Kako je Tramp uopšte uveo SAD u rat sa Iranom? Jedan tajni sastanak je sve promenio

Netanjahu je mesecima vršio pritisak na Vašington da podrži veliki napad na Iran. Tog dana dobio je priliku da lično predstavi svoj plan predsedniku Donaldu Trampu, i to u strogo poverljivom okruženju Situacione sobe Bele kuće.

Sastanak koji je promenio tok događaja

U Situacionoj sobi, okružen najbližim saradnicima i vojnim vrhom, Tramp je pažljivo slušao izlaganje izraelske strane. Na velikim ekranima pojavili su se direktor Mosada i visoki izraelski vojni zvaničnici, stvarajući sliku koordinisanog ratnog plana, piše Njujork tajms.

Netanjahu je izneo ambicioznu strategiju: uništenje iranskog raketnog programa, destabilizaciju režima i, u konačnici, njegov pad. Prema izraelskim procenama, vojna kampanja mogla bi da oslabi Iran do te mere da dođe do unutrašnjeg ustanka i promene vlasti.

Američki predsednik reagovao je pozitivno. „Zvuči dobro“, rekao je Tramp, što su mnogi u prostoriji protumačili kao signal da je spreman da podrži zajedničku operaciju.

Obaveštajci upozoravaju: Plan je delimično nerealan

Već narednog dana, američka obaveštajna zajednica analizirala je izraelski predlog. Zaključak je bio podeljen.

Dok su procene govorile da bi SAD mogle da eliminišu ključne iranske lidere i značajno oslabe vojnu moć zemlje, ideja o brzom padu režima ocenjena je kao – nerealna.

Direktor CIA Džon Retklif opisao je taj deo plana jednom rečju: „farsa“. Državni sekretar Marko Rubio bio je još direktniji: „Drugim rečima – to je besmislica“.

Ipak, Tramp nije odustao. Fokusirao se na ono što je smatrao ostvarivim ciljevima, vojno slabljenje Irana i eliminaciju njegovog rukovodstva.

Generali upozoravaju na rizike

Vojni vrh SAD upozoravao je na ozbiljne posledice mogućeg rata. General Den Kejn isticao je da bi sukob iscrpeo američke zalihe oružja, posebno presretača raketa, koji su već bili pod pritiskom zbog podrške Ukrajini i Izraelu.

Takođe je upozorio na opasnost zatvaranja Ormuskog moreuza, ključne tačke svetske trgovine energentima, što bi moglo izazvati globalni ekonomski šok.

Ipak, Tramp je verovao da će rat biti brz i odlučan, oslanjajući se na prethodna iskustva i američku vojnu nadmoć.

Podeljena administracija

Unutar Trampovog tima postojale su duboke podele.

Najveći protivnik rata bio je potpredsednik Džej Di Vens, koji je upozoravao da bi sukob mogao da izazove haos u regionu, ogroman broj žrtava i političke posledice u SAD.

On je smatrao da bi rat bio „ogroman trošak i distrakcija“, ali je na kraju poručio predsedniku: „Mislim da je ovo loša ideja, ali ako odlučite da idete, podržaću vas“.

S druge strane, ministar odbrane Pit Hegset bio je snažan zagovornik vojne akcije, dok su drugi savetnici zauzimali oprezniji, ali ne i odlučno protivnički stav.

Diplomatski pokušaji i konačna odluka

U isto vreme, američki izaslanici pokušavali su da postignu dogovor sa Iranom. Nudili su čak i besplatno nuklearno gorivo kako bi Teheran odustao od obogaćivanja uranijuma.

Iran je ponudu odbio, ocenivši je kao napad na svoj suverenitet, piše Njujork Tajms.

Kako su pregovori zapinjali, a obaveštajni podaci ukazivali na retku priliku da se napadne vrh iranskog rukovodstva, pritisak za vojnu akciju rastao je.

„Mislim da to moramo da uradimo“

Na završnom sastanku 26. februara, Tramp je okupio najuži krug saradnika. Svi su izneli svoje stavove, ali konačna odluka bila je njegova.

„Mislim da to moramo da uradimo“, rekao je predsednik, naglašavajući potrebu da se spreči Iran da razvije nuklearno oružje i ugrozi region.

Sledećeg dana, iz predsedničkog aviona Air Force One, Tramp je izdao konačno naređenje:

„Operacija ‘Epski bes’ je odobrena. Nema odustajanja. Srećno“.

Rat kao lična i politička odluka

Odluka o ratu nije bila samo strateška, već i lična. Iran je godinama bio centralna tema Trampove spoljne politike, a dodatni motiv predstavljale su i pretnje Teherana nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija 2020. godine.

Uveren u snagu američke vojske i inspirisan izraelskim planovima, Tramp je odlučio da preuzme rizik, uprkos upozorenjima sopstvenih savetnika.

Time je otvorio novo poglavlje sukoba na Bliskom istoku, čije posledice i dalje odjekuju širom sveta.