"Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred", reči su vojvode Živojina Mišića i najlepša poruka reprezentativcima Srbije pred utakmicu sa Švajcarskom (20 sati, stadion 974, Doha) posle koje ćemo znati koliko vredi srpski fudbalski tim u svetskim okvirima.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Iza ponoći znaćemo da li se nastavlja priča o uspehu što smo se uopšte kvalifikovali na Mundijal, koju decenijama slušamo, ili su „orlovi“ spremni da naprave iskorak, konačno prođu grupu i zaigraju u osmini finala. Guslanje o tome kako danas svi igraju fudbal je dosadno, umara, i krajnje je vreme da ga i mi zaigramo, kad ga već svi igraju.
Igrali smo ga zapravo do dolaska u Katar i ne znam zašto smo ovde stali.
Selektor Dragan Stojković se dan uoči utakmice sa Švajcarcima zapitao „da li smo mi to bili prvaci sveta, pa smo sada nezadovoljni remijem s Kamerunom“. Prvi put od dolaska Piksija na klupu Srbije u nekoj njegovoj rečenici sam prepoznao i njegovo poreklo, jer mi smo svetski prvaci u traženju izgovora, izvlačenju pogrešnih zaključaka i zameni teza.
Da li su Japanci bili svetski prvaci? Nisu! Da li su pobedili Nemačku i Španiju na Mundijalu? Jesu! A, Saudijska Arabija? Je l’ ona bila prvak sveta? Da li je pobedila Argentinu?
Tačno je, dakle, da nismo najbolji na planeti, ali je tačno i da nismo zadovoljni remijem s Kamerunom. Ne zato što njih pocenjujemo, nego zato što nećemo ni nas. I tačno je da će bod osvojen protiv njih biti veliki kao kuća ako Srbija pobedi Švajcarsku, kao što je rekao selekor.
Zato je pobedite!
Srbija ima snage, znanja i kvaliteta da se izbori sa Švajcarskom. Pitanje je da li će „orlovi“ imati i hladne glave. Jer u te glave kao da je profesor Baltazar lično zbućkao pritisak neostvarenih a očekivanih rezultata, „afere“, tračeve, strahove od povreda i lošije forme, važnost poslednjeg meča, želje da se igra koji minut više… Ipak, srpski igrači su do poslednjeg dana odavali utisak da sa svim pritiscima znaju da se nose, kao što su znali i pred utakmicu s Portugalom (2:1), kada je na gostujućem terenu overena karta za odlazak na Svetsko prvenstvo.
Na razne načine pokušano je da se uruši atmosfera u srpskom timu, najviše pitanjima o Albancima iz švajcarskog tima, o njihovim provokacijama u utakmici pre četiri godine u Rusiji, pokazivanju orlova posle golova, zastavama Kosova na kopačkama, ali i zastavi „Nema predaje“ koja se našla u svlačionici Srbije pred duel sa Brazilom. Igrači su, ipak, ostali nepoljuljani, čvrsto na nogama, spremni da se samo golovima i eliminacijom „osvete“ Švajcarcima.
Za njih ovo treba da ostane samo još jedna utakmica koja ih približava konačno cilju koji su sami postavili, a to je da u Kataru „urade nešto veliko“.
Počeli smo s jednim vojvodom, pa da završimo s drugim, Stepom Stepanovićem.
„…velika duša, veliki narod, što je dobro ne može u svetu propasti“.
Ako je Srbija dobra, večeras ne može propasti.
BONUS VIDEO Poslednji penal i slavlje navijača Srbije posle prolaska u četvrtfinale Mundijala
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare