Priča o najređoj olimpijskoj medalji koju dobijaju samo posebni

Godina je bila 2004, poprište održavanja Olimpijskih igara Atina, a Vanderlej de Lima, u tom trenutku 34-godišnji maratonac iz Brazila imao je nakon 35 kilometara prednost u odnosu na prvog pratioca iz Italije, Stefana Baldinija, oko 25 sekundi.

Izgledalo je kao da ima sve u svojim rukama, kada je na stazu utrčao čovek i Limu odgurao van staze. Sreća u nesreći bilo je to što napadač Nil Horan, inače irski sveštenik, nije uradio ništa ekstremnije (napad pravdao željom da ljude "upozori na drugi dolazak", pa je Brazilac, nakon što su gledaoci uspeli da ga savladaju, nastavio trku.

Ipak, bilo je to dovoljno da ga poremeti, Horan je Brazilca izbacio iz ritma, pa su ga pretekli Baldini i Amerikanac Meb Keflezigi, te je Lima trku završio na trećoj poziciji, a kroz cilj je prošao uz širok osmeh, đuskajući.

Iako je on sam bio srećan jer je osvojio medalju, Brazilci se nisu mirili sa trećim mestom pa je usledila formalna žalba koja je odbijena. No, iako su ostali bez olimpijskog zlata, Lima je dobio priznanje kojim može da se pohvali izuzetno mali broj ljudi na svetu - medalju nazvanu po baronu Pjeru de Kubertenu.

Kako je navedeno u zvaničnom opisu, ovu medalju, koja nosi i naziv Medalja istinskog sportskog duha, dobijaju oni koji "predstavljaju otelotvorenje sportskog duha na Olimpijskim igrama ili koji su Olimpijske igre zadužili svojim radom."

Odluka Lime da nastavi trku, uprkos pretrpljenom stresu i strahu, a potom i njegov ples u trenutku prolaska kroz cilj, bili su više nego dovoljan razlog da se nađe među 43 osobe koje su od 1997. godine, kada je dodeljena po prvi put, pa do danas, zaslužile to specijalno priznanje.

Prvi dobitnik bio je Huan Antonio Samaran, sedmi predsdnik Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji ju je dobio 1997, potom je 1999. posthumno odlikovan čuveni Slovenac Leon Štukelj, kada i Švajcarac Rejmond Gafner.

Od ličnosti koje su poznatije u Srbiji, medalju su dobili i Ranije Treći, princ Monaka, zatim američki političar Henri Kisindžer, čehoslovački maratonac Emil Zatopek, Artur Takač...

Poslednji su ovu nagradu dobili Amerikanac Džordž Hirtler i Nemac Rolf Lukaševski.

Interesantno je takođe da postoji i nagrada po imenu Svetski trrofej Pjera de Kubertena, koju Međunarodni fer plej komitet dodeljuje od 1964. godine.

Ovo nije jedina neobična medalja koja je vezana za Olimpijske igre - iza možda i najunikatnije krije se veoma bolna i potresna priča.

A ako vas zanima kako su olimpijske medalje izgledale od Atine 1896. godine pa sve do danas, to možete da vidite ovde.

BONUS VIDEO