Na spisku najstresnijih poslova u Srbiji na visokom mestu bi moralo da se nađe i zvanje fudbalskog trenera. Nikada ne znate kada će vam sreća (Uprava) okrenuti leđa, kada ćete postati bivši i da li ćete sutra ostati bez posla.
PROČITAJTE JOŠ
Fudbalski trener je jedno od zanimanja koje je izrazito nezahvalno jer ćete uvek morati da snosite posledice za neuspehe, a u uspesima će uvek slavu prvo poneti fudbaleri.
Kada se uz to doda neugodna situacija u kojoj radi mnogo domaćih trenera gde plate nisu velike, uslovi nisu idealni, a većina igrača se ne oseća potpuno komforno, zaista se neko zapita: „Šta će mi sve ovo?“.
I dok ima trenera koji uspevaju da opstanu i u haotičnim uslovima, da vode brod koji se ljulja, mnogo je veći broj onih koji izgledaju kao da pate od nesanice. Možda to i jeste slučaj.
Poslednji primer brzog otkaza jeste odlazak Radomira Kokovića sa mesta trenera Radničkog iz Niša, žargonski rečeno, duže je trajalo kiselo mleko nego njegov mandat na „Čairu“.
Koković je 1. septembra postao strateg Radničkog, a već 21. je napustio Niš nakon što je podneo ostavku na tu funkciju. Ne tako davno je najavljivao Radnički u Evropi, a danas to izgleda kao potpuno drugačiji san.
„Želim da Radnički dovedem na mesto koje mu pripada, a to je borba za Evropu. Neće biti lako, zaostali smo na tabeli, ali sezona je duga i tu smo da se borimo“.
Jedna pobeda, jedan poraz i još jedan razlaz.
PROČITAJTE JOŠ
Nezahvalno je raditi na ugovor, a još nezahvalnije raditi u državi u kojoj je „trenerska vrteška“ sasvim uobičajen pojam. Dešavalo se i Crvenoj zvezdi i Partizanu da lutaju u toku sezone, a da se šok terapije priređuju otpuštanjem trenera. Obično je to bio najbrži način da se prodrma ekipa i nešto promeni. Ipak, dešavalo se to i kada su treneri imali odlične rezultate (Vladimir Petrović Pižon je dobio otkaz u trenutku kada je Zvezda bila prvoplasirana u Superligi Srbije). Dakle, ni rezultati nisu garant da ostajete na toj funkciji?
Sve ovo je učinilo da je normalno da imamo vršioce dužnosti, privremena rešenja, ali i da se na jednoj klupi u toku sezone promeni i do pet trenera. Ruku na srce, dešavalo se to i u nemačkom prvenstvu, iako znatno ređe, ali je Šalke prošle sezone promenio pet trenera.
Veliki broj otkaza je viđen u Srbiji – čak šest za nešto više od mesec dana. Što je mnogo, mnogo je. Kratka serija loših rezultat odmah može da znači i razlaz, a retko kada se nekom treneru istrpi poneki greh. Svaki pogrešan korak je kao po pravilu samo „šut karta“, a uz sve to plata je daleko od nivoa evropskih klubova, čak i kada se gledaju lige van najboljih pet.
Na svojoj koži je to osetio i Dušan Đorđević koji je smenjen sa klupe Čukaričkog, iako je ovaj klub po prvi put igrao treće kolo nekog evropskog takmičenja. Porazi od Hamarbija sa 5:1 i od Kolubare (3:1), te remi sa Radničkom značili su da je došao trenutak za rastanak.
Ipak, postoji i neka „svetla“ tačka u opštem mraku po kojem neretko tumaraju treneri u našoj zemlji. Jedan od primera kako se ostaje na klupi je Neško Milovanović koji uprkos najgorim rezultatima u ligi nije otpušten. Njegova Mladost je osvojila četiri od moguća 24 boda, postigla je tek šest, a primila 12 golova. Jedna pobeda i jedan remi uz šest poraza definitivno ne predstavljaju ekipu koja je znala da bude tvrd orah za večite rivale.
Ovaj stručnjak kao da je otporan na sve promene, pa je od 2014. do 2019. godine bio trener Lučanaca, vratio se na klupu septembra 2020. godine, a ni nedostatak pobeda ga od nje ne udaljava.
BONUS VIDEO Atmosfera na 165. večitom derbiju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar