Meč Novaka Đokovića i Karlos Alkaraza je verovatno broj 1 na listama želja svih teniskih navijača. Ali, šta bi tu moglo da sačeka Đokovića?
Tokom sezone na šljaci, u mesecima pred nama, gotovo je izvesno da ćemo ovaj duel gledati, ali će to ujedno biti odgovor na mnogo nepoznanica.
Jednačina sa mnogo nepoznatih konačno bi mogla da dobije barem deo odgovora na zemljanoj podlozi, jer su prstom sudbine (i pravnih ograničenja) Đoković i Alkaraz uvek igrali na različitim turnirima uz neke retke izuzetke.
Tako su jedini meč do sada odigrali u polufinalu Madrida kada je Španac slavio sa 6:7(5), 7:5, 7:6(5).
Ipak, od poslednjeg susreta je Alkaraz postao svetski broj 1 i osvojio grend slem titulu (US Open 2022), pa će sada mnogo više stvari biti na stolu.
Nakon poraza od Janika Sinera u polufinalu Mastersa u Majamija, Alkaraz je dosta govorio o rivalu i tako pokazao koliko poštuje Italijana.
„Ne razmišljam o tome da sam izgubio mesto broj jedan ili priliku za ‘Sunčani dubl’ (jer je prethodno osvojio Indijan Vels, prim.aut), imaću još mnogo šansi u budućnosti. Razmišljam da sam izgubio polufinale od Janika i kako da se poboljšam da bih ga pobedio. Bio je gust meč, imao sam prilike za brejk posle kojeg bih servirao za meč. U trećem setu sam se mučio sa grčevima, ali to nije razlog poraza, posle sam povratio svoj nivo“, poručio je Alkaraz nakon poraza i tako pokazao na to čuveno dugme za samouništenje.
U njegovom slučaju su to prosto ljudski limiti. Sa samo 19 godina ima muskulaturu koja se obično izgradi tokom kasnijih godina, a taj brzi fizički napredak je uzimao danak.
Problem je njegov stil tenisa i činjenica da nema naročito ekonomične poteze, a u ovoj fazi karijere ni ne pokušava da skraćuje poene, iako bi već sada moglo da se kaže da ima najbolji drop-šot u istoriji tenisa.
Ta njegova izvijanja i eksplozivno udaranje loptice dovelo je do povrede koja ga je mesecima udaljila sa terena. I to zapravo predstavlja najveći problem – koliko njegovo telo može da izdrži ovakav stil tenisa?
Ipak, i Rafaelu Nadalu se predviđalo da će zbog kolena završiti prerano karijeru, a sada ima 22 grend slem titule i sa 37 godina želi da napadne nove trofeje. Ipak, činjenica je da Alkaraz neće moći iz godine u godinu da igra na ovaj način, sa ovolikom potrošnjom. To će tokom vremena doneti korekcije u igri, ali nema nikakve dileme da je već sada strah i trepet.
Uostalom, od početka sezone je izgubio samo dva susreta (18-2), Đoković je izgubio samo jedan uz 14 pobeda.
Njegov stil tenisa, koji predstavlja koheziju elemenata Rodžera Federera, Nadala i Đokovića, čini da gledamo spektakularne poene.
Zastanimo za trenutak i uživajte u teniskoj magiji spakovanoj u šest minuta i pet sekundi. Ovo rivalstvo koje bi moglo da oblikuje sledećih 10 godina pokazalo je zbog čega se ovi mečevi čekaju sa nestrpljenjem.
I šta je slaba tačka u igri Alkaraza? Ne postoji neki izrazito loš segment igre, već samo oni koje bi mogao značajno da unapredi. Teniseri već pričaju da je prava teniska zver i donekle postoji bojazan koliko bi mogao da podigne nivo tenisa u budućnosti.
Za sada mu je jedini osetniji nedostatak servis. Početni udarac nije ni toliko brz, ni toliko precizan, ni toliko raznovrstan kao kod nekih drugih igrača. Kao da je Bog želeo da pokaže da je na kraju dana i on samo čovek.
Ipak, nema nikakve dileme da će Alkaraz uložiti dodatan rad u ovaj segment i unaprediće ga maksimalno, baš kao što je Đoković sada mnogo bolji server nego što je bio na početku karijere.
Riterni su već na iznadprosečnom nivou i često na taj način ubrzava poene, ali istovremeno i forhend zna da bude neverovatno oružje. Tako je u Majamiju protiv Tejlora Frica imao ocenu forhenda (9,6) što je najveća na čitavom turniru na jednom susretu.
Upravo ovakva raznovrsnost i činjenica da može dodatno da unapredi svoju igru ostavlja pitanje gde je limit. Prvu priliku da vidimo toliko željeni okršaj Đoković – Alkaraz imaćemo već u Monte Karlu od 8. do 16. aprila. Biće ovo okršaj stare i nove škole tenisa, a očekuje nas pravi spektakl – samo da do njega i dođe.
BONUS VIDEO Đoković izlazi pred srpske navijače u Melburn parku posle osvajanja turnira