Srpski borac i dasa sa podignutom kragnom: Miha je večnost, sećanje ne bledi

Pre tačno godinu dana stigle su tužne vesti iz Italije - preminuo je Siniša Mihajlović.Nekoliko dana pre toga se pričalo i pisalo o tome da je Mihino zdravstveno stanje pogoršano, iako se verovatno većina ljudi trudila da ne veruje u natpise iz italijanskih medija.Međutim, sudbina je bila surova, a nakon vesti o smrti proslavljenog fudbalera i trenera moglo se zapravo videti koliki je trag Miha ostavio, kako u fudbalu, tako i van njega.Redom su od legendarnog Mihajlovića krenuli da se opraštaju porodica, prijatelji, saigrači, čuveni fudbaleri i treneri, sportski radnici - gotovo ceo fudbalski svet, koji je bio upoznat sa njegovim likom i delom.Tokom karijere, što igračke, što trenerske, Miha je vodio raznorazne borbe, neke je dobijao, neke gubio, ali je uvek davao sve od sebe, "kidao" se i nije odustajao od fudbala, sve dok je mogao da stoji na nogama.

Sudbina je htela da ga leukemija na kraju ipak savlada, iako je Miha i nju pobeđivao u više navrata. Nikada neću moći da kažem da je Siniša izgubio tu poslednju bitku, jer to nije bio poraz, već lekcija za sve nas.Lekcija kako treba živeti i umreti, lekcija da se živi do poslednjeg trenutka maksimalno, lekcija da lavlje srce nikada ne umire, lekcija da vredimo onoliko koliko smo toga ostavili iza nas, a Miha je zaista ostavio mnogo.Što se tiče onoga na terenu, Siniša je pokazao kako se ponaša borac, bio je prgav, neko s kim niste hteli da se zakačite, a njegova levica sa drugog sveta donela nam je mnogo majstorija koje ćemo još dugo premotavati i gledati iznova.Miha je svoj temperament, hrabrost, eksplozivnost i strast prema fudbalu veoma lako sa terena prebacio na trenersku klupu. Tamo je bio gvozdena ruka, ali i prijatelj sa igračima, koji su u njemu imali stabilnu figuru i uzor. Znalo se da kod njega mora da se gine na terenu, na trenizima naporno radi i da nema zabušavanja, ali vreme sa njim uglavnom svi pamte po dobrom.Što se tiče onoga van terena, najbitnije je da je Mihajlović iza sebe ostavio suprugu i petoro dece, koji i dalje svakog dana i trenutka čuvaju uspomenu na muža i oca, kome se i dalje dive na svemu što je uspeo za svoje 53 godine.

Miha je od unikatnog dečaka iz vukovarskog Borova naselja izrastao u sportistu koji nije voleo da ćuti, u borca koji je uvek znao gde ide i na koji način želi da se bori, gde god je bio ostavio je trag, a njegova podignuta kragna će se dugo kopirati, jer sa njom možete i da istrčite na fudbalski teren, ali i da se prošetate gradom - znaće ljudi o čemu je reč.Do kraja je Siniša ostao svoj, bio je srpski dasa na italijanski način, a priče o njemu će se zauvek vrteti, kako po medijima, tako i po kafanama, fudbalskim terenima, svlačionicama...Karijera za pamćenje, nezaboravni život i primer mnogim generacijama.Miha, per sempre.