Najveća olimpijska čuda - osvojili medalje a niko nije verovao u njih

Olimpijske igre predstavljaju vrhunac karijere jednog sportiste. Te dve nedelje, koliko u proseku traje najmasovnije takmičenje, oči čitavog smeta su uperene ka sportskim borilištima, i gotovo svaki učesnik se sprema maksimalno za nastup na njima.Vrhunska priprema uz motiv do, nardoski rečeno, neba, u pravim okolnostima može da bude više nego dovoljan da oni koji bi u nekim drugim okolnostima glatko bili poraženi na kraju dana svoje ime upišu u večnost kao olimpijski šampioni.A od prvih tako reći modernih Igara koje su, na inicijativu baroja Pjera de Kubertena, ponovo pokrenute 1896. godine viđen je veliki broj pravih sportskih podviga koje su činili oni od kojih to niko, pa ni oni sami, ni u ludilu to nije očekivao.Dan kad je Argentina bacila "drim tim" na kolenaPobediti košarkašku reprezentaciju u grupi je, iako svakako velika stvar, nešto što i nije ravno čudu, jer Amerikanci neretko umeju da potcene rivale, ali im je uglavnom dovoljna jedna četvrtina igre na vrhunskom nivou kako bi došli do željenog rezultata. No, kada krenu eliminacione borbe, Amerikanci, poput plej-ofa, stvari dignu na sasvim drugi nivo i gotovo da je nemoguće parirati im.Reprezentacija Argentine iz 2004. godine nije mislia tako. Predvođena tada zvezdom NBA lige u usponu, Manuom Đinobilijem, koji je ubacio 29 poena, Argentina je u polufinalu savladala Amerikance sa 89:81 i izazvala eurofiju među ljubiteljima igre pod obručima širom planete.https://www.youtube.com/watch?v=K5PFNpiP5aY"Leteća domaćica" i četiri zlata Godina je bila 1948, Olimpijske igre su održane u London a Feni Blakners-Koen iz Holandije u prestonicu Engleske sa 30 godina i dvoje dece, i po standardima tadašnjeg sporta smatrana je penzionerkom. Donela je odluku da nastupi na četiri događaja, predviđali su joj da će sva četiri završiti na samom dnu, a onda je počela da trči. Zlato na 100 metara pratilo je zlato na 80 metara s preponama, usledilo je najsjajnije odličje posle trke na 200 metara, da bi završila turnir titulom u štafeti.Isti oni koji su je po dolasku okarakterisali nadimkom "domaćica" su je, dok je odlazila, opisali istom rečju, samo su na njega dodali prefiks kojim će ostati upamćena u istoriji sporta - "leteća".https://twitter.com/UltraBalm1/status/1138513766335823873Emil Zatopek u epizodi "Kod maratona je bitno samo trčati"Nije te 1952. godine u Helsinkiju Emil Zatopek iz tadašnje Čehoslovačke mogao da zna da će njegov čin savršeno biti opisan u jednoj epizodi popularne serije "Kako sam upoznao vašu majku". Kada jedan od glavnih likova, Maršal Eriksen, zbog spleta nesrećnih okolnosti bude sprečen da trči njujorški maraton, njegovo mesto zauzeo je Barni Stinson, koji je, na sumnju svojih prijatelja da će ga završiti, rekao:"Trčanje maratona je zapravo jednostavno. Postoji jedno pravilo - počneš da trčiš... I to je to."Zatopek je prvo osvojio zlato na 10.000 metara, potom je nakon savršenog preokreta došao do zlata i na upola manjoj distanci, a na maraton se prijavio u poslednjim trenucima. Nikada ga ranije nije trčao na zvaničnim trkama, a onda je događaj krenuo. Da se sprema nešto veliko postalo je jasno kada je Zatopek sustigao tadašnjeg svetskog rekordera, Britanca Džima Pitersa, i pitao ga:"Da li je ovo prebrzo?"Stazu je pretrčao za 2:23:03.2, više od dva i po minuta pre osvajača srebra.A u podjedinim društvenim krugovima reč "zatopek" se koristi da se opiše nešto što je, uprkos svakoj logici, uspelo iz prvog puta.https://twitter.com/TILsports/status/1287681178556747779Bili Mils i pobeda koja prkosi logiciIme Bilija Milsa u suštini nema nikakvu težinu, sve dok na red ne dođu Olimpijske igre. Tamo je njegovo ime najveće.Marinac po izboru karijere, Mils je stigao do finala trke na 10.000 metara u Tokiju, ali je u finale ušao kao ubedljivo najmanje poznat i priznat od ukupno 29 takmičara.Ron Klark iz Australije je predvodio trku, sa tadašnjim svetskim rekorderom bio je i Mohamed Gamudi iz Tunisa, a na šokantnom trećem mestu našao se - Bili iz Amerike.Dok su se Klark i Gamudi borili za prvo mesto, Mils je sebi ponavljao "Mogu da pobedim, mogu da pobedim, mogu da pobedim", a dok je to izgovarao uhvatio je sprint koji ga je pored zabezeknutih i zbunjenih rivala lansirao među olimpijske šampione i u večnost.https://twitter.com/ibgeekboy/status/1414395765569458178Ostaje nam da sačekamo i vidimo ko će biti neki novi heroj Olimpijskih igara nakon zatvaranja Tokija i upisati svoje ime pored Feni Blakners-Koen, Argentinaca, Bilija Milsa i Emila Zatopeka,Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram