Tijana, Nole, Jakša, samo hrabro: Neka bude da smo ih ispratili po zlato

Na Nova.rs imali ste priliku da pratite odbrojavanje 100 dana do Olimpijskih igara i sada kada smo došli na 24 sata do početka - deluje neverovatno. Bila je ovo baš dobra vožnja protkana i krivinama, i ubrzanjima, i svemu što jedno putovanje nosi.

Najveće svetsko sportsko takmičenje je tu, počinje, sprema se spektakl u Parizu, u kojem se euforija već sada oseća na svakom ćošku.

A, šta smo sve to pisali i šta ste mogli i možete i dalje da čitate i vidite? Bilo je brojnih intervjua sa srpskim olimpijcima, koji su nam otkrili mnogo toga, a imali su i važnu poruku za celu naciju.

Pisali smo i o brojnim zanimljivostima, istorijskim pričama, svim detaljima koji nas čekaju do 11. avgusta, kao i o projekcijama koliko medalja Srbija može da osvoji.

Ispratili smo trofejne generacije, mnogima će OI u Parizu biti poslednje veliko takmičenje, pričali smo i o novim nadama, ali i o medaljama koje će u sebi imati delove Ajfelovog tornja.

I tako smo došlo do kraja jedne, odnosno do početka druge priče, jer Igre konačno mogu da počnu sa završetkom našeg odbrojavanja.

I to Olimpijske igre na kojima će Novak Đoković biti peti put, a Tijana Bošković i Nikola Jakšić po treći. Najbolji teniser svih vremena čeka to zlato, jedino koje mu fali u karijeri koja se neće ponoviti, najbolja odbojkašica sveta sa ekipom takođe juri najsjajnije odličje koje im fali, dok su vaterpolisti u Francusku došli kao dvostruki uzastopni olimpijski šampioni.

Zato bismo voleli da smo posle jednočasovne priče ispratili troje vrhunskih sportista, istinskih idola, ka ostvarenju njihovih snova. A ti snovi znače i da će se nacija radovati novim uspesima ispisanim zlatnim slovima srpskog sporta.

Kad na jednom mestu imate takve veličine, još jednom shvatite koliko je bogat srpski sport. Pored Tijane, Noleta i Jakše, prisutni su bili i Sonja Vasić, nekada zlatna košarkašica, sada šef misije Tima Srbije, i Božidar Maljković, legendarni trener i sada predsednik OKS.

Asovi za ponos i pravo predstavljanje širom sveta, upravo su oni ti po kojima Srbija treba da bude prepoznatljiva, i niko drugi.

Veliki šampioni, legende, primer svima, a opet tako prirodni, normalni, skromni, što bi se danas reklo - lagani.

Kada imate momka koji je već sa 27 godine, dvostruki uzastopni olimpijski prvak, uz to i svetski i evropski šampion, neko ko je osvojio sve, a opet tako prizeman, jasno je zašto nacija toliko obožava vaterpoliste.

Onako iskreno, dečački, pričao je Jakšić na pitanje Nova.rs o tome koliko mu znači što je kapiten reprezentacije.

„Čast mi je da sam kapiten, nekada mislim da to ne zaslužujem. Učim i trudim se da napredujem, pomažu mi i stariji. Jeste da smo dvaput osvojili olimpijsku medalju, ali kako je selektor rekao, ovo je nova ekipa koja ne ide da odbrani olimpijsko zlato, nego da ga opet osvoji“, poručio je Jakšić.

Novak je pričao o žrebu, smeštaju u Parizu, poslednjem plesu sa Rafaelom Nadalom, psihičkom i fizičkom stanju posle povrede i godine bez trofeja i dalje... Nemamo priliku često da ga vidimo u takvom okruženju, na kraju smo ga i nasmejali.

„Jednom prilikom ste pričali o snovima, da li ste i sada nešto zanimljivo sanjali pred dolazak u Pariz“, glasilo je pitanje Nova.rs.

Đoković je uz osmeh kratko odgovorio:

„Nisam još ništa specifično sanjao, ili se bar ne sećam. Definitivno da to ne menja zamisli, ciljeve i ambicije koje imam. Cilj je najveći“.

Neka se ciljevi ostvare i da se zajedno radujemo medaljama srpskih olimpijaca u Parizu.

BONUS VIDEO