0
Dres Srbije mu je pomogao da tokom leta postane još bolji igrač
Aleksa Avramović od početka sezone igra na veoma visokom nivou sa malim oscilacijama, a ključnu ulogu u razvoju njegove karijere ima dres reprezentacije Srbije.
Kada pričamo o Avramovićevoj roli u reprezentaciji, nećemo početi od Mundobasketa ove godine, već od kvalifikacija i prozora koji su igrani mnogo pre puta u Manilu.
Aleksa je bio jedan od retkih koji je gotovo uvek bio uz reprezentaciju, nije propušta kvalifikacione prozore i u njima često bio jedan od glavnih igrača u pohodima na plasman na velika takmičenja, kao što su Evrobasket, Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Nekada prirodno zbog svega toga bilo je da bude deo reprezentacije koja je putovala u Manilu, a znajući da je zbog povrede morao da propusti Evrobasket 2022. godine, ovo mu je bila posebna šansa da još jednom potvrdi kako za nacionalni tim igra sa specijalnim emocijama i motivom.
Tokom Mundobasketa odigrao je sedam utakmica, bio je glavni igrač sa klupe, unosio je energiju i neverovatnu agresivnost u odbrani, čuvao je odlično i velike NBA zvezde, a na četiri duela imao je i dvocifren poenterski učinak. Najbolju partiju pružio je protiv Nemačke u finalu, kada je imao 21 poen, vratio je potpuno Srbiju u igru u drugom poluvremenu i malo je falilo da na talasu njegovog pozitivnog ludila preokrenemo utakmicu i uzmemo zlato.
To se ipak nije dogodilo, ali bez obzira na to, Avramović je postao miljenik nacije, čak su ga i navijači Zvezde zavoleli, a njegova pozitiva, energija i ljudskost osećaju se i van terena, što mnogi prepoznaju.
Činjenica je da Avramović nije imao baš idealnu sezonu u Partizanu prošle godine, imao je probleme i sa povredama, igrao je solidno, na mahove odlično, ali deluje da je ove godine spreman na značajan iskorak i da je nivo njegove igre podignut za stepenik ili dva.
U dosadašnjem toku sezone ispostavilo se da je Avramović poenterski najbolje partije imao u porazima Partizana, pošto je protiv Mege ubacio 26 poena, a protiv Makabija 24 u Tel Avivu, ali najveći pečat do sada ostavila je njegova partija protiv Crvene zvezde (88:86), na kojoj je imao 14 poena, dva skoka i dve ukradene lopte, od kojih je jedna bila možda i presudna za pobedu crno-belih.
Avramović je 12 od 14 poena ubacio Zvezdi ubacio u poslednjih pet minuta, dao je dve trojke uz odlične prodore, koji su trasirali put Partizana do prve pobede u večitom derbiju ove sezone.
Ove Avramovićeve partije i te kako su povezane sa dresom reprezentacije, u kojoj je sazreo kao igrač, dobio je na sigurnosti, napredovao je i defanzivno i ofanzivno, dobio je prostor da pokaže šta zna i njega je iskoristio na najbolji mogući način. Pored svega toga, njegova energija je zarazna, to se osetilo i u timu Srbije i u Partizanu, vidi se da je omiljen i u svlačionici, pa na krilima uspeha „orlova“ sada leti i u dresu voljenog kluba.
Nemoguće je reći i zamisliti kakav bi Avramović bio igrač da nije deo reprezentacije već nekoliko godina, ali je sada i više nego jasno da ne bi bio gde je sada da mu dres Srbije nije pomogao u razvoju i na dobijanju samopouzdanja. U isto vreme, Aleksa je u reprezentaciji imao priliku da sarađuje sa nekim velikim imenima srpske košarke (znate i sami ko sve igra za Srbiju), pa sigurno da uz takve igrače i njegov razvoj biva brži i sve bolji.
Avramović nikada nije odbio poziv reprezentacije i selektora, nije bio tu samo kada su ga povrede sprečavale, a sve to mu se višestruko vratilo. Zato je sada jedan od najbitnijih igrača Partizana i pogon svake ekipe za koju zaigra.
Najbolje od svega je što Avramović nije jedini koga je reprezentacija učinila boljim igračem.
PROČITAJTE JOŠ:
Mnogo puta, pogotovo kroz nekoliko poslednjih godina, imali smo situacije gde igrači odbijaju pozive reprezentacija kako bi se tokom leta što bolje individualno pripremili za sezonu, kako bi trenirali izdvojeni od ostalih, misleći da će im to najviše pomoći i da će se tako najbolje razviti i napredovati.
Međutim, pokazalo se da igranje za reprezentaciju ima višestruke benefite za one koji prihvate poziv.
Pored Avramovića, u Srbiji imamo primere Nikole i Stefana Jovića. Mlađi od njih zablistao je na Mundobasketu, bio je jedna od najboljih igrača Srbije i ove sezone očekuje se i njegov iskorak u NBA ligi, pošto su i ljudi iz Majamija mogli da se uvere u njegove kvalitete na takmičarskim utakmicama reprezentacije.
Stefan Jović je već odavno dokazan igrač, veoma iskusan plejmejker, ali leto sa reprezentacijom ga je vratilo na evroligašku mapu, pa je zbog toga iz Saragose otišao u Valensiju, gde igra veoma stabilno od starta klupske sezone.
I nisu samo Srbi primer kako reprezentacija pravi bolje igrače. Tu su i Nemci, aktuelni svetski šampioni, koji su pokazali kako se sistemski stiže do uspeha, a u njihovom slučaju ni zlato nije bilo slučajno.
Možda se takav uspeh nije očekivao baš ove godine, ali nemački reprezentativci pokazali su da veruju u sebe i tim, što im je na kraju i donelo najsjajnije odličje.
Denis Šruder se istakao kao lider tima, takvu ulogu ima već godinama, dok je i u NBA veoma važan igrač, ali uz dres Nemačke postao je još primećeniji i individualno bolji i opasniji po rivale. Jednostavno rečeno, nije isto kada ste u NBA tek treća ili četvrta opcija i kada u reprezentaciji vodite glavnu reč i dovedete ekipu do jednog od najvećih uspeha u istoriji.
Pored njega ovog leta sa reprezentasijom su, između ostalih bili i Ajzak Bonga, Andreas Obst, Maodo Lo, Joanes Timan…
Svi oni sada igraju mnogo bolje nego pre nekoliko godina, stabilni su evroligaški igrači, a Timan je jedan od onih koji su se najviše istakli po indeksu korisnosti od starta sezone.
Naravno, ovakvih i sličnih primera po Evropi i svetu ima još mnogo, ali i ovo je dovoljno da zaključimo koliko reprezentacija utiče na indvidualni razvoj igrača iz više razloga i jednostavno posle nje ništa više nije isto, sve je mnogo bolje.
