Čovek nije stvoren za poraz – šta se desilo Novaku u finalu

Tenis 12. okt. 202014:01 > 14:1316 komentara
Podeli:
Foto: EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

Šta se desilo sa šampionskom aurom Novaka Đokovića u finalu Pariza, pitanje je na koje ceo teniski svet, ali najverovatnije i on sam, traži u danu po završetku Rolan Garosa.

Neočekivano lak poraz, od apsolutnog gospodara pariskog turnira, iznenadio je mnoge, pre svega one koji su verovali da ako neko može da nanese udarac španskom asu u finalu u Parizu, onda je to svakako Novak.

PROČITAJTE JOŠ:

Ali sport ne bi bio sport ako bismo sve znali unapred, ma koliko da je i ovo Rafino serijsko pobeđivanje na šljaci u Bulonjskoj šumi postalo tako predvidivo i stereotipno. Nikad se ne zna, možda i njega negde čeka zamka u budućnosti. Jednom se mora zaustaviti, pitanje je samo kako i kada.

PROČITAJTE JOŠ: „Otišao bih u penziju da ne mogu da stignem Rafu i Rodžera“

Za čoveka koji skoro godinu dana nije poražen na terenu, kao što je Novak Đoković, ne treba tražiti reči utehe, tolike ostvarene pobede i trofeji, dovoljan su eliksir. Zbog jednog poraza ne bi trebalo i ne bi smeo da očajava.

Jer kako je Ernest Hemingvej, rekao u romanu „Starac i more“: Čovek nije stvoren za poraz. Može biti uništen, ali ne i poražen.

Ne bih da previše seciram igru, ali tih 6:0 u prvom setu nisu izgledali tako lagodni, set je trajao 45 minuta, dakle igralo se, bilo je borbe. Problem je što je sve ključne poene dobijao jedan igrač – Nadal. I što je Novaka izdalo sve, baš sve.

Ponekad, ma koliko dobri bili i činilo se da imate savršenu igru, stvari na terenu jednostavno ne funkcionišu. Ili je protivnik tog dana bolji u svemu, kao što je Novak sportski, u maniru najvećeg teniskog džentlmena priznao – „bio sam nadigran u svemu„.

Ipak, negde je nešto puklo. Nije da na to nismo navikli u Parizu, Rodžer Federer je u jednom finalu sa Rafom prošao i gore, pa to ništa ne umanjuje od njegovog šampionskog autoriteta koji je godinama stvarao.

Foto: EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

Možda je Novak jednostavno previše razmišljao kako da obori na zemlju i sveže Gulivera sa Rolan Garosa. Nekada ni to nije dobro, možete da preterate u analizi detalja koji vam odvuku fokus sa glavne stvari.

Možda je previše značaja dao uslovima, podlozi. Možda je potcenio Rafinu sposobnost transformacije, iz prolećnog u jesenjeg pariskog leptira, koji jednostavno uvek očarava magijom svog leta i nema mu mane.

Šta je Novaka tako paralisalo u prva dva seta sa Nadalom, pitanje je na koje ni mnogi koji su tako uspešno mlatili reketom i osvajali velike titule, ne umeju da pruže, a kamoli legije laika i posmatrača sa strane.

Otrov kojim Nadal parališe svoje protivnike na Garosu, nije samo u tom fabuloznom legatu na ovom turniru – suština je u tome da je njegova igra savršena legura najčvršćih i provereno jakih elemenata koje, daju maksimalan rezultat kad se igra na zemlji. I nije problem u tome da to drugi ne umeju da rade, već u tome što on to radi najbolje. Majstor je nad majstorima.

Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON

Rafa je alhemičar – tačno zna kad dodati svojoj fluentnoj igri određenu premisu a da to ne oduzme ništa od lepote i efikasnosti, od egzekucije koja postaje nešto što je već postalo kliše.

Igranje protiv Rafe Nadala na pariskoj šljaci je kao kad polažete najteži predmet kod starog namćorastog profesora.

Izašli ste jednom, pali ste. Drugi put, pali ste. Treći put, počinje i on sam da se pita, jeste li išta naučili iz tih prethodnih iskustava, ali vi sležete ramenima i jasno je da niste.

PROČITAJTE JOŠ:

Šta je zaključak? Možete se do besvesti valjati u toj sopstvenoj prašini pokušaja, ako niste uhvatili nit, i naučili lekcije – ne vredi.

