Toni Kukoč primljen je u Kuću slavnih, imao je čast da ga uvede Majkl Džordan, što je bila i emotivna situacija zbog sećanja na podvige Čikago Bulsa.
PROČITAJTE JOŠ
Džordan je u Kuću slavnih u Springfildu ušao iz osmog pokušaja, Bulsi su ga nominovali 2014. godine i postao je peti Hrvat u društvu besmrtnih, posle Krešimira Ćosića, Dražena Petrovića, Mirka Novosela i Dina Rađe.
U Kuću ga je uveo Majkl Džordan, koji je nedavno bio na odmoru u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Sada je doputovao u Ameriku i uveličao je istorijski dan za Kukoča, legendu jugoslovenske i hrvatske košarke.
“Hteo bih da se zahvalim gospodinu koji sedi ovde. Hvala Majklu Džordan i Skotiju Pipenu što su me razbili na Olimpijskim igrama 1992. i naterali me da radim još više kako bih bio važan član Bulsa“, rekao je Toni u govoru.
Bilo je suza kada je govorio o ocu, palo je podsećanje na početke.
„Uz mog tatu, počeo sam sa stonim tenisom i fudbalom, kada sam imao osam godina, ali sa 15, izabrao sam košarku. Moja karijera se definiše sa dva tima, dva grada. Split je moj rodni grad, tim je Jugoplastika, i naravno, tu je Čikago, Ilinois, Čikago Buls“, rekao je Kukoč i prekinule su ga ovacije.
„Za mene, grad Split je jedan od najvećih sportskih gradova na svetu, proizveo je neke od najvećih sportista svih vremena. Za moj razvoj, od krucijalnog značaja bili su Igor Karković, Peter Bezelj, Zoran Grašo. Slavko Trinić je bio neko ko me je naučio fundamentalnim stvarima košarke, razvio me je u dobrog košarkaša kakav sam bio. Imao sam dovoljno sreće da imam mnogo velikih trenera, Krešimira Ćosića, Moku Slavnića, uz dva trenera sam osvojio sve u Evropi, uz Božidara Maljkovića i Željka Pavličevića. Hoću da iskažem zahvalnost svim bivšim saigračima koji su me gurali napred kao mladića, svakog dana su me gurali napred da budem bolji saigrač i čovek. Dino Rađa je jedan od njih koji je možda najpoznatiji, i on je ‘fejmer’ ovde, ali imam ljubav i poštovanje za sve koji su bili uz mene“, rekao je Kukoč.
Setio se i cele reprezentativne karijere.
„U mojoj internacionalnoj karijeri, igrao sam za dve zemlje, Jugoslaviju i Hrvatsku. Imao sam sjajne uspehe sa obe selekcije. Hvala mojim trenerima u reprezentaciji, Rusmiru Haliloviću, Svetislavu Pešiću, Dušanu Ivkoviću u Jugoslaviji, u Hrvatskoj, hvala Petru Skansiju, Aleksandru Petroviću, Pinu Đerđi. U reprezentaciji sam igrao sa fejmerima, Draženom Petrovićem, Dinom Rađom, Vladom Divcem, ima još velikana. Hvala i ovim momcima, Pipenu i Džordanu“, rekao je Kukoč.
Zahvalio je Kukoč još Džeriju Reindorfu i Džeriju Krausu koji su insistirali da on dođe u Bulse.
„Verovali su u mene kada nije to bilo uobičajeno za neameričke igrače. Hvala gradu Čikagu, ljudima koji su me dočekali kao porodica od samog početka. Hvala navijačima na stalnoj podršci, bile su to nezaboravne tri godine za vezane titule i rad sa najboljim trenerima u istoriji košarke“, dodao je Kukoč.
Spomenuo je i da su treninzi bili teži od mnogih utakmica, zahvalio je i preostalim klubovima za koje je igrao, posebnu poruku uputio je porodici.
BONUS VIDEO – Kako je Jugoslavija 2001. ukrotila Dirka Novickog
Pratite nas i na društvenim mrežama:
