Vučiću, naravno da se plašiš Đokovića - on je sve što ti nisi

Ova scena je postavljena februara 2022. godine. Oni koji pomnije prate tenis znaju da je tada srpski teniser deportovan iz Australije nakon dva suđenja, nakon neosnovanih optužbi o tome da je antivakser i pričama o Đokoviću kao nekom demonizovanom biću. Godinu dana kasnije je odnos tadašnje vlasti doveo do pada na sledećim izborima, a Novak je odjednom postao heroj običnih Australijanaca.

Imao sam priliku da tog januara budem u Srbiji, a onda da kraj meseca i deo februara provedem u Melburnu. Više puta su mi se obični ljudi nakon konstantacije da sam iz Srbije odlučivali da mi se izvine. Kao da sam lično izaslanik Đokovića. Ogradili su se od režima koji ih je gotovo poterao na granicu ludila suludim odlukama poput one da Melburn bude u potpunom "lokdaunu" devet meseci. Nijedan grad na svetu nije toliko dugo doslovno zaključao svoje građane.

Ipak, svaka velika "ljubav" je osuđena na tužan kraj. U politici je vazda uvek bio bitan interes, a grebao se Vučić koliko je mogao o Novakovu slavu.

U onom ozbiljnoj je bitan državni, u ovoj palanačkoj, srpskoj je bitan sitan interes. Nazvao bi Milovan Glišić to "glavom šećera". Vučić je pokušavao više puta da se ogrebe o svetsku slavu Đokovića, au, koliko ga to samo boli. Pričao je na sva usta o Đokoviću, a onda je premotao film nekih 10 godina i njegovo ime preskakao u pismo jednog dečaka. Zbog čega? Zbog toga što Novak ne misli isto što i on, ne ponaša se prema njemu kao podanik, ne može da ga potkupi novcem ili nekim drugim sitnim interesom.

Kako je samo bio ubeđen Vučić da ga drži u šaci zbog Teniskog centra, a onda je doživeo da Đoković u trenutku napusti taj projekat i prekine svaku saradnju sa vlasti i gradom. Šamar realnosti je još jednom popio kada je Đoković otvoreno stao protiv njegovih "bravuroznih" ideja. I dok čitava planeta beži od toga da kopa litijum, Vučić glumi dobrog domaćina i nastavlja praksu da Srbija bude najzagađenija Evropa na svetu. Njegovi pipci su doveli i do toga da je Srbija 35. zemlja po količini korupcije na svetu i prva u Evropi.

Eto, da ne bude da ni u čemu nismo prvi. A, da, prvi smo u tenisu. I to od 2011. godine gotovo neprekidno. Kako samo bolji Vučića, tog egomanijaka što je neko popularniji od njega. I dok on pati od toga da se nađe u istorijskim knjigama - Đoković je u njima već duže od decenije.

Kako je predsednik iskoristio Novakovo ime?

I dok Vučić pokušava da se dopadne ljudima u Srbiji - oni vole, ma obožavaju Đokovića. Dok Vučić glumi humanitarca i čoveka koji pomaže (iako bi u trebalo to da mu bude u opisu posla) - Đoković je izgradio vrtiće, donirao ogroman novac Srbiji (samo je u Njujorku skupljeno 1,4 miliona dolara i u Milanu nešto kasnije 2,5 za decu u Srbiji). Vučić zapravo prezire Đokovića jer je on sve što on nije - ostvaren čovek bez sitnih, šibicarskih poslova. Čovek koji ima prijatelje koje nije morao da plati i ljude koji ga ne prate samo iz interesa.

Đoković nikada nije zaboravio Vučiću dve stvari. Prvo što ga je iskoristio za SNS spot bez da njemu kaže (Novak je pobledeo kada su mu to saopštili u Dubaiju, a kamera je to snimila), ali ni kada je napadao njega i njegovu porodicu.

I onda Vučić pokušava da se "opere", ali samo da nam pokaže koliko je zapravo mali. Pre svega moralno i kako je sušta suprotnost od Đokovića. Novak je rizikovao i slobodu zbog svojih ubeđenja, a Vučićeva se menjaju kao pravac onog pevca na vrhu kuće. Zakleti neprijatelj Evrope sada vodi Srbiju u EU. Ili šta god da priča u jednom od 250 i više obraćanja svake godine.

Vučić priča o Đokoviću i blokaderima dok njegovi potčinjeni napadaju

Sada je Vučić ponovo promenio ploču, ali to radi perfidno, podlo i u skladu sa interesima. Ne želi da uđe u medijski okršaj sa Đokovićem jer ne želi da se nađe u čistoj suprotnosti sa najvoljenim čovekom širom Srbije u poslednjih 20 godina. Možda i u istoriji. Boli Vučića i taj globalni uticaj Đokovića, to što je čovek kosmopolita, građanin sveta, u periodu dok Vučić pokušava da uceni ili očara one kojima aktuelna vlast nije obezbedila ni dovoljno novca za more.

"Pričao sam sa Novakom veče pre nego što je podržao blokadere. Neću odavati detalje razgovora nisam ništa ni tada, a ni posle toga komentarisao. On jednom reče: ‘Reč je važna’. Ja se toga držim", naveo je predsednik koji.

I pazite sad ovo...

"Nikada reč neću protiv njega reći. Može da podržava moje protivnike, ali da kažem bilo šta loše o njemu – nikada neću. Bilo bi loše, glupo", dodao je Vučić dok je napujdao razne Vučićeviće da pitaju da li je Novak pumpao posle meča protiv Janika Sinera, razne obrvare koji "razotkrivaju" pedofile koji su prijatelji Srđana Đokovića, itd.

Prljava kampanja. Ali je Vučić oličenje čuvenog Vergilijevog stiha: Plašim se/Ne verujem Danajcima i kad darove donose.

Vučić iz nekog razloga strepi od toga da bi Đoković mogao da uđe u politiku. Vučić više nema prava da se kandiduje za predsednika Srbije, ali strepi od Đokovića. Novak nikada nije govorio o političkim ambicijama, već samo o idejama da narodu bude bolje. Ali zaista narodu, a ne onom narodu koji Vučić koristi kao paravan za svoj paralelni svet sa Ćacilendom, nestručnim ministrima i korupciju zbog koje je narod Srbija mesecima u blokadi i želi da se dođe do pravde.

Vučiću, opravdano se plašiš od Đokovića, ali ne zbog političkih ambicija, već zbog toga što je on sve što ti nisi. To je upravo ono što može najviše da boli čoveka koji čak roditeljima i bratu zamera koga više vole...

Ili, bolje rečeno...

Vučiću, Srbe više vole Đokovića od tebe. Veći je. I to je poslednji put da ćeš se naći u istoj rečenici sa njim.

BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni