Nedostaješ nam…

Nema poznatog žamora publike, nema tog magičnog zvuka udarca teniske loptice, nema ničega na Vimbldonu. Prvi put posle 80 godina. Letnja teniska žurka na najbajkovitijem mestu u Londonu odložena je za godinu dana.Novak Đoković je umesto u svom vimbldonskom apartmanu, nedaleko od čuvenog "All England‘s kluba", tamo gde nikada nije bio u poslednjih deceniju i po. Kod kuće, u Beogradu.Šampionka je, nažalost, Korona. Uspela je nešto što nikom u istoriji nije pošlo za rukom, da osvoji sve titule u istoj godini na jednom turniru. Bez i da je odigrala jedan jedini poen. Kako tužno, tužno to zvuči...Osam decenija je trebalo da prođe da Vimbldon klecne pred višom silom. Da se carstvo legendarne trave, koje je otvaralo svoje kapije iz godine i godinu ljubiteljima belog sporta, pretvori u običan park uspomena.Oni koji imaju čast da održavaju terene i sada, kada se na njima ne igra, možda će imati tu privilegiju da odnekud čuju, iz nekog paralelnog teniskog univerzuma, eho sa centralnog terena iz prošlogodišnjeg epskog finala Novaka Đokovića i Rodžera Federera.

Oh, kakva je to bitka bila! Kakvu samo vimbldonska trava može da podari, meč od kog i danas u svima nama zadrhte i oni najdublji teniski damari, od kog nas uhvati ona plima neverovatnog uzbuđenja, i preplavi sreća zbog hepienda, na onaj hičkokovsko/novakovski način.Navikao si nas Novače, šta možemo! Navukli smo se na tvoje plesove po tankoj žici nerava. I pobede, naravno. Da, bio si debelo u pravu kada si, posle tog neverovatnog trijumfa, rekao da bi bilo dobro da svi mi odemo na jedan veliki godišnji odmor, da malo odmorimo od tvojih dramatičnih mečeva, a i ti malo da se smiriš, dođeš do daha, pa opet u novi šampionski pohod.Želeli smo, ali ne ovako. Da imamo sezonu bez tenisa, da slušamo štura saopštenja ATP, WTA, ITF, USTA i mnogih drugih, da se prosto presabiramo kao da još ne verujemo šta nas je sve snašlo, u kakav smo to košmarni lavirint zašli, nesvesni ko i šta se to sve igra sa nama?Reći će neko, nema veze. Odmaraće bar radnici na plantažama jagoda u Kentu, odakle svako jutro u sam cik zore, pred vimbldonske kapije stižu sveže ubrane "crvene kraljice", koje tokom turnira postaju omiljena poslastica, sve sa tim pomalo neobičnim belim kremom.Jagode iz Kenta završiće na drugom tržištu, na hiljade bočice Pimsa ispijaće se na drugim mestima, ne u vimbldonskim restoranima, u taj magičan letnji suton, nekad na Henmanovom, sada na Marijevom brdu.Bosonoge Engleskinje, porodice, ili grupe prijatelja koji leže i sede na travi i gledaju tenis na velikom ekranu ispred Terena 1. Gde se žamori, kako o prelepim poenima viđenim na turniru, jednako i o svakodnevnom životu, gde se ispredaju tračevi o kraljevskoj porodici, i o fudbalu, o da!Oporaviće se trava, biće zelenija, spremnija za naredni pohod, leta 2021. godine, ako se surova kraljica smiluje da nas sve ostavi na miru.I doći će i taj dan, kada ćeš sa zakašnjenjem, ti ponovo iskoračiti na taj Centralni teren, da se suočiš sa njima.U tvojoj glavi odzvanjaće eho sa tribina, kako su sa svih strana duvali u jedra tvog ahilejski snažnog protivnika, kako su te spoticali svakim izgubljenim poenom, svakom lopticom koju bi poslao u mrežu, svakim tvojim autom.Odoleo si im tada. Odolećeš ponovo. Proći će i ova koronaška bura, kao ona Šekspirova, laka, letnja, sve će iscureti kroz tanko grotlo nevidljivog peščanog sata vremena. Sve će to prekriti, kako kaže ona naša…

Ono što vreme neće moći da prekrije su tragovi koje si na tom mestu utisnuo za sva vremena. Ni tvoje ime izgravirano na tom predivnom peharu, toliko puta. Kao Borgovo! Biće još toga, zar ne?Kada na Vidovdan, 28. juna 2021. godine, kada bi trebalo da počne naredni vimbldonski turnir, budeš pred onim čuvenim vratima na ulazu na Centralni teren, podićeš glavu i podsetiti se onih čuvenih Kiplingovih stihova, iz pesme „Ako“…."Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazuI da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž“…Znam, pojaviće ti se smešak na licu, kao i mnogima od nas sada, dok čitamo ove stihove slavnog engleskog pisca, u prevodu našeg jedinog Nobelovca, Ive Andrića, u pesmi možda i najteniskijoj od svih. I setićeš se i drugih stihova, možda ćeš u sebi odrecitovati i celu pesmu…

Da, Novače, Kipling kao da je pisao pesmu za tebe. Ovde. Sada. I za narednu godinu, kada se ti i Vimbldon opet budete susreli.Pesma i šampion, za sva vremena.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram