Novak juri „Zlatni slem“, kako srpski teniseri mogu u Tokio

Tenis 02. maj. 202119:44 > 20:13
Podeli:
Novak Đoković Olimpijske igre 2016. godine
Novak Đoković, Foto: EPA/MICHAEL REYNOLDS

Olimpijske igre su pred vratima, ostalo je još manje od 100 dana do najvažnije sportske smotre, a još uvek nisu poznati svi učesnici. Za mnoge je prava enigma kako se, zapravo, odlučuje koji će teniseri učestvovati u Tokiju i da li je Novak Đoković siguran putnik?

Za razliku od većine drugih sportova u tenisu ne postoje norme koje moraju da se ispune kako bi se neko kvalifikovao, a osvajanje nekog turnira ne garantuje samo po sebi mesto na Olimpijskim igrama od 23. jula do 8. avgusta ove godine.

PROČITAJTE JOŠ

Na prestižnom takmičenju učestvovaće po 56 tenisera i teniserki koji su najbolje plasirani na ATP i WTA listama koje će biti objavljene 7. juna. Tada će i zvanično biti poznato koliko će predstavnika u „belom sportu“ imati Srbija u Tokiju na prvim Igrama koje se održavaju neparne godine.

Ipak, nije sve tako jednostavno jer jedna zemlja u jednoj konkurenciji može da ima najviše četiri predstavnika, a kako Srbija u ovom trenutku ima čak petoricu igrača u Top 50 jasno je da će jedan od njih verovatno ostati bez putovanja u Japan.

Uz najboljeg tenisera sveta Srbiju predstavljaju i Filip Krajinović (trenutno 36. na svetu), Dušan Lajović (37.), Miomir Kecmanović (47.) i Laslo Đere (49.), pa će bez nekog od njih tim naše zemlje putovati u zemlju „izlazećeg sunca“.

Dušan Lajović
foto: Srdjan StevanovicStarsportphoto ©

To pravilo, iako pravi probleme u muškoj konkurenciji, daje Srbiji mnogo veću šansu kada su u pitanju dame. Naime, naša najbolje plasirana teniserka u ovom trenutku Nina Stojanović zauzima tek 88. mesto, ali veliki broj Amerikanki, Ruskinja, Čehinja, Francuskinja  učiniće da će se crta značajno „povući“, što bi mogla da bude šansa barem za ovu našu igračicu.

PROČITAJTE JOŠ

Ipak, to znači i da devojke moraju da naprave dobre rezultate u sledeće četiri sedmice kako bi se nadale putu u Aziju, jer je nakon Nine sledeća na listi Olga Danilović na 162. mestu, pa Natalija Kostić na 200. poziciji.

Uz sve ovo pravo nastupa imaju samo oni koji su prethodnih pet godina bili dostupni Dejvis Kup i Fed Kup reprezentacijama, što bi, u teoriji, moglo da isključi neke takmičare iz rangiranja.

Preostalih osam pozicija se popunjava po sledećem obrascu: dva mesta na osnovu Panameričkih igara 2019. godine, jedno sa Azijskih igara iz 2018, jedno sa Afričkih igara i jedno za najbolje plasirane tenisere iz Evrope i Okeanije iz zemalja koje nema nijednog kvalifikovanog igrača ili igračicu. Poslednja dva mesta su rezervisana za domaćina, te za prethodnog osvajača zlatne medalje ili grend slem šampiona.

U dubl konkurenciji se takmiči 32 tima.

Srbija u istoriji ima samo jednu bronzu na Olimpijskim igrama u tenisu (Đoković u Kini 2008. godine). Tada je srpski igrač poražen u polufinalu od Rafaela Nadala, koji se kasnije okitio zlatom, dok je u meču za treće mesto bio bolji od Džejmsa Blejka.

Đoković je matematički već obezbedio mesto u Japanu, a da je godinama planski spremao napad na titulu svedoči i da je 2019. godine igrao u Tokiju na turniru 500 i osvojio titulu.

Tada je objasnio da je želeo da „oseti teren“ i da se upozna sa uslovima koji će ga čekati na Olimpijskim igrama.

Novak je u karijeri plakao samo nekoliko puta, a dva puta je to bilo na Olimpijskim igrama i 2012. i 2016. godine je teško podneo poraze jer mu je jedan od velikih ciljeva osvajanje zlata.

„To je jedan od mojih snova, naravno. Ne želim da budem nezahvalan zbog osvajanja bronze, takođe je uspeh… Igrao sam i u Londonu polufinale, izgubio, a onda i za treće mesto. Uvek pronalazim ekstra motivaciju da dam sve od sebe prezentujući svoju zemlju. Posebno na Olimpijskim igrama, svi znamo da je to najveći sportski događaj“, prisetio se Đoković nedavno.

Novak Đoković Olimpijske igre 2016. godine
Foto: EPA/MICHAEL REYNOLDS

Ujedno bi mogao da postane prvi teniser koji je jedne godine osvojio zlato uz četiri grend slem titule. Kod dama je to uspela da učini legendarna Štefi Graf, a ovo dostignuće se naziva „Zlatnim slemom“.

Tenis se tek od Los Anđelesa 1984. godine vratio kao redovni deo olimpijskog programa, a najčešće se igralo na betonu (osim 2012. na londonskoj travi i Barseloni 1992. godine kada se igralo na šljaci).

Najuspešnija selekcija u tenisu je SAD koja ima čak 21 zlatnu medalju (Serena i Venus su osvojile po četiri zlata), šest srebrnih i 12 bronzi, dok je Velika Britanija na drugom mestu sa 17 zlata, 14 srebra i 12 bronzi.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar