Izbegao smrt u tragičnom požaru, svi ga otpisali, a sad je Jokićeva desna ruka

Navikao je da ljudi dolaze i u srpskim obeležjima prate njegove mečeve, da se pozdravlja sa njima i sve to, ali ovi su bili drugačiji.Delovali su kao da Srbiju nikad nisu videli ni na mapi. Dok je ubacivao jednu za drugom loptu kroz obruč, mogao je perifernim sluhom da razazna poneko "Bizi", ali je već bio zauzet time kako da Nagetsi pobede Filadelfiju.Meč je imao posebnu težinu, kako timski, tako i za njega lično. Mogao je sada i tu da reši pitanje svih pitanja po američkim medijima ove godine - da li je zaista bolji od Džoela Embida?Za one košarkaške zaljubljenike u Evropi, nema dileme, oni u Americi su možda nešto više okrenuti Kameruncu, pa je najbolje bilo da se sve rešava tu na terenu.U neprijateljskoj dvorani "grada bratske ljubavi". Nikola je izašao sa terena, a ona grupa ljudi je nastavila svoj žamor.Došli su iz obližnjeg Vilmingtona u Delaveru i brzo je postalo jasno da nisu tu zbog Jokića, već zbog dečka koji je ove sezone postao otkrovenje Denver Nagetsa.Došli su tu zbog Našona "Bounsa" Hajlanda, koji je svojom partijom karijere pogurao Nikolu ka MVP tituli u direktnom sudaru sa Embidom.Jer, da Nagetsi nisu dobili sa 114:110, a Embid je imao 34 poena, naspram Jokićeva 22, mnogo bi više municije bilo u rukama onih koji bi Džoela na sva usta hvalili kao najkorisnijeg u NBA već sada.Tu se umešao Hajland i rešio da spreči ovakav scenario. Kad je najviše trebalo sipao je trojke za Denver u četvrtoj četvrtini i završio meč sa 21 poenom.Za jednog rukija, visokog 188 centimetara, koji je došao kao 26. pik prve runde drafta bez previše očekivanja na poziciju beka, sve se poklopilo savršeno.Džamal Marej je dugo povređen, pa je Bouns dobio šansu da ubacuje 9,1 poen u proseku i još po dva i po skoka i asistencije za 18 minuta.

Popularni "Bizi", već sada prepoznatljiv po nepredvidivom driblingu je imao zaista filmsku, gorko-slatku priču da bi došao u ovaj tim Nagetsa.Pre manje od četiri godine, oblikovala ga je porodična tragedija, iz koje je on izvukao onu tanju i dužu slamčicu.Kuća u Vilmingtonu je buknula, on i brat su morali da skoče kroz prozor da bi spasli žive glave, ali Bounsova baba i 11-mesečni rođak nisu bili te sreće.

Nisu preživeli. Zato se Hajland posle utakmice sa Filadelfijom na konferenciji slomio posle pitanja o toj tragediji iz marta 2018.Imao je jedva 17 godina. Kad je skočio s prozora, sa drugog sprata, pokidao je tetivu patele i lekari su ga već tada otpisali."Mladić je pogodio neke velike šuteve. Ali igrao je agresivno i za njih je dobar cele sezone", velike su to reči od igrača kakav je Džejms Harden.

Harden je posle meča pohvalio Bounsa, jer je ovaj prkosio svim očekivanjima.Delaver nema baš pedigre kao košarkaška Meka, pa još kad vam dođe lekar i kaže: "Sine, bolje odmah idi u školu za trenere", logična posledica je da vam se svet sruši.Hajlandu očito nije. Zato je Majk Meloun, trener Denvera rekao da je dečko "neustrašiv" za nekoga njegovih godina.Bouns je to više puta i sam isticao i ponavljao "ne plašim se ničega, stvoren sam za ovo". Red je da mu verujemo."Odigrati ovako u ovoj dvorani, to je za mene ostvarenje sna. Uvek sam pričao da sam klinac koji hoće da pokaže nekom sledećem dečaku iza sebe u gradu (Vilmingtonu) da on može da bude na mom mestu. Dok sam odrastao nikad nisam imao nekog ko bi mi bio vodič", priznao je Hajland.Kada su ga novinari posle utakmice pitali o svom odnosu sa onom "vojskom" od 600, 700 ljudi na tribinama i posebno grupom vatrogasaca koji su prvi odgovorili na poziv da mu gase kuću, Bouns nije izdržao.Zaplakao je i trebalo mu je neko vreme da se smiri dok nije nastavio konferenciju."Uvek kažem i da svaka tetovaža na mom telu označava nešto zašta igram i zašta se zalažem. Bukvalno na desnom ramenu imam sliku svog rođaka i babe. Igram i za njih svaki put. Gledam u tu tetovažu tokom utakmica, prekrstim se, samo zato što sam zahvalan jer igram košarku, a doktori su mi rekli 'ne', pre četiri godine", ispričao je Bizi.Na utakmici su bili i njegovi profesori, poznanici iz škole Tomas Edison, koji su se prisećali uslova u kojima je Bouns odrastao."Bilo je 0,0000001% šanse da neko iz mog kraja uspe i dođe u ligu. Sama činjenica da sam ovde i za njih što me vide na košarkaškom parketu u NBA je fantastična, ostvarenje sna", rekao je Hajland.Svojom partijom je nedvano, možda i nesvesno pomogao i Nikoli Jokiću, a svoj san je ostvario u najlepšem mogućem trenutku. I samo neka tako nastavi.BONUS VIDEO: Jokićevi drugari o basketu i biranju Nikole za ekipu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jokicevidrugarisomborik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2614516"]Pratite nas i na društvenim mrežama:Facebook, Twitter, Instagram