"Tamo u parku u Zemunu, prolazim i vidim Novaka. Za sekund se oko njega našlo četrdeset ljudi za pitanje, slikanje, autograme... Ne bih mu bio u koži."
Tim rečima je Dejan Milojević, nekadašnji košarkaš, osvajač zlatne medalje na Evropskom prvenstvu sa reprezentacijom Jugoslavije, čovek koji je stvorio Nikolu Jokića, reagovao na pitanje da li prati igre najboljeg tenisera sveta.
Jasno je da Milojević generiše veliku pažnju javnosti s obzirom na rezultate, harizmu, potencijal da postane trener u NBA ligu, ali čini se da niko i nikada na ovim prostorima neće biti tako popularan kao Novak Đoković.
Mač sa dve oštrice. Mada, kako stvari stoje, slava, popularnost, moć, pažnja javnosti često mogu čoveka da odvedu do čudnih stanja kojima se nikada nije nadao, niti očekivao da postoje.
S tim u vezi, načini za borbu sa „unutrašnjim i spoljašnjim demonima“, traženje unutrašnjeg mira, ravnoteže duha, osećaja ispunjenosti u ispraznom svetu današnjice čiji stvarni nivoi mogu da se vide tek kada neko stigne do vrha, moraju da budu nesvakidašnji, čudni „normalnim“ ljudima, „običnim smrtnicima“.
Mir su slavni tražili na različite načine – neki kroz narkomaniju, alkohol i poroke, neki kroz skretanje pažnje na okultnost, a sasvim je jasno i da retki mogu da ostanu sa obe noge na zemlji. Da ostanu ljudi.
Verovatno najbolji srpski sportista svih vremena je imao svoj period „letenja“, momente kada je verovao da je nepobediv, neranjiv, nepovrediv…
Novakove krize su pod lupom javnosti jednako kao njegovo postojanje, a alati kojima se on služi da se vrati u mentalnu i fizičku ravnotežu su tek posebna priča, toliko puta ispričana.
Đoković je kroz godine morao da traži put ka ostvarenju duhovnog mira, ravnoteže, stabilnosti, pa je još kao mlad govorio o tome da praktikuje meditaciju.
Kasnije je tu praksu preimenovao u tihovanje, izraz koji je više u duhu njegovog religijskog opredeljenja, koje je takođe bilo tema za raspravu u periodu kada je „skinuo krst i oko vrata stavio kamen“.
Praćenje Đokovićevog života i dela je u žižu pažnje javnosti dovelo i ljude koji mu pomažu da dobije ono što želi, a oni su tek živopisne ličnosti koje izazivaju kontroverzne reakcije.
Poslednji u nizu je Branimir Nestorović, dečiji pulmolog i čovek koji je na sebe preuzeo ulogu „glavnog srpskog epidemiologa“ i to u momentima teške pandemije koronavirusa.
Slao je ljude u Milano u šoping, grohotom se smejao, poručivao da svi treba da se zarazimo, ali i „apelovao na državu da omogući Novaku da proletos dođe u Srbiju i ne bude u karantinu“.
Nedavno je objavio fotografiju sa najboljim teniserom sveta, navodeći da su njih dvojica „duo NN“, što je podgrejalo ranije priče da je Nestorović ima ideje za projekte sa Đokovićem, te da im je jedna od zajedničkih tema – Nikola Tesla.
Novak se u Beograd vratio posle turnira u Beču, a prethodno je u rodnom gradu boravio nakon druge ovogodišnje posete Bosanskim piramidama u mestu Visoko, koje je postalo prava turistička atrakcija.
Mesto koje je Novak nazvao „rajem“ gaji Semir Osmanagić, tvorac teorije o piramidama, preduzetnik u metalskom kompleksu, osnivač fondacije “Arheološki park – Bosanska piramida Sunca“.
On se 2005. godine vratio u BiH iz SAD, pa je brdo Visočica proglasio za piramidu ilirskog porekla staru 29.000 godina (plus/minus 400 godina), da bi već sledeće godine započeo naučna istraživanja.
Između ostalog, Osmanagić tvrdi i da su Adolf Hitler i drugi nacistički lideri pobegli u podzemnu bazu na Antarktiku…
Podzemni objekti su očigledno opsesija Osmanagića, pa je u okolini piramide organizovao iskopavanje, odnosno kako kaže, otkopavanje tunela za koje tvrdi da imaju energetsko dejstvo i u koje je kolege pozivao i Đoković.
„Ima nekoliko mesta u životu koje sam posetio gde se osećam potpuno ispunjeno u svakom pogledu. Ovo je jedinstveno iskustvo za mene. Ja jesam u tom, kako ga zovu danas alternativnom svetu, iako znamo da je to originalan svet, već preko decenije i bio sam na raznim mestima koja su smatrana za energetska čvorišta i imaju koncentrične krugove. Ovako nešto još nisam doživeo. Zapravo doživeo sam nešto približno kao na Rtanj planini u Srbiji i nema tih superlativa i reči hvale koje bi tebe opisale za sve što si ovde uradio. Broj volontera pokazuje suštinski da li nešto dobro činiš za zajednicu, za zemlju“, rekao je Đoković svom domaćinu pri prvoj poseti piramidama.
