Šta piše u odluci o obustavi postupka protiv Vesića, Tanasković i Dimoski za pad nadstrešnice?

"Na osnovu člana 338 stav 1 tačka 3 ZKP-a nema mesta optužbi protiv, okrivljenih Jelene Tanasković, Gorana Vesića i Anite Dimoski zbog po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika i okrivljenih Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića zbog po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika, a po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTO 112/24 od 16.09.2025. godine, te se krivični postupak, protiv okrivljenih Jelene Tanasković, Gorana Vesića, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića, za navedena krivična dela obustavlja, jer je veće našlo da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", navodi se.

Sud navodi da se, shodno ovakvoj odluci, njima ukidaju i sve ranije izrečene mere. Sud je, sa druge strane, potvrdio optužnicu u odnosu na Nebojšu Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljanu Milić Marković, Jasnu Stojiljković Milić, Zoricu Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

"Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je dana 30.12.2024. godine, nakon samo 38 dana istrage, podiglo optužnicu, koja je naredbom ovog suda od 12.03.2025. godine, vraćena i naloženo je Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu da dopuni istragu u skladu sa navodima suda na koje okolnosti je potrebno bolje razjašnjenje stvari. Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je dana 16.9.2025. godine podiglo optužnicu koja je bila predmet ispitivanja, a povodom koje je doneta ova odluka Višeg suda u Novom Sadu. Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, kao i na okolnosti na koje im je sud u tom rešenju ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici.
Ispitujući predmetnu optužnicu veće Višeg suda u Novom Sadu je detaljno i sa posebnom pažnjom analiziralo optužnicu kao i odredbe zakona i drugih propisa na koje se poziva javni tužilac u optužnici, a potom detaljno analiziralo dokaze predložene od strane javnog tužioca bez upuštanja u ocenu predloženih dokaza ali imajući u vidu njihovu sadržinu, analiziralo detaljne i obimne navode odgovora na optužnicu te je, polazeći, pre svega, od krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret i bitnih obeležja navedenih krivičnih dela, blanketnih odredbi koje se navode u izreci optužnice, te propusta koje javni tužilac okrivljenima stavlja na teret, kao i navoda iznetih u podnetim odgovorima na optužnicu, utvrdilo: - da javno tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni Jelena Tanasković, Goran Vesić, Anita Dimoski, Milan Spremić, Marina Gavrilović i Dejan Todorović učinili krivična dela koja su predmet optužbe; - da predmetnu optužnicu u odnosu na okrivljene Nebojšu Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljanu Milić Marković, Jasnu Stojiljković Milić, Zoricu Slavković Marjanović i Dušana Jankovića treba potvrditi. Naime, predmetnom optužnicom okrivljenima Jeleni Tanasković, Goranu Vesiću i Aniti Dimoski se stavlja na teret opravdana sumnja da su izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika", navodi se u saopštenju.

Kako navode, radnja izvršenja ovog oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti alternativno je određena i obuhvata propuštanje postupanja po određenim obavezama koje službeno ili odgovorno lice ima u pogledu zaštitnih uređaja, njihovo nepostavljanje, neodržavanje uređaja u ispravnom stanju i sl. ili pak kada službeno ili odgovorno lice uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite. Kvalifikatornu okolnost čini to što je delo učinjeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi. Prema stavu suda, da bi se, u konkretnom slučaju, moglo raditi o ovom obliku krivičnog dela koje se imenovanim okrivljenima stavlja na teret, potrebno je da službeno ili odgovorno lice nije postupilo po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite, te da je navedeno nepostupanje podobno da izazove posledicu odnosno opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

"Polazeći od bitnih obeležja krivičnih dela koja se okrivljenima Jeleni Tanasković, Goranu Vesiću i Aniti Dimoski stavljaju na teret, činjeničnih opisa navedenih krivičnih dela datih u predmetnoj optužnici kao i blanketnih odredbi koje javni tužilac navodi u optužnici, sud nalazi da u konkretnom slučaju nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni kao službena lica, u konkretnom slučaju, bili u obavezi da postupaju po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite niti pak da nisu postupali po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite te da samim tim nema ni dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su izvršili krivična dela iz člana 278 stav 2 Krivičnog zakonika, pa sledstveno tome ni krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, na način opisan u predmetnoj optužnici s obzirom na to da ovaj oblik može da izvrši samo službeno ili odgovorno lice koje nije postupilo po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite, a koje propise ne pominje ni javni tužilac u predmetnoj optužnici. Pored nepostupanja po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite za postojanje ovog krivičnog dela potrebna je posledica u vidu izazivanja opšte opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Ta opasnost mora biti konkretna, neposredna i bliska, a da bi krivično delo bilo izvršeno sa umišljajem kako se to optuženima ovom optužnicom stavlja na teret moraju postojati i dokazi koji bi ukazivali na opravdanu sumnju da su ovi optuženi imali svest o postojanju te i takve opasnosti. Iz priloženih dokaza proizlazi da su ovi optuženi i prilikom svečanog otvaranja upriličenog povodom puštanja u rad vestibila krila B Železničke stanice u Novom Sadu svi, zajedno sa drugim zvaničnicima, građanima i novinarima, stajali ispod te nadstrešnice, a koja će se četiri meseca kasnije obrušiti", navodi se i dodaje:

"Ovde je važno podsetiti i kako glasi krivično delo u Krivičnom zakoniku, a koje je stavljeno na teret Jeleni Tanasković, Goranu Vesiću i Aniti Dimoski: "kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio aktivnih ili drugih jonizujućih zračenja, električne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, pa je usled toga nastupila smrt više lica"."

