0
Malo je čuvenih ekipa u istoriji fudbala koje su imale više ludih glava od Lacija koji je 1974. godine osvojio prvi Skudeto u istoriji. Gotovo da nije bilo fudbalera koji nije potpuno odudarao od fudbalskih kalupa tih vremena.
Jedna neslana šala je toliko pošla po zlu da je Italija bila u suzama tog 18. januara 1977. godine zbog plavokosog šaljivždije koji je prerano ubijen.
PROČITAJTE JOŠ
U trenutku kada je fudbalska karijera Lučano re Čekonija trebalo da eksplodira došlo je do naglog gašenja života. Njegov nesputani duh i karakter sklon stalnim šalama bukvalno ga je koštao glave.
I to u 28. godini.
Po jednoj urbanoj legendi Re („kralj“) je dobio ispred prezimena zbog toga što je njegov otac oduševio kralja Vitorija Emanuela II hranom. Kraljevsko poreklo je imao samo po tome, ali se time izrazito ponosio.
„To je bogatstvo koje mi svet ne može oduzeti, imam prezime kojim se dičim“.
Čovek kog su zbog karakteristične pojave zvali Plavi anđeo prebrzo je napustio ovaj svet. Profesionalnu karijeru je započeo u Pro Patriji sa kojom je osvojio Seriju C, a 1969. godine je stigao u Fođu sa kojom je osvojio Seriju B. Sudbinski je bio predodređen da to uradi i u A diviziji.
Tako je već 1972. godine ovaj centralni vezni (danas bi bio okarakterisan kao „box to box“ prototipu) postao čovek koji je načinio od vezne linije Lacija šampionski pelcer. Za dve godine je doneo prvu od dve titule Laciju u istoriji.
Tomas Mestreli je odlučio da napravi tim koji će igrati superofanzivno, pogotovo za pojmove „katanačo“ fudbala, a postojala je tu čitava paleta problematičnih glava. Pomenimo samo Đorđa Kanalju, upravo on najbolje oslikava duh tog tima Lacija. Pulići, Petreli, Martini, Vilson, Odi, Nani, Garlašeli, Re Čekoni, Kinalja, Frustalupi, D’Amiko. Tim koji se u Rimu recituje kao što u Srbiji recituju Zvezdin sastav iz 1991. godine…
„Sećam se kada smo išli na put avionom. Svi su pištolje ostavili kod komandira. Njegov auto izgledao je kao oružarnica”, napisao je Pulići o toj generaciji nebeskoplavih.
Ubrzo je ekipa imala dve svlačionice zbog dva klana koja su postojala, a upravo je Re Čekoni uspevao da poveže tim i van terena i na njemu dovoljno da se desi istorijski Skudeto.
Imao je bezgranični šarm, ali i potrebu da se zavitlava bez da je svestan opasnosti. Kada ste stalno okruženi pištoljima…
Odlučio je te kobne noći dok je šetao sa Pjetrom Gedinom i još jednim prijateljem da se zaustavi kod zlatare koju je vodio Bruno Tabočini.
Re Čekoni i Gedin? Nevolje su stizale i bez ikakvog recepta i to čitav vodopad njih.
Dva saigrača su najpre ostala ispred zlatare, a ušao je prijatelj. Ubrzo im je dosadilo da budu na hladnih ulicama Rima, pa su i sami ušli. Ipak, dok su stajali su se dogovorili da to bude simulacija pljačke.
Upali su u zlataru i povikali: Ruke uvis! Ovo je pljačka.
Lica su pokrili kauputima. Nisu znali da je zlatara opljačkana nekoliko sedmica ranije, pa je Tabočini postao paranoičan. Nije ni naslutio da je u pitanju šala, već se odmah latio sačmarice.
Gedin je podigao ruke, ali Re Čekoni je mislio da je dobra ideja da nastavi.
Ubrzo je dobio hitac direktno u grudi i pao je na pod zlatare.
„To je bila šala! To je samo šala“, bile su poslednje reči koje je zemaljski plavi anđeo izgovorio pre nego što se pridružio onima na nebu.
Preminuo je pola sata nakon incidenta jer je metak presekao aortu.
BONUS VIDEO Glupost Morate i poništeni gol za vođstvo Španaca
