Bravo, Španijo, i dobrodošla u Srbiju

Sve što ti treba ovog leta – Budi deo zabave, budi pobednik. Mozzart Euroforija!

"Crvena furija" je na EURO 2024 imala samo jedan trenutni "bag", kada je u osmini finala gubila od Gruzije 0:1, ali su stvari vrlo brzo došle na svoje mesto i put u četvrtfinale bio je trasiran pobedom od 4:1.

Na putu do svog četvrtog trofeja, Španci su imali izuzetno težak put, ali i u tim okolnostima su pokazali svoju snagu. Na startu prvenstva oduvali su Hrvatsku (3:0), potom su nadigrali Italiju (1:0), Albaniju (1:0), a posle Gruzije tek je usledila žestoka borba u težem delu kostura, sa Nemačkom (2:1), Francuskom (2:1), da bi na kraju "tukli" i Engleze (2:1).

Igra "furije" funkcionisla je kao sat, iako je povremeno delovalo da "dave loptu" zbog velikog poseda. Eto, samo u finalu protiv Engleza imali su posed 63:37. Trofej je otišao tamo gde mu je trenutno i mesto, a uživanje je bilo gledati Olma, Vilijamsa, Rodrija, ili supertalentovanog Jamala. On je s pravom poneo titulu najboljeg mladog igrača Evrope, dok je Rodri najbolji igrač turnira.

Poseban ton igri Španaca, po našem mišljenju, davao je Dani Olmo. Kada se "lomio" turnir u utakmici sa domaćinom Evra, fudbaler Lajpciga je prvo golom, a potom i asistencijom Merinu za pobedu, ugasio nadu Nemcima da će svoje legende Tonija Krosa i Tomasa Milera ispratiti u penziju sa titulom prvaka Evrope. Podjednako važnu ulogu je odigrao i protiv Francuske, kada je golom za 2:1 otvorio Španiji vrata finala. Šta tek reći za izbacivanje lopte sa gol-linije u poslednjim trenucima finala posle udarca Guehija.

Velike zasluge idu i sjajnom stručnjaku Luisu de la Fuenteu, koji je posle pehara u Ligi nacija, Španiji obezbedio još jedno pobedničko postolje, i nakon onih kao selektor U19 i U21 selekcija.

U septembru počinje novi ciklus Lige nacija, a Srbija će imati čast da 5. septembra dočeka nove evropske prvake u Beogradu, u okviru 1. kola grupe 4. U fudbalu ćemo sigurno uživati, ako ne Srbije, a ono sigurno "crvene furije", i iskreno se nadamo da i dalje nećemo biti kanta za napucavanje, kao što to nismo bili ni na Evru. Bilo bi lepo kada od "orlova" posle ove utakmice ne bismo morali i da slušamo kako nije sramota izgubiti od prvaka Evrope.

O igri Engleza, najskupljeg tima na Evropskom prvenstvu, teškog 1,52 milijardi evra, nema šta posebno da se napiše. Bili su očajni na startu šampionata, podigli su se posle gola Belingema u petom minutu nadoknade vremena protiv Slovačke, to je čini se i bio preloman trenutak za njih, jer su bili pred eliminacijom, bili su na konopcima, a onda su u produžecima golom Kejna obezbedili mesto u četvrtfinalu. U finalu su se, međutim, vratili na staro, ili su ih tamo vratili Španci, tek Englezi će sada sumirati utiske i utvrditi zašto "fudbal, ipak, nije došao kući".

I to je sve od Evra 2024.

Za finale Evropskog prvenstva nije moglo da bude boljeg mesta od Berlina, grada u kojem se decenijama piše istorija sporta.

Grada koji je jedan od najzelenih u Evropi (30 odsto su zelene površine), koji je trebalo da bude centar "arijevske rase" a postao je grad otvorenog srca, u kojem se susreću najrazličitije kulture, narodi i vere. Berlin ima više muzeja i umetničkih prostora (preko 200) nego kišnih dana (u proseku 106). Muzeje nismo stigli da obiđemo, ali zato kišu nismo promašili. Grad u kojem su živeli Dejvid Bouvi i Igi Pop, i gde žurka počinje u petak a završava se u nedelju, ima više mostova od Venecije, i ovde se jedu odlične šnicle, kolenice i kobasice, i pije kvalitetno pivo.

Opraštamo se od Berlina i Evropskog prvenstva, i što bi rekli naši fudbaleri - "okrećemo se novim obavezama".

BONUS VIDEO