Pored navedenog, smatra sud, potrebno je da je navedenom radnjom odnosno propuštanjem uzrokovana konkretna opasnost za život ljudi ili imovinu većeg obima. Sledeći problem koji se uočava u optužnici, u opisu krivičnog dela za navedeno troje optuženih je što se ne vidi jasna veza između radnji, odnosno propuštanja koja im tužilac stavlja na teret i nastupele posledice, a što je neophodno da bi postojalo krivično delo, navodi sud.

"Predmetnom optužnicom javni tužilac okrivljenoj Jeleni Tanasković stavlja na teret da je kao v.d. generalog direktora „Infastruktura železnica Srbije“ a.d. Beograd, odgovorna za zakonitost rada navedenog akcionarskog društva shodno članu 26 stav 1 do 4 Zakona o javnim preduzećima i članu 29 stav 1 i 2 Statuta navedenog akcionarskog društva, te da nije postupila u skladu sa odredbom člana 148 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da je postupila suprotno odredbi člana 158 stav 1 Zakona o planiranju i izgradnji i člana 27 Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju. Da ne opterećujemo saopštenje citiranjem navedenih zakonskih odredbi upućujemo na navedene zakone, ali navodimo da je veće imalo u vidu da iz citiranih, kao i drugih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju proizlazi da ove odredbe nisu propisi ili tehnička pravila o merama zaštite u smislu krivičnog dela iz člana 278 stav 2 KZ koje joj se stavlja na teret, kao da ni odredbe propisa iz kojih proizilaze odgovornost i ovlašćenja koju generalni direktor ima za zakonitost rada navedenog akcionarskog društva, takođe nisu propisi ili tehnička pravila o merama zaštite, pa samim tim nema ni dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljena Jelena Tanasković, kao službeno lice izvršila krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, na način opisan u predmetnoj optužnici", navodi se i dodaje:

"Javni tužilac okrivljenima Goranu Vesiću i Aniti Dimoski stavlja na teret da nisu postupili po odredbama člana 46 stav 1 i člana 47 stav 1 tačka 2 i 4 Zakona o državnoj upravi, a okrivljena Anita Dimoski ni po odredbi člana 9 Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade. Međutim, kako ni ovo nisu propisi ili tehnička pravila o merama zaštite, već odrebe kojima su propisani pojam i predmet nadzora nad radom državne uprave odnosno opšta ovlašćenja u vršenju nadzora nad radom (član 46 i 47 Zakona o državnoj upravi), odnosno ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca unutrašnje jedinice (član 9 Uredbe), a javni tužilac im na teret ne stavlja šta drugo, nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su kao službena lica izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, na način opisan u predmetnoj optužnici".

"Tužilac je od naredbe za sprovođenje istrage, prethodne, pa i ove optužnice uporno istrajavao u tvrdnji da okrivljeni Goran Vesić, sa pozicije ministra, "nije naložio preduzimanje potrebnih poslova Odeljenju Republičke građevinske inspekcije, koja se kao uža unutrašnja jedinica nalazi u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se pokrenuo postupak inspekcijskog nadzora na objektu zgrade Železničke stanice u Novom Sadu". Takva obaveza ministra ne postoji u odredbama na koje se sve vreme poziva tužilac, a što su u dopuni istrage potvrdili i svi svedoci koji su ispitani na ovu okolnost, a koji dolaze iz Ministarstva i Republičke građevinske inspekcije. Sve prethodno navedeno odnosi se i na propust koji tužilac stavlja na teret okrivljenoj Aniti Dimoski, kao pomoćniku ministra. Veće je stava i da je još pravno problematičnije i dovodi do ozbiljne zabrinutosti za pravnu sigurnost, kada tužilac u daljoj razradi navodnog propusta ovo dvoje okrivljenih navodi da bi, da su oni izvestili Republičku građevinsku inspekciju ili joj naložili kako se kaže "preduzimanje potrebnih poslova", inspekcija onda utvrdila, kako tužilac navodi u optužnici "da na objektu Železničke stanice u Novom Sadu postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline", te da bi "građevinski inspektor izlaskom na teren zabranio rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci". Ovim tužilac pretpostavlja, prejudicira, šta bi bio rezultat eventualno preduzetog inspekcijskog nadzora. Pored pravnih manjkavosti, tužilac ni za ovaj svoj navod nije pružio dokaze za opravdanu sumnju", navodi se u odluci sud.

Kako su dalje naveli, okrivljenima se stavlja na teret da su "svečanošću koju su organizovali i kojoj su lično prisustvovali omogućili upotrebu vestibila krila B stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu".

"Ovde se prvo uočava razlika koju tužilac pravi kod okrivljene Jelene Tanasković, v.d. generalnog direktora "Infrastruktura železnice Srbije" kojoj na teret stavlja da je dana 05.07.2024. godine "pustila u upotrebu vestibil krila B stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu", dok okrivljenom Goranu Vesiću i okrivljenoj Aniti Dimoski stavlja na teret da su "svečanošću koju su organizovali omogućili upotrebu", a zbirno, reklo bi se po daljim navodima opisa iz optužnice, to je rezultiralo da je "omogućeno putnicima i drugim licima korišćenje vestibila krila B stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu". Ovde je i nakon dopune istrage ostalo potpuno nejasno da li tužilac misli da do puštanja u upotrebu ne bi došlo bez organizovane svečanosti ili je svečanost ta koja je ključna da se putnici i druga lica puste u stanicu i oko nje. Iz predloženih dokaza ne proizlazi opravdana sumnja da je čin medijskog, političkog, marketinškog događaja u vidu priređene svečanosti mogao pustiti putnike i druga lica u i oko stanice, već postoji opravdana sumnja da je navedeni događaj posledica prethodno preduzetih radnji odgovornih lica kod investitora i izvođača radova, s obzirom da dana 02.07.2025. godine izvođač obaveštava investitora da su svi nedostatci uočeni od strane komisije rešeni i podnosi zahtev za primopredaju krila B stanične zgrade, te je interni prijem i završen 4.7.2025. godine, sa zapisničkom konstatacijom "ovim zapisnikom se potvrđuje da se vestibil u krilu B stanične zgrade Novi Sad može koristiti za putnike"", navodi se i dodaje:

"Na posletku, kada je reč o prethodno navedenih troje okrivljenih, da bi se sve navedeno, pod pretpostavkom da je tačno, a za šta nisu pruženi dokazi koji opravdavaju sumnju u tačnost prethodno navedenih teza tužioca moglo smatrati opisanim krivičnim delom, trebalo bi da je uzrokovalo usmrćivanje većeg broja lica na način opisan u optužnici. Međutim, iz rezultata dopune istrage proizlazi nešto drugo. Iz iskaza veštaka datih u dopuni istrage proizlazi da: "do pada nadstrešnice ne bi došlo zbog povećanog opterećenja, da je konstrukcija bila u ispravnom stanju", kao i da su "povećanja opterećenja mogla da ubrzaju ili uspore, ali za malu meru, pojavu pada. U svakom slučaju utvrđivanje stanja konstrukcije pre izvođenja radova bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice", reči su veštaka Danijela Kukarasa, date u dopuni istrage. Isti predstavnik tima veštaka u dopuni istrage dalje je naveo da dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada nadstrešnice da nije došlo do korozije u zategama. Veštak Dragan Bojović u dopuni istrage je naveo "da žice koje su ispitivane u kotvama osam levo i pet levo imaju takav stepen korozije na krajevima koji su posmatrani da indukuju da je prelom nastao pre više decenija"".

Obustavljeni postupci i protiv Spremića, Gavrilović, Todorović

Sud navodi da iz iskaza drugih predstavnika tima veštaka proizlazi da je samo destruktivnim ili invazivnim radnjama bilo moguće utvrditi stanje zatega, odnosno njihovu koroziju, s obzirom na to da su zatege bile obložene betonskom oblogom i čeličnom košuljicom, te se njihovo stanje nije moglo utvrditi običnim posmatranjem. Kod takvog stanja stvari iz kojeg proizlazi da radovi sprovedeni na adaptaciji nadstrešnice ne bi doveli do njenog pada da nije bilo korozije koja nije mogla biti primećena bez destruktivnog pregleda, a prostim posmatranjem, stav je veća da ostaje potpuno nedorečen stav tužioca o svečanim otvaranjima, puštanju u upotrebu stanične zgrade kao radnji koje bi bile u uzročnoj vezi sa tragičnom posledicom, a na način kako je to opisano u optužnici.

"Dalje, okrivljenima Milanu Spremiću, Marini Gavrilović i Dejanu Todoroviću, predmetnom optužnicom se stavlja na teret da su izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi sa krivičnim delom nepravilno i nepropisno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika, ali veće ovog suda nalazi da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", naveli su.

Istraga u JTOK-u

Podsetimo, na odluku suda o obustavi postupka, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu najavilo je žalbu Apelacionom sudu.

Protiv Gorana Vesića uporedo se vodi i istraga u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK). Reč je o finansijskoj istrazi, koja se odnosi na malverzacije na projektu rekonstrukcije srpske pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.

Istom istragom obuhvaćen je još jedan bivši ministar, Tomislav Momirović.