Tokom pandemijskih okolnosti, Novak je svetu predstavio još jednog svog prijatelja koji se može nazvati „alternativcem“.
Žarko Ilić je, kako je Novak rekao, lekar, učitelj reikija i čovek koji traga za odgovorima i lekovima za sprečavanje bolesti savremenog doba.
„Žarko je moj dugogodišnji prijatelj i jedan od životnih vodiča. Zahvalan sam na tome što ću imati priliku da pred vama sa Žarkom razgovaram na temu mentalnog, emotivnog, duhovnog i fizičkog zdravlja“, naveo je Đoković.
Novak je isticao da je 2018. godine, tokom velikih poteškoća u karijeri i životu, putem reikija naučio o crpljenju energije iz prirode, jačanju organizma, unapređivanju zdravlja i kvalitetu života.
Navodno, Žarka je u Novakov život uvela supruga Jelena, u čijem društvu je reiki učitelj boravio na US Openu 2015. godine, da bi već sledeće postao deo njegovog stručnog štaba.
„Žarko je lekar, trenutno doktorant medicinskih nauka, sa značajnim iskustvom u istraživanju ljudske psihe. Tako bi me opisali oni koji se vode mojim formalnim obrazovanjem, na osnovu prvog utiska. Pre svega, ja sam tragalac za odgovorima i lekom za bolesti savremenog doba. Počeo sam od onoga što mi se činilo logičnim: želeo sam da postanem farmaceut, da upoznam svet lekova, pa sam upisao Farmaceutski fakultet i apsolvirao. Posle poslednjeg ispita shvatio sam da je važnije razumeti uzrok bolesti i sprečiti je u nastajanju nego samo davati lekove i umiriti simptome. Potraga je vodila dalje ka medicini. Putovao sam po celom svetu, od Srbije, preko Evrope, Azije, Centralne i Južne Amerike i istraživao. Među raznim tehnikama isceljenja koje sam susreo na svom putu zasijao je Reiki. Bolest savremenog doba pre svega je bolest duha, a ne tela i uma. Posvetio sam se izučavanju i praktikovanju Reikija jer želim da ga sjedinim sa znanjima savremene nauke Reiki je prirodna tehnika isceljivanja energijom visoke frekvencije. Leči telo, smiruje um, čisti nas od negativnih emocija i, što je najvažnije, uči nas duhovnom, zdravom stavu prema životu. Smatra se da se Reiki rodio na Tibetu, ali tek ga je Japan sistematizovao i učinio dostupnim velikom broju ljudi. To je veština koja se razvijala preko pet hiljada godina, a njegova suština bila je poznata svuda na planeti, samo pod drugačijim imenom. Čak i naš pravni i zdravstveni sistem priznaje Reiki kao legitimnu i dokazanu tehniku isceljenja. Međutim, za većinu on ostaje, kao i mnoge stvari koje stižu sa Istoka, nešto alternativno i ezoterično“, naveo je Ilić na svom sajtu.
U Novakovom serijalu razgovora „Svesno življenje“ je učestvovao i Šervin Džafarijah, Iranac koji je pažnju na sebe skrenuo pričama o proizvodnji lekova, aparata i proteina za sportiste.
„Ako stvarate bol ili strah, vaše telo stvara informacije da je povređeno. Ljudi su jedina vrsta koja živi u stalnom strahu. Zebra mora za sekundu da ubrzo do 60 na sat da bi pobegla od lava, posle pet minuta je potpuno mirna, smeši se i jede hranu. Mi ljudi to ne radimo. Mi stalno sedimo u strahu“, govorio je Džafarijah.
Novak je njega nazvao dragim prijateljem, persijskim pobratimom i izvanrednom dušom, sa kojim često razgovara o zdravlju čoveka i veštinama kako da se živi u najvećem mogućem izobilju zdravlja, ljubavi, mira i slobode.
Takođe, dugi niz godina, u žiži javnosti bio je i Španac Pepe Imas, koji je često mogao da se vidi u Novakovoj loži na najvećim turnirima.
Kakva je bila njegova istinska funkcija u Novakovom timu, ostalo je nejasno, tek španskog „gurua“ u poslednjih godinu i po dana nema na njegovim mečevima.
Poznato je da su oni dobri prijatelji i da Imas živi u Marbelji, gde Đoković planira trajnije da se nastani u narednom periodu.
„Mnogo se pisalo o mom odnosu sa Pepeom. Često je teško objasniti stvari kada ljudi nisu voljni da ih razumeju. A ako ih ne razumeju, počinju da sude na negativan način. Pepe je deo mog života kao prijatelj i poseduje školu sa mojim bratom. Poznajem ga već osam godina. Poznavao sam ga kada sam bio broj 1, kada sam bio 22. i sada kada sam ponovo prvi na rang listi. Ništa se nije promenilo u našem odnosu“, rekao je Novak za „Marku“ u proleće 2019.
Šta god da je, Novak je uvek u centru pažnje. Za nekog ko je broj jedan na svetu i ko bi u skorijoj budućnosti mogao da postane najbolji teniser svih vremena, to je sasvim normalno. I nebitno je ko su mu prijatelji…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare