1
Volimo da se delimo. Volimo da vređamo. Volimo da to radimo skriveni iza svih internet nadimaka i lažnih profila. Napravili smo zvezde od likova koji voze majmune u kolima, od likova koji imaju nepoznato poreklo imovine, od ljudi koji ne veruju ni u kakav sistem.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Upravo je sistem ključna reč ovde. Sistem je navikao da nas obmanjuje (mada bi možda bila preciznija odrednica Beogradskog sindikata), navikli smo da se gušimo u raznim pričama o navodnom rastu (valjda oni na vlasti ostaju imuni na gušenje od zagađenog vazduha), o naizgled u redu inflaciji od 14 odsto, navikli smo da probleme trpamo pod tepih. E, sad je problem što se istresemo na nekom Tviteru i mislimo da smo završili sve što je do nas.
Proteste gledamo kao neke tipove koji blokiraju saobraćaj, uništavanje sela i predela kao priliku da se zgrnu pare, a reprezentaciju kao pokretni cirkus orgija koji je sada odleteo daleko od naših očiju da bi uživao u izolaciji u hotelu i radio ko zna šta sve.
PROČITAJTE JOŠ
Prethodnih dana vam je bilo važnije baviti se time šta Vlahović radi u krevetu, nego što je policajka dokazana prostitutka. Zaboravilo se i na to da udišemo vazduh koji je ljubičast po zagađenosti, ali narandžast u parku od svih tih čestica. Zaboravilo se i na to da smo Vladu Srbije čekali gotovo godinu dana. Zaboravilo se i na šerife malih sredina koji rade šta god im padne na pamet.
Ma neka, zaboravićemo sve, zaboravljamo polako i šta je naše, samo dajte da se zabavimo ko je čija žena i šta radi u tuđem krevetu… Umorili ste se od čitanja ovog teksta? Ako ste preživeli prva dva pasusa bolji ste od 55 odsto Srbije. Čestitke, ali tu nije poenta priča.
Vratimo se malo na fudbal ili ono što nam je od njega ostalo. Umesto da pričamo da li bi selektor Dragan Stojković Piksi trebalo da izvede sastav sa dva napadača, da li nam je na zadnjem veznom potreban prekaljeni igrač ili čovek koji može da trči kao navijen, da li Filip Kostić može da izdrži 90 minuta fudbala, mi se bavimo pričama iz čaršije.
PROČITAJTE JOŠ
Pa, verujte mi, draže mi je bilo kada smo imali sedam miliona selektora nego sedam miliona tračara. Izgleda da vam je sve savršeno u životu kada vas toliko zanima život multimilionera koji trče za loptom. To što pritom igraju za Srbiju je utoliko zanimljivije.
Kako je samo lepo to „objasnio“ sada već najpoznatiji Goran u Srbiji (svaka čast OK bendu, Vesiću malo manje i drugim Goranima), ali „Goran Fizio FSS“ vas je sve omađijao. Kao onaj Kamerunac sa tribina…
Čekali ste da čujete šta će reći Dušan Vlahović i očekivali ste da će da se sakrije. Da će da posluša savete da ne govori o čaršijskim pričama? Da će da oćuti dok od njega pravite grešnika, plejboja ili kako god to želite da okarakterišete? Neće.
„Pre svega mi je jako žao što moram ovako da počinjem konferenciju na Svetskom prvenstvu. To govore ljudi koji su isfrustrirani, iskompleksirani, ljudi koji rade protiv interesa reprezentacije. Mi smo ujedinjeniji nego ikada, te priče rekla-kazala. To je postalo tipično kod nas, želim da zaštitim integritet svog imena. Braniću se zakonski i pravno ukoliko je potrebno“.
On je nastavio u istom dahu.
„Nije prvi put da se ovo dešava, nikad se nisam oglašavao, to nije moj stil. Moram da reagujem, umesto da nas svi podržavaju priča se o nebitnim stvarima koje nemaju veze sa vezom. Ne zameram im, to su ljudi koji nisu uradili ništa u životu, neće na mom imenu skupljati poene. Neću se više oglašavati o tome“, rekao je Vlahović.
Dodatno je objasnio šta je hteo:
„Ne odnosi se to na vas, to se ne odnosi na sedmu silu, već na ljude koji pišu te nebuloze. Odakle dolazi to ne znam, ali znam da je to protiv interesa reprezentacije. Nije u redu da se pišu takve nebuloze pred meč, oglasio sam se da zaštitim svoje ime i prezime, stavio sam tačku na to i ne bih se više vraćao“.
Ćao. Tačka. Arhiva. Imam posao da odradim.
Znate zašto nije odlučio da oćuti? Zato što je navikao da probleme rešava. Ne da ih sakriva, ne da ih krpi do prvog, ne da se javlja komšiji kog ne podnosi. Već da ih rešava. „Imaš problem sa mnom, dođi i reci mi sve u lice, ja sigurno neću imati taj problem“. Veliki šampioni imaju takav mentalitet, pogledajte primere Novaka Đokovića, pa i Dragana Stojkovića Piksija kao igrača. Pogledajte primere bilo kog velikog šampiona, kada budemo i mi to usvojili nećemo biti šampionska država, ali verujte da će biti neuporedivo bolje.
To je mentalitet koji nedostaje fudbalskoj reprezentaciji (nažalost ispostavilo se da i naši sportisti sve češće potpadaju pod uticaj mase, pogledajte rezultate drugih selekcija), a koji sad izvesno garantuje jedno polufinale velikog takmičenja u narednih 10 godina. Previše optimistično? Ako je mogao Vels sa Bejlom, ako je mogla Danska sa Eriksenom, pa što bi mi bili najgori od sve dece…
I to je glavna stvar koju smo valjda svi naučili – suočite se sa problemom, sa „slonom u sobi“. Kažite nekome da ne može na veresiju, kažite da vam se ne sviđa nečija politika. Ne dozvolite da potpadate pod uticaj nekih koji su do juče bili u gaćicama, samoproklamovanih influensera politike ili „Velikog brata“ kao iz Orvelovog romana, doduše u srpskoj verziji sa naočarima i blago rumenim licem.
Po prvi put je jedan fudbaler odlučio da govori o problemima i da tako ućutka čaršiju. Nije se sakrio i to bi morali da znamo da cenimo. Ako ni sada ne verujete da ćemo pobediti Švajcarsku u petak od 20.00 – vratite se ovom tekstu u petak u 22.00.
Tada ćemo možda svi kolektivno shvatiti lekciju od najskupljeg srpskog fudbalera. I vredeće svaki dinar.
BONUS VIDEO Dušan Vlahović trči nakon utakmice sa Kamerunom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
