preradili“, rekao je jednom prilikom, prenosi Blic.
„Imamo oko 800 grla na mlekari. Guram i radim. Uskoro pokrećemo novi segment, to je kozja kozmetika. Kozje mleko je neverovatno za regeneraciju kože, vlažnost“, dodao je svojevremeno Branko, kog smo gledali u „Nedelji“, „Tomi“, „Koži“ i „Besi“.
„U selu imam pet kućica, vodenicu, ima bioskop čak, na licu mesta se sprema hrana na vatri, ljudi rezervišu celo selo, pravo povezivanje sa prirodom. To je nostalgičnost jedna, napravio sam da tu ima sekire, drva, da spavate u hladnoj sobi, čisto, uredno sve, sa doživljajem sela“, naveo je tad Branko.
„Drugi biznis ide sjajno, otvorili smo gastro bar ovde na pijaci u Beogradu, tu smo bliži kupcima. Treba se vratiti korenima. Srbija je prelepa, treba biti zahvalan“, rekao je Janković ranije.
„Želim da kroz moj primer ljudi vide da je moguće da malo preduzeće, jedan preduzetnik, da sam uspe“, dodao je tad.
Glumac Dragan Gagi Jovanović je gradsku vrevu zamenio prirodom, te najviše vremena provodi u kući na Zlatiboru, a i glumački par Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković ima vikendicu u Čortanovcima koje je njihovo mesto za beg od gužve. Svoju oazu mira van Beograda sredili su po svom ukusu i potrebama, a upravo na ovom mestu često provode zajedno porodične praznike.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare