"Ljudi, izvinjavam se": Srce Ognjena Dobrića je veće od najveće planine

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Posle završetka utakmice sa Finskom obratio se i Aleksa Avramović, za televizije koje imaju pravo prenosa, na konferenciji se pojavio Nikola Jović zajedno sa selektorom Svetislavom Pešićem, a Ognjen Dobrić je stao kada su svi prolazili.

I pričao je otvoreno, iskreno, iz srca, strpljivo. Mogao je da kaže kratko šta ima i da ode, ništa mu se ne bi zamerilo. Ne, stajao je povređen i pričao. Na kraju se izvinio naciji što nisu uspeli, gotovo kroz suze, jedva ih je suzdržao.

Nisu mogli dalje, u četvrtfinale je zasluženo otišla Finska (92:86), što se naslutilo kada smo očajno počeli utakmicu i prvi put na ovom Evrobasketu imali dvocifren zaostatak. Bilo je 1:11 i 3:13, pa i 5:16, sasvim dovoljno za nervozu jer je malo toga štimalo kako treba.

Bilo je problema u odbrani, na skoku, nisu se koristili faulovi... Sve su to Finci kažnjavali, da bi Aleksa Avramović i posebno Ognjen Dobrić uspostavili ravnotežu. Promašio je Dobrić četiri trojke, ali... Pokazao je hrabrost i preuzeo odgovornost, i nudio se u napadu, i "ginuo" na svakom delu parketa, kako se samo prišunjao sa leđa i ukrao loptu Lauriju Markanenu.

Zanimljivo da je Dobrić bio 10 minuta u igri, ali je sa njim +/- indeks bio najveći od svih naših košarkaša u prvom poluvremenu, +11, što govori i o tome kakav mu je doprinos igri. Energija i sve ono što donosu ekipi se ne ogleda samo kroz brojke.

I onda novi peh, neverovatno šta se dešavalo Srbiji iz meča u meč na ovom turniru. Požalio se na udarac u zglob, delovalo je da nije ništa strašno, međutim, na početku drugog poluvremena nije ga bilo ni na klupi, vratio se na kratko i odmah opet otišao u svlačionicu. Radio je vežbe za nogu, probao da je osposobi, ali je očito shvatio da ne može, što je i rekao lekarskom timu. Strepnja i zabrinutost samo su rasli, kako zbog rezultata, tako i zbog raspoloživih i raspoloženih igrača, kojih baš nije bilo, uz pitanje - da li je više moguće?!

Kakvo srce ima Dobrić svedoči i to da se vratio, i zaigrao sredinom treće četvrtine, dok su Finci rešetali trojke i odbio nalet rivala, takođe trojkom između ostalog i to izuzetno važnom (66:66) činilo se u tom trenutku pred poslednju deonicu. I još jednu važnu crtu je pokazao - nikako nije dao na ekipu. Kada je Mika Murinen, 18-godišnji Finac koji se istakao zakucavanjima i lošim ponašanjem, krenuo da se unosi u lice Stefanu Joviću i nije hteo da se pomeri, već kao da je provocirao reakciju, došao je Dobrić i samo ga elegantno pomerio i sklonio od saigrača.

Jer, u pitanju su ponos i čast kada se igra za reprezentaciju, pa čak i povređen se boriš do kraja, zbog čega je Ognjenovo srce veće od svake planine.

"Nažalost, izgubili smo i ova reprezentacija nije smela da dozvoli sebi ovakvu utakmicu. Nismo smeli ovako da se pokažemo u ovom svetlu i da odigramo ovakvu utakmicu", iz srca je govorio Dobrić posle kraha u Rigi.

"Stvarno nije atmosfera problem. Svi smo uživali ovde, ali nešto nije funkcionisalo u igri. Ova ekipa je talentovana i doći ćemo do nekih poena, daćemo lake koševe u napadu, ali… odbrana je ključ i odbrana daje rezultate, što nismo pokazali. To je rezultat – naša loša odbrana. Reprezentacija kao što je Srbija, iako ima previše talentovanih igrača, mora da da sve od sebe u svakoj utakmici da bi došla do pobede".

Jednostavne poruke je poslao, zna odlično gde leži razlog neuspeha, zbog čega je na kraju kroz suze izustio: "Hvala vama, ljudi, i izvinjavam se, šta da kažem".

Ništa, majstore, sve si i više nego dovoljno rekao, možda bi oni koji bi pre trebalo da kažu nešto mogli da se ugledaju kad već imaju na koga.