Fudbalska reprezentacija Srbije nije se loše pokazala u A diviziji Lige nacija, ali još uvek nije obezbedila opstanak u elitnom društvu.
Liga nacija je mlado takmičenje, osnovano tek 2018. godine, a Srbija je kvalitetnim partijama u prošlosti, uspela da osigura svoje mesto među 16 najboljih u Evropi.
Može se reći da su četiri grupe bile poprilično ujednačene, a „orlovi“ su za rivala dobili reprezentacije Španije, Danske i Švajcraske i u toj konkurenciji osvojili su šest bodova iz isto toliko utakmica.
Nakon burnog Evropskog prvenstva letos, selektor Dragan Stojković bio je glavna meta kritika, Dušan Tadić je završio sa reprezentacijom, a mnogi igrači su se našli na raskrsnici i bilo je pitanje da li će se i kada vratiti u nacionalni tim (Sergej još nije).
Prvi meč u Ligi nacija protiv Španije (0:0) bio je „vatreno krštenje“ za nekoliko Piksijevih izabranika, koji su dobili šansu u odsustvu nekih iskusnijih igrača, poput Mitrovića, Sergeja, Gudelja, Mladenovića…
Tako je Kosta Nedeljković dobio šansu po desnoj strani terena, Veljko Birmančević je delovao po levoj, dok je Samardzić i definitivno viđen kao Tadićev zamenik, mada tu ulogu još uvek nije opravdao, ali ima vremena.
Da je Luka Jović realizovao stopostotnu šansu, možda bi Srbija sada bila u četvrtfinalu A divizije, ali to se nije desilo i ostao je samo veliki žal.
U nastavku takmičenja, Srbija je izgubila od Španije (3:0) i Danske 2:0 u Kopenhagenu, a u poslednjem kolu je upravo protiv te selekcije imala priliku da se bori za drugu poziciju, ali remi (0:0) išao je na ruku Skandinavcima.
U međuvremenu, Srbija je pobedila Švajcarsku u Leskovcu (2:0), a onda je u gostima izvukla remi (1:1), koji je zakucao rivale za dno tabele i bacio ih u drugi rang.
Promenio je i oprobao Piksi veliki broj igrača kroz Ligu nacija, što je pozitivna stvar, ako ne bude previše kombinovanja u budućnosti, jer je potrebno steći i kontinuitet. Aleksa Terzić se nametnuo golom protiv Švajcarske, Mirko Topić, Nikola Čumić i Mihailo Ivanović su dobili šansu, a selektor je otprilike stekao sliku o tome kako Srbija treba da izgleda u budućnosti.
Lepo je bilo videti i potvrditi da Mitrović i Vlahović mogu zajedno da igraju, ali je potrebno napraviti i sistem oko njih koji će ih činiti efikasnijima. Sada je na Piksiju da posloži kockice kako treba (bolje nego u Nemačkoj i Kataru) i opravda novi ugovor, koji je potpisao ranije ove godine.
Iako je Srbija pod vođstvom Piksija imala i velikih uspeha, bilo je i ozbiljnih razočarenja, a u ovom izdanju Lige nacija ipak preovlađuje pozitivan utisak.
Ipak, konstantno deluje da je Srbija između dva sveta, da smo daleko od najjačih u Evropi, da možemo da se nosimo sa protivnicima kao što su Danska i Švajcarska, ali i da umemo da podbacimo, pogotovo kada je ključno na velikim takmičenjima.
Kako su po dve najbolje reprezentacije iz svake grupe prošle u četvrtfinale, Srbija je kao trećeplasirana morala da se zadovolji baražom, u kojem je na žrebu za rivala dobila Austriju. Dvomeč sa Austrijom biće odigran u martu 2025. godine, a nakon toga biće poznato da li ćemo preći u drugi rang ili ćemo opstati u eliti.
Suvišno je pričati o tome koliko bi značilo da Srbija ostane član A divizije, jer to garantuje još šest mečeva protiv nekih od najjačih reprezentacija u Evropi i svetu, dok je u drugom rangu kvalitet ipak nešto manji.
Austrija je letos na Evropskom prvenstvu dogurala do osmine finala, gde je pomalo neočekivano izgubila od Turske, ali u svakom slučaju deluje kao rival po meri za „orlove“ u ovom trenutku.
Više o reprezentaciji Austrije možete pročitati u posebnom tekstu, a upravo će nam taj dvomeč pokazati da li smo postali bolja reprezentacija u odnosu na prošla velika takmičenja, da li smo izvukli neke pouke iz prethodnih neuspeha ili ćemo nastaviti po starom običaju da pokleknemo kad god treba nešto ozbiljnije da se napravi na najvećoj fudbalskoj sceni.
Iza ugla su i kvalifikacije za Mundijal, pa Srbija treba da ih dočeka maksimalno spremna, pogotovo zato što će biti u drugom šeširu na žrebu, pa će imati i teži put do plasmana na Svetsko prvenstvo.
Kroz ovaj ciklus Lige nacija, a i prethodna velika takmičenja, pokazalo se da Srbija ne mora da brine oko golmana, za razliku od nekih drugih pozicija.
Vanja Milinkovič-Savić bio je pri golman na Mundijalu u Kataru (nije ga bilo u Ligi nacija), Predrag Rajković je preuzeo tu ulogu na Evru i delom u Ligi nacija, pre nego što se protiv Švajcarske i Danske pojavio Đorđe Petrović i maksimalno iskoristio šansu koja mu se ukazala.
Aleksandar Jovanović iz Partizana je opet bio na spisku, ali nije dobio priliku, dok je i Veljko Ilić (21) iz TSC-a bio sa reprezentacijom, ali nije upisao ni minut. Svakako je dobro da je Ilić makar malo osetio čari reprezentacije, za razliku od Mileta Svilara, koji nije prihvatio ulogu rezervnog golmana i pitanje je da li će više ikada dobiti poziv.
BONUS VIDEO