0
Borna Gojo je arhiviran. Ta luda glava tenisa koja je pravi energetski vampir, kada god je atmosfera na tribinama uzavrela, on igra najbolje moguće, a to zna da bude ozbiljna glavolomka za sve. Sada sledi ona prava američka turneja na američkoj turneji.
Ukoliko ste ovog jutra otvorili bilo šta na internetu verovatno ste vrlo brzo shvatili da je Novak Đoković po 13. put u četvrtfinalu US Opena.
Ovog puta tako što je srušio Bornu Goja sa 6:2, 7:6, 6:4. Meč nije bio spektakularan, Novak je odigrao na zadovoljavajućem nivou i tako pokazao da bi mogao sve da podigne za nivo više.
PROČITAJTE JOŠ
Imao je nekoliko poteza za špice, kao kada je iz punog trka ošinuo jedan forhend kao bičem, tako da je pola tribine odmah izustilo nekontrolisano „uuuUuuU“. Kakav bljesak niotkuda, čisto da se pokaže Goju da je forhend pročitan i da postoji i neko jači.
Đoković kao da ima bezgraničnu zalihu energije, pa čak i kada izgleda kao da nema pravi odgovor uspeva da ga pronađe. Borna je imao krajnje neobičnu statistiku 40 vinera i čak 40 neiznuđenih grešaka što dovoljno govori o tome koliko je samo rizikovao. Želeo je po svaku cenu da napadne Đokovića, a to je konsenkvetno izazvalo niz problema u igri Hrvata.
Novak je stigao do 26 vinera i samo 12 neiznuđenih grešaka, uz sve to je dozvolio Goju samo jednu jedinu brejk loptu. Iskoristio je pet svojih iz 13 pokušaja. Posao je odrađen, Novak je otišao u svlačionicu, precrtao ime Gojo, a onda dopisao u svoju „listu za odrstel“ ime Tejlor Fric.
Ipak, i tada je u zagradi mogao da stavi 0-7. Prvi broj označava broj puta koliko je Fric slavio protiv Novaka, a drugi put koliko puta je Đoković poslao Amerikanca razočaranog sa terena. Fric veruje da će jednog trenutka pobediti Novaka, ali Monfis to nije uradio iz 19 pokušaja…
I sada, ukoliko ste nekako izdržali ovu statistiku za teniske sladokusce da popričamo i o onome što nismo videli na televiziji.
Nije to prvi put da se to čuje sa tribine, ali se retko dešava da to izgovori muški glas. Đoković je u tom trenutku samo pogledao ka tribini i nastavio sa odrađivanjem posla. To sada više govori o tom specifičnom odnosu koji ima Novak sa publikom u Njujorku.
Samo sat vremena ranije mu je publika zviždala. Zasmetalo je Đokoviću što se neki navijači slade kada promaši prvi servis i viču „da, da“. Pokušao je to da objasni sudiji, a onda je dobio salvu zvižduka. Doduše u Parizu bi krenuli da mu zvižde bez da shvate o čemu se radi.
Publika koja ga ocenjuje kao najvećeg svih vremena istovremeno želi da vidi istoriju (osvajanje 24. grend slema) i senzaciju (Gojo pobeđuje) i kada se u njima „dve pobiše sile“.
To je bila generalna proba za ono što ga čeka u noći između utorka i srede. Zasigurno će biti onih koji će ga „voleti“, ali i onih kod kojih će proraditi patriotski nagon.
Novak je stao na osnovnu liniju, taman što je zamahnuo i kada je loptica trebalo da se odvoji od šake i da uskoro bude na reketu i servisu… Začula se policijska sirena. Odjeknula je sirena, tako da je Novak morao da se izvini Goju, a onda i da se nasmeje.
Koja je verovatnoća da se to desi u tom momentu? Kako je to sada moderno reći – abnormalno mala.
Naravno, vrlo brzo je nastavio meč, ali je to pokazatelj nepredvidivosti koju sa sobom nosi Njujork. Jednog dana je bilo prilično hladno na tribinama, a sada je navijače oblivao znoj samo dok su sedeli. Majica Goja je bila toliko natopljena znojem da je izgledala kao da bi svakog trenutka mogla da se rašije.
Sirena je pokazala da je šou najbitniji, a najbolji teniski šoumen je bez sigurno Đoković. Uvek odigra najbolji mogući meč u datom trenutku, a istovremeno ima one momente meča kada možete osetiti da se zaista oseti slobodno i da uživa u tenisu. To je ona detinja ljubav, a ne posao.
U jednom trenutku se i Gojo uhvatio za stomak. Morao je da uradi ozbiljne „kamikaze“ čiji je sponzor bio upravo Đoković.
Znao je Novak da je to siguran način da slomi otpor hrvatskog asa i znao je da time trasira put ka pobedi. Gojo je hvatao i ono što se očekivalo (forhendi) i ono što je bilo malo više iznenađujuće (bekhend).
Trčao je kao da je imao pogon na četiri točka sa obzirom na visinu, ali na kraju je ipak mogao samo da poželi Novaku da osvoji titulu u Njujorku. To je jedina potencijalna uteha.
Gojo je pokazao i sebi i drugima da može mnogo, probio je magičnu granicu stotog mesta i stigao do 76. I više nego što je verovatno očekivao kada je stigao u Njujork pokazao je zašto koledž igrači sada mogu da se takmiče na ATP nivou.
Koliko smo samo puta videli da Đoković ima šta da poruči timu. Često su mu tokom meča potrebne različite stvari. Ipak, najvažnije od svega je savet koji traži od tima. Za pripremu su glavni Goran Ivanišević, pre svih, i Marko Paniki, ali za vođenje meča je zadužen Karlos Gomez-Erera.
Čarli nastavlja tu tradiciju španskih trenera (vrhunski u svim sportovima), pa tokom meča objašnjava Novaku na šta bi trebalo da pripazi.
Nije on pošteđen vike, ali najbolje uspeva da pronađe rešenje za problem.
Komunikacija je „puna zabavnih reči“ kako će to okarakterisati Đoković, a neophodna je pogotovo u situacijama kada ne ide. Nije tajna da je to ujedno i neka vrsta izduvnog ventila.
I podjednako bitno kao ono što se dešava u toku samog meča je i ono što se dešava nakon njega. Tenis je uvek više od igre, mnogo toga zavisi i od narativa. Šlagvort uvek daju igrači, pa je Novak znao kako da „pokupi poene“ kod domaće publike. Dok je izlazio na teren video je da će tri Amerikanca igrati u četvrtfinalu, prvi put od 2005. godine i to je javno pohvalio.
Naravno da su Njujorčani bili presrećni zbog takvog njegovog poteza. Možda je zaslužio da dobije barem malo bolji tretman za dva dana.
„Student teniske istorije“ kako sebe voli da određuje lako pronađe zajednički jezik sa navijačima (ne samo zbog broja jezika koji govori), pa je i ovog puta rekao pravu stvar.
I za kraj, ostavljam vas uz sliku najluđeg odela koje ćete ikada videti. Čovek je najopuštenije došao obučen kao teniska loptica.
BONUS VIDEO Novak Đoković demolirao Milera za prolaz u drugu rundu US Open
