Bogdan za Nova.rs otkrio sve o kumstvu sa Jovićem i kako je počelo prijateljstvo: Krstio sam mu dete - to je nešto najlepše VIDEO

Koliko je samo kapiten "orlova" srećan kada dođe na okupljanje reprezentacije... Teško da nešto tako utiče na sjajnog šutera kao igranje za nacionalni tim i sve što ide uz to.

Iz svake reči Bogdana Bogdanovića i facijalne ekspresije isijava istinska sreća što je tu. Košarkaši Srbije okupili su se u ponedeljak na početku priprema za Olimpijske igre (26. jul - 11. avgust).

"Majke mi, ja sam srećan što sam ovde", rekao je Bogdan Bogdanović prošlog leta i sada je za Nova.rs pojasnio zašto je tako reagovao.

"Ne mogu baš ni da opišem, to je ono što osećam. Jednostavno, iskreno, na šta ne bih ništa dodavao. To mi je izašlo kad je bila neka tužna atmosfera prošle godine, osećao sam se loše i neprijatno tada, pomislio sam "šta je ovo", nisam ovako zamišljao. I samo je izašlo to iz mene... Neko sam ko voli, a nisam jedini, i kome je lepo kad se okupimo svi zajedno", kaže kapiten košarkaša Srbije.

Ako je neko primer igrača za reprezentaciju, koji je uvek želeo da bude tu, koga su samo povrede mogle da odvoje od nacionalnog tima, koji s posebnom emocijom brani boje Srbije, onda je to Bogdan.

Od Evrobasketa 2013. godine do sada je uvek bio tu, osim na Evropskom prvenstvu 2022, kada se na leto oporavljao od povrede, pa je bio sprečen da igra. Dakle, želja da se predstavlja nacionalni tim nikad nije bila upitna. Zato za njega ni umor ne postoji kad stigne poziv selektora.

"Bio sam umoran, ali sam odradio svoj oporavak i spremio se. Ne mogu ni da se žalim kad znam da je dosta igrača sad završilo sezone, njima je sigurno mnogo teže. Naš timski zadatak je da pazimo na njih zbog napora, treba mentalno svi sad da budemo spremni da bismo kasnije i fizički bili dobri".

Sjajni šuter Atlanta Hoksa pričao je o svemu pred Olimpijske igre, šta ih čeka do turnira u Lilu i, nadamo se svi, Parizu, gde će se igrati završnica košarkaškog takmičenja. Dotakli smo se i nekih životnih stvari i vrednosti o kojima Bogdan (često) baš i ne govori...

"Orlovi" su uoči početka priprema išli na svadbu kod Dušana Ristića, potom i Alena Smailagića, dok je Bogdanović imao čast da u Nišu krsti dete Stefanu Joviću, doskorašnjem saigraču iz reprezentacije.

"To je nešto najlepše što mi se desilo sigurno, velika je čast biti kum. Krstio sam i jednog druga i njegovu ćerku pre, ali kad u reprezentaciji steknete takva prijateljstva, pa dobijete tu čast da krstite dete saigraču, ne bude ti ni na kraj pameti kad počinješ to prijateljstvo koje se kasnije tako kruniše. Jedan lep momenat, mnogo mi je drago i srećan sam zbog toga".

Otkrio nam je kapiten i od kada datira njegovo prijateljstvo sa iskusnim plejmejkerom.

"Od 2014. godine, on je tada igrao za Radnički iz Kragujevca. On, Kalina (Nikola Kalinić, p.a) i ja smo ista generacija, imamo slična interesovanja. Niko se tu nije izdvajao u reprezentaciji, ali eto, prošle godine Jovke nije ni trebalo da igra. I zvao sam ga par puta kada smo se okupili, nije ga bilo ovde... Mi se zovemo "bivši", jer smo bivši cimeri, pa je ostao taj nadimak. I rekao sam mu: "'Ajde, bre, bivši, još ovu godinu, last dance". I on kao: "'Ajde, sad ću da se spremim". I stvarno došao je kasnije tokom priprema za Mundobasket u Manili, bitno je da ima neka priča iza toga i to je suština svega".

Priče su sada na mlađima, da ih oni stvaraju, a imaji od koga da uče...

"Sad sam najstariji, mislim se, gledam oko sebe nema niko stariji (smeh). Šta ćeš, došlo je i to vreme", dodaje Bogdan.

Samo da budu svi zdravi, da ih krasi dobra atmosfera i uz pravi rad kao i do sada, pa da se preko Lila i grupne faze domognu Pariza, odakle svi žele da se vrate sa olimpijskom medaljom. Ne krije kapiten košarkaša da zamišlja sebe sa odličjem oko vrata.

"Naravno, naravno. To je san snova. Samo da se vratim na krštenje i kad vidiš neke bivše saigrače, pa sam pričao sa Stefanom Markovićem kako nam je bilo 2016. na OI u Riju. Tada je bio neki pik našeg druženja, te reprezentacije koja se stvarala od neke 2013. i kada se to sve još rezultatski poklopi, to je nešto najlepše".

Od tada je prošlo osam godina, a usput su stigli još neki uspesi, poslednji onaj u Manili, gde je Srbija prošlog leta osvojila svetsko srebro i time mnogima promenila živote.

"Verujem da je tako, ali to je već iza nas, mada je Manila stvarno promenila dosta života. Upisali smo još jednu stranicu u toj knjizi".

Neka nova stranica, ona najlepša, bude ispisana u Parizu 11. avgusta.

BONUS VIDEO