Novak Đoković govorio je potpuno iskreno o najtežoj odluci koju je doneo u životu. Povreda lakta mu nije dala mira, a on je počeo da se muči... Delovalo je da je kraj...
Po svaku cenu je Đoković pokušavao da izbegne operaciju lakta (iako su mnogi stručnjaci tvrdili da je to rutinski zahvat) i želeo je da igra uprkos tome.
Ipak, odjednom više nije mogao dalje, morao je „pod nož“ i da tako pomogne sebi kako bi produžio karijeru.
Na Samitu u Los Anđelesu se posebno dotakao tog momenta.
„Mislim da mogu da pričam o svim sportistima da je povreda najveći neprijatelj. Kada je neko povređen u individualnom sportu, pogotovo u tenisu, tu nema izmene, nema nekoga da vas zameni. Karijera je na čekanju i stvari koje ste gradili godinama mogu biti u riziku. Verujem da postoji prevencija ne samo u sportu, već i u životu. Imao sam jednu veliku operaciju, imao sam povredu lakta. Zbog svega što se događalo godinama, zbog dugih mečeva, sezona, tenis ima najdužu sezonu, počinje u januaru, završava se u novembru. Mnogo turnira, mnogo putovanja, sve to utiče na telo i psihu“, počeo je Novak.
Dugo je trpeo taj bol, a već je 2016. godine prvi put morao da se nosi sa tim.
„To je bilo 2017. godine, osetio sam to još 2016. ali sam nosio tu povredu lakta i bio sam uvek protiv tableta protiv bolova, nisam voleo, ali sam morao da ih koristim. Siguran sam da mnogo sportista može da se poveže s ovim. Ljudi očekuju da igraju, oni kupuju karte i možda je ovo jedino šansa da vas gledaju i uvek mislite, želim da budem tamo, ne želim da razočaram ljude, sebe, familiju. Nosio sam povredu, pogoršavala se“, bio je iskren Đoković i potpuno svestan šta sebi radi.
Zatim je nastavio i pojasnio koja je to bila kap koja je prelila čašu.
„Ubio sam taj svoj bol, a shvatio sam na Vimbldonu u četvrtfinalu da ne mogu da serviram, da ne mogu da podignem ruku, znao sam da je gotovo i da je to momenat kad moram napraviti neke radikalne promene. Izbegavao sam operaciju po svaku cenu, a kada sam posle Vimbldona završio, uzeo sam odmor i nisam hteo da igram. Pokušao sam da se izlečim, trenirao sam za novu sezonu, osetio sam bol ponovo, otišao sam da igram u Australiji i shvatio sam da moram na operaciju. Uradio sam to i šest nedelja kasnije sam se vratio“, dodao je srpski as.
Došao je do ključnog momenta – trenutak kada se probudio iz narkoze.
„Plakao sam posle operacije, ne zbog bolova, već jer sam izneverio sebe. Moja filozofija kaže da izbegnem operaciju, da uradim sve što mogu da ne odem „pod nož“, a mama mi je bila tu. Rekao sam joj ‘Mama, izneverio sam sebe’, ona me tešila i rekla da je to normalno i da to svi rade. To je bila ogromna promena za mene, tad sam imao 30. godina. Što je za sportistu mnogo, ulazite u poslednju fazu karijere. Imao sam fantastičnu karijeru i niko mi nije rekao da usporim, da ne igram godinu ili dve“.
Želeo je da stavi tačku na karijeru. Mislio da je gotovo.
„Osetio sam se da hoću da napustim tenis, nekoliko meseci nakon operacije sam ispao iz najboljih 20, igrao sam najgori tenis ikad. Gubio sam, osećao sam se loše na teren. Mislio sam da je to momenat. Onda sam morao da sredim svoj servis, taktiku, sve je to bio izazov. Okupio sam svoj tim, rekao sam im da se distanciram od profesionalnog tenisa, mislio sam da je vreme za sledeće poglavlje. Bili su tu moja žena, moj menadžer, moj tim. Rekli su mi da sačekam, da se smirim, da razmislim jer sam bio „usijane glave“. Izgubio sam meč u Majamiju i mislio sam da je to to, onda sam stao, podržali su me, zahvalan sam im na tome. Morao sam da se smirim, ubrzo nakon toga, u drugom delu 2018. godine sam osvojio Vimbldon, Ju-Es Open i samo sam počeo da se podižem i onda sam u narednim godinama imao najbolje momente u karijeri“, priznao je Đoković.
Čitav intervju pogledajte na snimku pred vama:
BONUS VIDEO Senzacija na Indijan Velsu – Đoković poražen od laki luzera Luke Nardija