Jedini način, kako se sada svima čini je da profesor izađe napolje, a da vi sami sebi upišete ocenu u indeks. Ili prevedeno na teren Rolan Garosa, da se Rafa više ne pojavljuje na omiljenom mu terenu. Izgleda da jedino tako možete da trijumfujete.

I problem je što u odnosu na profesora Nadala u Parizu svi izgledaju kao loši studenti. Toliko održanih predavanja (odigranih i odgledanih mečeva), a rezultat isti. Niz petica.

To ne važi za Novaka, on je svoje ispite odavno položio. On i Robin Soderling. Jedini na svetu.

„Nemate se čemu nadati protiv Rafe ako od početka ne igrate agresivno, ako ga ne napadnete. Ne smete biti pasivni, ne smete dozvoliti da on diktira ritam. Morate ga vi napasti“, recept je Šveđanina koji je 2009. doneo tu senzaciju.

Ali realno, gubitak koraka u Parizu, stavlja Novaka u težu poziciju, posebno jer se ni iz Njujorka nije vratio sa (očekivanom) titulom.

Kakva je sad Novakova pozicija u toj trojnoj trci za titulu GOAT? Sada, kada je na tri koraka za obojicom rivala. Čak i njegov fantastični kvantni skok u smislu ostvarenja na grend slemovima u poslednjoj deceniji u odnosu na Španca i Švajcarca, nije mu doneo preskok u višu dimenziju – on je sada opet u zaostatku zbog tog kasnog paljenja u trci u kojoj su rivali krenuli sa startne linije pre njega.

Pre nego što je Novak osvojio Australijan open, te 2008. godine stanje po broju grend slemova je izgledalo ovako: Federer 12, Nadal 3, Đoković 0. Sada je 20 – 20 – 17.

Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON

Tenis nije košarka. Ne možete ubosti trojku i sa 17 doći na 20 trofeja jednim udarcem. Poen (grend slem) u tenisu, krvnički teško se osvaja.

Problem je što je ova partija organičena faktorom vremena, kao u okršajima šahovskih velemajstora. Igrate grozničavo, vučete poteze u najboljoj nameri, a gledate svaki čas da li će zastavica za kraj pasti.

Ako pretpostavimo da će Nadal i dalje osvajati Pariz, Novaku bi trebalo da u naredne dve godine osvaja sve ostale grend slemove kako bi prestigao svoje rivale. Pretežak zadatak, ali ne i nemoguć, jer je Novak u dva navrata do sada uspevao da sezonu završi sa po tri osvojena grend slema.

Šta bi, konačno, bila teniska pravda? Potpisujem da to bude da Đoković, Federer i Nadal svi završe trku na istom učinku, sa recimo po 20 grend slemova.

To bi zaista bilo savršenstvo, ali znam da niko od njih, ma koliko respektovao onog drugog, neće biti zadovoljan ako ne bude ispred ostale dvojice. Novak sigurno ne. I Rafa je to rekao takođe posle finala. Mislite da Federer ne sanja o još kojoj tituli?

Đoković vs Nadal Foto:EPA-EFE/YOAN VALAT

Novaku je teže i zbog toga što je sada jasno da će se suočavati ne samo sa Rodžerom i Rafom, kao direktnim zainteresovanim kandidatima za titulu najboljeg, već i sa plejadom igrača koji sve više grizu i guraju ove velikane ka liniji povlačenja. Tim, Cicipas, Zverev, svi oni će nastaviti još žešće da napadaju te velike titule. Takva je priroda sporta, jednostavno moraju. A bitka za titulu GOAT ovim nije rešena.

Zato, ostaje nam da čekamo Australiju, januar, tada će se igrati na Novakovom terenu i Rafa će biti u poziciji u kojoj je Nole bio u Parizu.

Lepota igre je u tome da idu novi mečevi, stari ostaju po strani.

Jedan od velikih starih teniskih boraca, naturalizovani Amerikanac Pančo Segura, rekao je jednom prilikom da ljudi ne razumeju tenisku igru.

„Ljudi ne shvataju. Misle da je tenis igra bogataša, ali kad izađete na teren, tamo nije bitno ko vam je otac, koliko imate novca i jeste li išli na Harvard. Na terenu smo samo ti i ja, dušo, samo ti i ja“, rekao je Segura.

Baš tako, doći će novi susret u kom će Rafa i Novak ponovo biti sami na terenu. Biće prilike za revanš, za nove radosti. I biće jedino bitno to „samo ti i ja, dušo“ i ono sa čim smo izašli da ostvarimo pobedu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar