1
Stvari su se konačno pokrenule sa mrtve tačke.
Milivoje Brakočević, čovek koji je morao da bude igrač i selektor gluvih i nagluvih rukometaša, pa čak i tim menadžer, u razgovoru za Nova.rs je otkrio mnoge probleme sa kojima se suočavaju gluvi i nagluvi sportisti.
PROČITAJTE JOŠ
Srbija je odlučila da bude i gluva i nema i slepa na zahteve naših gluvih i nagluvih sportista, otuda je formulacija Brakočevića da je „zakonodavac očito gluvlji nego mi gluvi“ i više nego na mestu.
Ipak sada su se stvari konačno pokrenule. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je inicijativu da se ispravi nepravda prema gluvim vrhunskim sportistima Srbije i da se izvrši adekvatna izmena i dopuna Zakona o sportu.
Posle 20 godina borbe se gluvi sportisti Srbije nalaze na dobrom putu da dobiju status koji imaju gluvi sportisti u svim drugim državama.
Godinama na pravi način prezentuju našu državu i osvajaju sijaset medalja na svetskim, evropskim prvenstvima. Zbog ovih sportista je naša zastava često istaknuta u svim krajevima sveta, ali do sada je država bila gluva na njihove zahteve.
Promena Zakona o sportu bi zapravo bio prekid dugogodišnje diskriminacije koju trpe najbolji naši gluvi i nagluvi sportisti. Trebalo bi sistematski da im se pomogne, a ne da se stavljaju u okvire u kojima ne mogu da zadovolje zahteve.
Podsetimo, ranije je Međunarodni olimpijski komitet poslao dopis svim nacionalnim komitetima da priznaju gluve vrhunske sportiste. Sada je sve na Ministarstvu sporta i novom ministru Zoranu Gajiću, koji bi mogao da ostane upamćen kao čovek koji je konačno priznao gluve sportiste.
Ovo mora da bude sistematsko rešenje dugogodišnjeg problema, a najbolji razlog za to nam daju sportisti sjajnim rezultatima.
Srpski gluvi i nagluvi rukometaši redovno osvajaju medalje, šahisti su u vrhu rang lista i na svim takmičenjima, Staša Srbulović je četvrta teniserka sveta… Lista uspeha je predugačka, a pomoći države nema.
„Status vrhunskih gluvih sportista nije baš ravan nuli, ali je blizu nule…
Naime, dobijaju se odrđena sredstva u našem Sportskom savezu gluvih Srbije (SSGS) od strane Ministarstva omladine i sporta, ali ta sredstva nisu dovoljna za kompletan rad našeg Saveza (organizovanje državnih prvenstava onih sportova koje imamo, a neki su se upravo zbog besparice ugasili, kao na primer rvači, a imali smo takve šampione koji su osvajali medalje na velikim Međunarodnom takmičenjima). Nemamo dovoljna sredstva da idemo na velika takmičenja kao sto su Olimpijske igre gluvih, svetska i evropska prvenstva gluvih, pa se u velikoj meri sami snalazimo… O potrebnoj opremi i pripremama da i ne govorimo.
Takođe, imamo deset stipendija za mlade ili za zaslužne sportiste koje nam obezbeđuje Ministarstvo omladine i sporta. Na tome smo zahvalni, ali ono što nas jako boli jeste činjenica da nas ni Sportski savez Srbije (sa svojim zakonodavnim timom koji piše Zakon o sportu,) Olimpijski Komitet Srbije, kao ni samo Ministarstvo omladine i sporta ne priznaje da smo u istoj ravni sa Olimpijskom i Paraolimpijskim Komitetom, što je ravno diskriminaciji.
Mi imamo odavno dokumenat kojim dokazujemo da je Internacionalni Komitet Sporta Gluvih (ICSD), kao naša svetska krovna organizacija Sporta Gluvih priznata od strane Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK), te samim tim automatski treba da smo priznati i od naših krovnih sportskih institucija, kao i sva naša velika takmičenja koja su organizovana pod okriljem ICSD-a, i usput i naši vrhunski rezultati (među nama ima osvajača medalja sa Olimpijskih, svetskih i evropskih takmičenja za gluve).
Nista od toga nije priznato od strane gore navedenih krovnih institucija u Srbiji. Zbog toga godinama trpimo ogromnu nepravdu, pa i materijalnu štetu… Za naša vrhunska sportska dostignuća nisu izdvojene nikakve nagrade, niti nacionalne sportske penzije, a samim tim nemamo nikakav status“, rekao je ranije Brakočević za Nova.rs.
BONUS VIDEO Ivana Vuleta – devojka koja je vratila nadu u srpsku atletiku
