2
Taj 28. jun 2021. godine biće upisan zlatnim slovima u istoriju Partizana. Tog dana se Željko Obradović javnosti ponovo obratio kao trener Partizana.
Legendarni trener tako je odlučio da zatvori krug koji je počeo upravo među crno-belima.
PROČITAJTE JOŠ
Ta 1992. godina ostavila je neizbrisiv trag u vremenu i za Partizan i za Željka Obradovića. Kao trener debitant je postao prvak Evrope, a Partizan je zauvek obezbedio mesto u panteonu vrlikiana.
Putevi su im se posle razišli, kao i sudbine koje su sledili, iako veza nikada nije prestala da postoji.
Obradović je postao najbolji trener u istoriji sa devet titula prvaka Evrope, a Partizan tek dva puta došao do Fajnal fora.
Nije to bilo ni tako čudno. Kao jedinstven košarkaški genije, Željko je uvek gravitirao ka velikanima gde je mogao da stvara ono što bi kao trener zamislio.
Partizan je sa druge strane delio i sudbinu države u kojoj kao klub igra. Ekonomska situacija diktirala je i mogućnosti za stvaranje ekipe, a teško je u takvim uslovima bilo ostati konkurentan.
Zato su plasmani na Fajnal for 1998. i 2010. godine bili vanserijski rezultati.
Ipak, san o prilici da se Partizan bori za titulu prvaka Evrope bili su raspršeni krajem ere Duleta Vujoševića.
Usledile su teške godine za klub što zbog uspona večitog rivala, što zbog propadanja kluba, što zbog političke situacije.
I kada su svi digli ruke, vratio se Željko.
Svi već znaju za kultni snimak iz kafane kada Obradović u društvu Šarunasa Jasikevičijusa kiti parama muzičare koji za njegovu dušu sviraju obradu čuvenog hita Hanke Paldum.
„Čekam tebe da ostvarim jedan davni san, sve za ljubav, sve za Partizan“.
I krenulo je kao lavina, postala mantra svakog navijača Partizana koji je ponovo počeo da mašta o evropskoj tituli.
Ne o Kupu Koraća, ABA ligi, Evrokupu, srpskoj ligi… Samo o tituli prvaka Evrope.
A kada je pre nepune dve godine Partizan zamalo na kolena bacio Real Madrid i u prvoj sezoni od povratka u Evroligu došao na korak od Fajnal fora bez kojeg je ostao neverovatnim spletom okolnosti, više niko nije sumnjao da je san moguć.
Čak ni kada je godinu dana nakon toga usledilo bolno otrežnjenje i sezona daleko lošija od prethodne.
A šta je potrebno da Partizan osvoji titulu i da Željko zatvori krug osvajanjem karijerne „La Desime“.
Najprostiji odgovor je da bude bolji od konkurencije. Ali, teško da nešto može da bude tako prosto ni zbog konkurencije ni zbog samog Željka koji je sebe izgradio kao najvećeg košarkaškog perfekcionistu.
Partizan će teško moći da na finansijskom nivou parira velikanima kao što su Panatinaikos, Olimpijakos, Real, Barselona…
Ali, uspeo je u prethodnim godinama da na tom polju bude dovoljno stabilan i dovoljno konkurentan da privuče ozbiljne igrače. Uz to, Partizan je uspeo da svoju priču sa navijačima, atmosferom i pratećim elementima brendira kao proizvod koji pravi prevagu u situacijama kada neko na stolu ima ponudu približnu toj iz crno-belog tabora.
Tu je i efekat Željka Obradovića koji privlači mnoga imena koja žele da sa njim sarađuju, jer se osim veličine radi i o čoveku koji je svake godine u svim anketama smatra za jednog od najomiljenijih trenera za saradnju.
Kada se doda na sve da su navijači spremni da plaćaju, za srpske standarde ogromne cene sezonskih i pojedinačnih karata koje garantuju određeni stepen nezavisnosti od državnog finansiranja, stvoreni su čvrsti temelji.
Sve to u zbiru donosi dobru početnu osnovu za stvaranje ekipe koja bi u sezoni savršene oluje mogla da ode do kraja.
Da to nije nerealno, pokazala je ta sezona u kojoj je Partizan za dlaku ostao bez Fajnal fora.
Tendencije u Evroligi u sve većoj meri idu u pravcu izjednačavnja kvaliteta među timovima. To je delom uslovljeno razvodnjavanjem kvaliteta jer sada najveću evropski prospekti idu putem NBA lige, a sa druge strane zbog činjenice da kvalitetni igrači koji ne uspeju u najjačoj ligi sveta više nisu luksuz koji sebi mogu da priušte samo najjači.
Tako ove godine na primer imamo slučaj da je verovatno najbolji igrač dosadašnjeg toka sezone Teo Maledon došao u Asvel iz kojeg je ponikao i lansirao ga u status kandidata za plej-of, Luni Voker otišao u Žalgiris,,Markus Hauard je već dve sezone u Baskoniji, dok je na primer najatraktivniji bek prošlog leta Karlik Džons završio u Partizanu.
Taj trend omogućava i ekipama iz srednje klase poput Partizana da dovedu kvalitetne igrače koji mogu da prave razliku na najvišem nivou.
Drugi faktor jeste strpljenje i korišćenje momentuma kada se ukaže prilika. Partizan je prošle sezone nakon fijaska sa Nikolom Mirotićem bio nespreman da reaguje i onda je usledio niz grešaka u selekciji i dovođenje igrača koji nisu bili ni instant rešenje ni imena na duže staze.
Ovog leta se krenulo drugim putem totalne rekonstrukcije ekipe, ali sa idejom da se napravi projekat koji ima perspektivu na duže staze.
Jednostavnije rečeno, aktuelni sastav je projektovan da eksplodira sledeće sezone jer je većina igrača vezana ugovorima dužim od godinu dana uz opciju da se narednog leta naprave korekcije nakon što se u ovoj sezoni vidi ko može da i sledeće godine bude temelj, a ko treba da bude zamenjen.
Istovremeno, uprkos činjenici da je ekipa nova i da joj treba uigravanje može i ove sezone da bude konkurentna za doigravanje čak i nakon starta od 2:8.
Na taj način se održava preko potrebna rezultatska tenzija, podrška navijača a ekipa se kali i pravi procena ko i koliko može da doprinese u poteri za glavnom nagradom.
Ova sezona još jednom je pokazala da i ekipe poput Pariza, Žalgirisa ili Bajerna mogu da se pobiju sa najvećim timovima Evrope.
Neko će reći da na kraju balade titule osvajaju velikani poput Reala ili Panatinaikosa, i da manji klubovi ostanu na kraju dana kratkih rukava.
Ali, svi zaboravljaju jednu važnu stvar
Partizan ima Željka koji je najbolji kada dođe do plej-ofa i Fajnal-fora. Ako se crno-beli dovedu u situaciju da dođu do plej-ofa, da Obradovićem će uvek imati realnu šansu.
Zbog toga je važno da vera u ostvarenje sna nikada ne prestane i da navijači nastave da veruju Željku.
Temelji su tu i samo je potrebno nastaviti u istom smeru sa istom energijom.
Jer ta sinergija „grobara“ i Željka Obradovića je posebna priča kakvu nema niko drugi u Evropi i uvek će zbog toga postojati šansa da dočekaju da ostvare davni san.
BONUS VIDEO
