0
Kao grom iz vedra neba stigla je informacija da je Aleksandra Crvendakić završila košarkašku karijeru sa 28 godina. Neko bi rekao u najboljim godinama... A ona je već sa 20 bila na Olimpijskim igrama i ostvarila snove.
Pre toga je besomučno igrala za mlađe kategorije reprezentacije, kada je važila za blistavu budućnost srpske košarke. I to je i bila. Zvuči čudno pisati u prošlosti „bila“, ali njena sadašnjost bi i dalje mogao da bude sport, samo ne na terenu.
Jednostavno, telo je reklo – dosta – i Aleksandra ga je poslušala.
„Moja ljubav prema košarci bila je ogromna, od prvog dana kada me je otac odveo na košarkaški teren. Od tog trenutka sam počela da sanjam velike snove. Sanjala sam da osvajam medalje sa reprezentacijom“, rekla je Aleksandra Crvendakić u oproštajnoj poruci, a o kraju je iskreno govorila za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
„Nijednom sporisti nije lako da završi karijeru, bilo to sa 28 ili 38 godina, kad god. Jako je teško kada zna da je kraj. Ja sam OK, jer sam izabrala svoje zdravlje. Naravno da nisam planirala sad da završim karijeru, planirala sam da igram košarku i sa 30 i više godina. Međutim, sve što se meni dešavalo i sve što sam htela obestinilo se jako rano, sve što sam želela je i došlo. Kada kreneš da se baviš sportom nisi toliko svestan da ima i ružnih stvari i povreda, ali one lepe svakako preovladaju“, kaže Aleksandra Crvendakić za Nova.rs.
Karijeru je započela u Loznici, potom je igrala za Crvenu zvezdu od 2011. do 2014. godine, te mađarski Šopron narednih pet godina i za kraj u francuskom Asvelom. Za reprezentaciju Srbije je na velikom takmičenju debitovala na Olimpijskim igrama u Riju, gde je osvojila bronzu, dok je na Evrobasketu 2019. došla do druge bronze. Zlato je stiglo na Evropskom prvenstvu 2021. godine.
Snove je ostvarila, one koje mnogi sportisti ne uspeju da dočekaju na javi, kao da ju je košarka požurila da sada može da uživa.
„Koliko mi je košarka dosta dala i ja sam njoj, sada mogu da nadoknadim sve ono što sam propustila“.
Povreda kolena je bila jača od želje da i dalje pleše na košarkaškom terenu, pa nam je otkrila i kada je prvi put počela da razmišljaš o kraju karijere.
„Nikad nisam naglo i brzo donosila odluke, pogotovo ne ove koje se tiče moje košarke, ništa nije bilo preko noći. Posle razgovora sa doktorima je najbolji savet bio da ipak privedem kraju. I mirna sam jer sam uradila u košarci sam sve što sam mogla i tako je došlo vreme da kažem – dosta. Nije to počelo toliko davno, kad sam se susretala sa svim tim što baš i nije lepo u košarci, nekako sam se trudila svim snagama da uradim što je do mene da nasavim da igram. Videla sam da sam zaista uradila sve što je do mene i što sam mogla, ali protiv više sile nisam mogla“.
Imaće i te kako šta da pamti, tri medalje sa Srbijom, evropsko zlato i bronu, kao i bronzanu medalju sa Olimpijskih igara u Riju 2016.
„Kada smo osvojile prvo zlato na Evropskom prvenstvu 2015. godine, poslednja sam ispala sa spiska i bila sam tužna, ali ne toliko jer sam nekako znala da će i to doći. I onda je došlo na OI u Riju i to evropsko zlato u Valensiji 2021. Rekla sam sebi kako se sve isplatilo što sam radila“.
Definitivno će zauvek pamtiti Rio 2016.
„Sa 20 godina sam igrala na Olimpijskim igrama, sve to je krenulo mnogo rano za mene. Ne mogu ni da zaobiđem te mlađe selekcije, išla sam na 10 prvenstava za šest godina, po više puta sam igrala za U16 i U18 selekcije, verovatno i mnogo istrošila, ali pitanje da li bih bila u seniorskom timu da nije bio moj put takav. Taj Rio je bilo prvo seniorsko takmičenje u dresu reprezentacije za mene i ostvarenje svakog sna. Govorili su mi kako sam sa 20 godina uradila nešto što neko nije za celu karijeru. Eto to je neka ta rečeneica, možda sam bila i najmlađa od svih košarkašica na OI i stvarno sam mnogo naučila“.
Usledile su bronza na EP 2019. i potom evropsko zlato dve godine kasnije u Valensiji.
„Evropsko prvenstvo u Beogradu je bilo jako specifično za bas. Jelena Bruks se vratila odmah posle porođaja, imale smo dosta povreda i neke stvari koje ljudi ne znaju, koje su van terena i nisu u prvom planu. I ta bronza nam je bila jako važna, mnogo značajna, da ne kažem koliko puta smo rekle da sija kao zlato šta smo sve prošle i pregurale“.
Ponosno ističe šta će pamtiti ceo život tokom nezaboravnih druženja dok je branila boje nacionalnog tima.
„Druženje je bilo super, devojke su sjajne, i zaista ne može bez dobre atmosfere da se napravi uspeh, to je taj neki okidač. I dan danas se družimo, podržavamo, neke su završile karijere, neke još igraju… Pomisao na tu reprezentaciju je sinonim borbenosti i zajednštva, što su mnogi i u Evropi komentarisali kakve smo, uvek tu jedna za drugu i sve smo premostile jer smo jake, najjače. I kad protivnice kažu ‘Jao, evo ih ove iz Srbije’, znale smo koliko nas cene i poštuju“.
Prijateljstva, ljubav, oblikovanje, čuveni Balkon… Mnogo toga je košarka donela Aleksandri i obrnuto.
„Uspomene za ceo život, prijateljstva, mnogo volim ovaj sport, obostrana je ljubav bila, mnogo smo košarka i ja dale jedna drugoj, oblikovala me je kao čoveka. I sad mi se javilo mnogo saigračica i trenera, najvažnije mi je što svi kažu da sam sjajan igrač, a još bolji čovek, i to mi najviše znači. Koliko god sam mogla, uvek sam bila tu za ljude, ja košarku obožavam i nadam se da ostajem u sportu. Košarka je moja prva ljubav i mnogo lepih uspomena imam, kraj je što se tiče terena, ali van terena videćemo“.
Sad je vreme za odmor i uživanje, a onda…
„Sve je sveže i dalje, dala sam sebi dalo oduška, pa ćemo da vidimo… Još uvek plan, pustila sam sebe da malo uživam i da nadoknadim sve propušteno. Naravno, ostajem najveći navijač ženske reprezentacije, i kad nisam igrala ja sam uvek pratila, tako će biti i ovo leto, mnogo smo prošle zajedno i znam koliko je teško doći do OI i šta ih sve čeka, samo želim devojkama da budu zdrave i spremne, a ja ću ih bodriti svim srcem“, zaključila je Aleksandra Crvendakić za Nova.rs.
BONUS VIDEO
