Piksijeva Srbija između dva sveta

Kako to obično biva pod komandom Dragana Stojkovića Piksija, reprezentacija posle dobrog rezultata i uspeha doživi poraz ili više njih u nizu.

Piksi je na klupu reprezentacije seo 2021. godine, od tada je dizan u nebesa, ali i više puta kritikovan, a pred Evropsko prvenstvo ranije ove godine obezbedio je novi ugovor i posle drame nakon povratka iz Nemačke ostao na mestu selektora, dok su neki drugi ljudi otišli iz FSS.

Prvi veliki Piksijev uspeh bio je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, kada se desila i ona čuvena "Lisabonska noć", odnosno pobeda nad Portugalom od 1:2, koja je osigurala karte Srbiji za Mundijal u Kataru.

To je, bar za sada, bio i vrhunac reprezentacije Srbije, koju Piksi jeste oporavio i sa njom napravio neke velike iskorake, ali daleko od toga da sve funkcioniše u najboljem redu, pogotovo u poslednje vreme.

Čak i kada je atmosfera bila na vrhuncu, kao i hemija u timu, "orlovi" su na Mundijalu doživeli težak neuspeh. Bila su to tri šamara otrežnjenja u Kataru - prvi od Brazila (2:0), onda od Kameruna (3:3) i za kraj, onaj najbolniji i najemotivniji - od Švajcarske sa 3:2.

Već tada delovalo je da je atmosfera u timu znatno drugačija i lošija nego pre odlaska u Katar, mada su tad i povrede Piksiju i momcima napravile mnogo problema.

Lek za rane sa Mundijala Stojković i njegovi izabranici pronašli su u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, gde nisu blistali, ali su kroz iglene uši prošli kao drugi u grupi, iza Mađarske, a ispred Crne Gore, Litvanije i Bugarske. Iako igra reprezentacije tada očigledno nije bila dobra, reći ćemo da je uspeh bio veći i bitniji, pošto se Srbija nakon više od 20 godina našla na Evropskom prvenstvu.

A tamo, u Nemačkoj, opet neprijatnosti. Tri od četiri ekipe iz naše grupe su prošle dalje, ali Srbija je završila iza Engleske, Danske i Slovenije. Samo jedan gol "orlova" i to nakon prekida, navijači ponovo razočarani, Piksi opet na udaru, ali sa spremnim "rukavicama" da se "pobije" sa svakim za koga bi pomenuti rezultat bio debakl, jer je on imao pozitivnije mišljenje.

Možda i bitnije od neuspeha, bili su ponovo poremećeni odnosi, pa je Dušan Tadić posle povratka iz Nemačke završio reprezentativnu karijeru, neki drugi fudbaleri poput Nemanje Gudelja i Filipa Mladenovića najavili su isto, dok je pokrenuta priča i o bojkotu, pošto se Dušan Vlahovića, Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić nisu pojavili na prvom okupljanju pred mečeve A divizije Lige nacija.

Iako su navodno sada odnosi "ispeglani", a Mitrović se čak i vratio u sastav, jasno je da reprezentaciji Srbije još mnogo toga fali da bi mogla da se odmeri sa najjačima u Evropi, a onda i u svetu.

Liga nacija otvorena je remijem sa Španijom (0:0) u Beogradu, što je bio znak da Srbija i u izmenjenom i podmlađenom sastavu može da parira, bar na papiru, boljim ekipama. Međutim, po starom dobrom pravilu usledio je neuspeh u Kopenhagenu i poraz od Danske sa 2:0, koji je "orlove" ponovo vratio u realnost. Iako igra Srbije na tom meču nije bila loša, rezultat je ono glavno što se pamti.

Posle pauze i povratka Mitrovića u reprezentaciju, usledio je uvek uzbudljiv, ali i posebno emotivan meč sa Švajcarskom. "Orlovi" su u Leskovcu konačno savladali starog dužnika, Granit Džaka i njegovi saigrači ispraćeni su kućama sa 2:0, pa je to bila pobeda koja će se i te kako pamtiti Piksiju i njegovim izabranicima.

I taman kad smo pomislili da od reprezentacije Srbije možemo očekivati neki veći iskorak, zašto ne i borbu za plasman dalje u Ligi nacija, Španija je bila ta koja nas je otreznila. "Crvena furija" pokazala je dominaciju u Kordobi, sa 3:0 je demonstrirala Piksiju i Srbiji zašto je prvak Evrope, a objektivno gledano mogao je rezultat da bude i ubedljiviji (mada je i Mitrović imao priliku za 1:1).

Iako Piksi to ponovo nije video kao katastrofu, već razliku u klasi, jasno je da srpska reprezentacija ima potencijal za više, ali nikako da ga maksimalno iskoristi. Ima tu i do selektora i do igrača, verovatno i do navijača, kojima je i selektor imao šta da zameri nakon meča sa Švajcarskom.

I tako, već godinama, Srbija luta između dva sveta - onog boljeg iz kog su reprezentacije koje imaju ozbiljne ambicije i rezultate gde god se pojave, i onog drugog, u kom su autsajderi, timovi koji su srećni samo plasmanom negde i ekipe koje svaku pobedu doživljavaju kao iznenađenje.

Posle svakog uspeha Srbije i Piksija, "orlovima" nije dugo trajala dozvola za letenje, jer su svaki put spušteni na zemlju, dok selektor nikako ne uspeva da pronađe dobitnu kombinaciju na duže staze.

Šta sledi?

Da je Srbija zasluženo u A diviziji Ligi nacija, jeste, ali ne deluje kao tim spreman za veliki uspeh (pod tim se nikako ne smatra samo odlazak na neko prvenstvo). Kontinuitet jeste potreban i on se polako stiče, videćemo samo dokle Piksi može da gura po svom i dokle će uspeti da dođe sa svojim idejama, nekada samo njemu logičnim.

Ono što sledi jesu još dva meča u Ligi nacija, protiv Švajcarske u gostima i Danske na domaćem terenu, posle čega će se povući još jedna crta i sumirati utisci.

Srbija trenutno ima četiri boda, te je na trećoj poziciji, ispred nje su Španija (10 poena) i Danska (7), dok je Švajcarska poslednja (1). Glavno je da "orlovi" nekako osiguraju opstanak u A diviziji, dok prolaz u četvrtfinale i dalje nije nerealan, ali teško da će Danska popustiti u ključnim mečevima.

Posle toga pred Srbijom su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, koje će opet dati odgovore na mnoga pitanja, a možda će i odrediti dalju Piksijevu sudbinu, bar na klupi reprezentacije.

BONUS VIDEO