0
Navikli smo na mržnju prema Novaku, ali neki ljudi zaista umeju da pomere granice kada je o tome reč
Napadi na Novaka Đokovića od strane inostranih medija postali su „normalni“, pa je i on vremenom naučio kako sa tim da se izbori i uvek gospodski odgovori, između ostalog, zato je tu gde jeste – na vrhu sveta.
Često takvi orkestrirani napadi umeju da poremete sportiste, neki čak uđu u tu nemoguću bitku sa neretko nepoznatim osobama, a samo oni najbolji uvek znaju kako da reaguju i više pričaju delima.
PROČITAJTE JOŠ...
U kategoriju najvećih Novakovih mrzitelja sigurno i dokazano spada engleski „Dejli mejl“ koji je novim tekstom iznervirao sve navijače, ali i prave ljubitelje tenisa.
„Tužno je što je Đoković sa 36 godina prvi na svetu“, citira londonska novina neimenovanog tenisera za koga kaže da mu se karijera protezala na kraj prošlog i početak novog milenijuma.
Nije Britanac, nije još uvek aktivan, ali je bio u prvih 10 i potpuna je misterija zašto je ostalo sakriveno njegovo ime.
Glavni motiv ovog razgovora jeste kritika na račun ostalih tenisera koji godinama ne mogu da slome Đokovića, ali svima je zapao za oko pridev „tužno“.
Zbog čega se to nije gledalo iz drugog ugla, kao neko divljenje Novaku koji i sa 36 godina osvaja sve grend slemove i masterse, a još nije pokazao nameru da želi da stane???
U redu, nije uvek ni potrebno diviti se Novaku, niko vas na to ne tera, ali nemojte ići u drugu krajnost i omalovažavati njegove uspehe.
Kao da Novak kroz karijeru nije pobeđivao i Nadala i Federera, pored njih rušio mnoge neugodne rivale poput Del Potra, Vavrinke i Tima, pa je spreman dočekao još dve generacije ili bolje reći grupe igrača. U jednoj su tu Medvedev, Zverev i Cicipas, s kojima je igrao i finala grend slemova i polufinale Olimpijskih igara, a sada su u naletu momci poput Alkaraza, Sinera, Runea, Šeltona…
Dakle, tenisa i te kako ima, i to kvalitetnog, čak i posle „velike trojke“, koja je praktično spala na jedno ime – Novak Đoković. Na konto te priče, setimo se da je Federer karijeru završio tek prošle godine, dok je Nadal najavio penziju verovatno sledeće sezone.
Iako se Federer pri samom kraju karijere mučio sa povredama, igrao je posle 40. godine, pa nikada u britanskim medijima nismo mogli da vidimo neki tekst poput ovog sada za Novaka.
U tome je razlika.
Poštovanje prema Federeru i Nadalu, kada je reč o britanskim medijima, ali i njima sličnima, očigledno će uvek biti veće nego prema Đokoviću. Naravno, to je potpuno neosnovano, čak i ako govorimo o onome što svaki od njih radi za tenis van terena i svoje igre.
Dalje, „Dejli mejlu“ je zasmetalo i to što Novak igra mali broj turnira tokom godine.
„Jer kako to da pomogne ATP turu da maksimizuje zaradu od TV prava i sponzorstava ako broj 1 retko učestvuje. Odigrao je samo šest turnira van grend slemova u celoj sezoni do sada“, dodaje se u tekstu.
Potpuno bizarno.
Novak i jeste najbolji već dugi niz godina zato što ume da napravi raspored, da se prilagodi okolnostima i fokusiran je na najbitnije turnire. Šta, zaboga, ima loše u tome!?
To bi zapravo trebalo da bude olakšica za sve ostale, prilika da se pokažu na najvećoj sceni, ali ne, naravno da Novak mora da bude provučen kroz neki negativni kontekst.
Ipak, usledilo je i podsećanje koliko je Đoković uspešan kada treba prilagoditi se igri protivnika.
„Ostaje zagonetka da od svih aktivnih tenisera najbolji međusobni odnos sa Đokovićem ima Jirži Veseli, češki teniser koji nije ni u prvih 300 na svetu. Dva puta je slavio bez poraza“, dodaje britanski list.
To ipak pokazuje pre Novakovu veličinu i moć, kao i dugogodišnju brigu o telu, pre nego nesposobnost drugih da mu naude.
Kada se već priča o Đokovićevoj (ne)ranjivosti treba znati da sa Alkarazom trenutno ima 2-2 u međusobnim duelima, dok su i Medvedev i Zverev umeli da mu nanesu bolne poraze u prošlosti.
Dakle, uzbuđenja ne izostaje, Novak jeste dominantan, ali i te kako mora dobro da se oznoji kako bi slomio pomenute rivale, a ne uspe baš uvek.
Da je razlika u godinama velika, to je tačno, ali bolje bi bilo pisati o Novakovoj neverovatnoj volji da čak i u 37. godini bude neverovatno disciplinovan ili na primer o njegovoj gladi za titulama i pobedama (što je potpuno drugačije od frustracije koju je pominjao Nadal).
Za kraj teksta, novinar i njegov sagovornik su tražili recept kako da se pobedi srpski teniser:
„Verovatno je potrebno postepeno pucanje njegove aure kako bi dominaciji došao kraj. Ili serija povreda nekoga ko se bliži srednjem dobu. A možda bi olimpijsko zlato, jedini uspeh koji izmiče Đokoviću tokom cele karijere, pomoglo da njegov nezasiti apetit izbledi.“
Sledeće godine su Olimpijske igre u Parizu, igraće se na šljaci, koja Novaku nije omiljena, pa eto još jednog velikog izazova – da vidimo može li Đoković konačno do dugo željenog zlata pod zastavom Srbije.
Ono što takođe treba znati jeste da su hejteri, provokatori i zlonamernici uvek davali dodatnu snagu Novaku, koji je praktično nepobediv kad uključi svoj „imat mod“.
Najbolje od svega je to što se njegov kraj ne nazire, i dalje uživa da se nadmeće, a polako stvara i nova velika rivalstva, što mu je dodatni motiv da pokaže koje glavni.
Istina, i Đoković je od krvi i mesa, nije bezgrešan, ali sam siguran da nikome ne želi zlo, što je pokazao mnogo puta tokom karijere i života. Da nekad zasluži kritiku, to naravno, ali niko nikada neće biti veći samo pokušavajući da ponizi Đokovića i sve što radi, kako na terenu, tako i van istog.
Prosto rečeno, dok je mrzitelja, biće i Novaka, čisto da im stalno nabije na nos kako greše i kako bi trebalo da mu se poklone, jer je bez sumnje jedan od ne samo najuspešnijih, nego i najvećih, i to ne samo u tenisu, nego i u sportu uopšte.
Ustati, pa reći Novak Đoković.
BONUS VIDEO
