Lalatović za Nova.rs: Neka zgaze sve i izbace šljam iz srpskog fudbala

Fudbal 10. jun 202221:22 > 21:37
Podeli:
Nenad Lalatović, Foto: Starsport

Nekadašnji trener crveno-belih Nenad Lalatović pričao je za Nova.rs o novom angažmanu u Borcu iz Banjaluke, sezoni u Radničkom iz Kragujevca, regularnosti u domaćem fudbalu i o drugim zanimljivostima iz trenerske karijere.

Nenad Lalatović je nedavno preuzeo Borac iz Banjaluke, sa kojim želi da osvoji titulu prvaka države.

PROČITAJTE JOŠ:

„Moja životna želja je da budem prvak neke države. Najviše me boli što to nisam uspeo sa Crvenom zvezdom, ali tad je Zvezda imala plate od tri do četiri hiljade evra, nije bilo struje, igrala su deca iz omladinske skole i igrači koje smo dovodili bez obeštećenja, bio je period stabilizacije i nismo mogli da osvojimo titulu. Kad nisam uspeo, tačnije mogao, bar sam pomogao Zvezdi, jer je prve pare zaradila prodajući Luku Jovića, Marka Grujića, Predraga Rajkovića, a to su igrači koje sam stavio u prvi tim, kod mene su igrali godinu dana, a posle toga je Zvezda stala na noge i sada je tu gde jeste. Želim joj da osvoji Ligu šampiona ako može. Borac želi da se bori za titulu, rekao sam ljudima u klubu da je moja želja da osvojimo titulu, da probamo da pojačamo tim i da vratimo trofej u Banjaluku. To je novi izazov za mene“, objasnio je Lalatović.

Donedavno je vodio Radnički iz Kragujevca, sa kojim je izborio opstanak u Superligi, za polusezonu, koliko je bio u klubu.

„Uspešna sezona za mene, kao što sam imao uspešnu sezonu kad sam uzeo sa Vojvodinom trofej. Kad sam preuzeo Radnički, imao je samo 16 bodova, ekipe ispred nas su nam bežale osam bodova, skoro smo i matematicki ispali iz lige. Uspeli smo da izborimo opstanak, a to je praktično bilo nemoguće“.

PROČITAJTE JOŠ:

Preuzimanje Kragujevčana bila je nova vrsta izazova za poznatog trenera.

„Rekao sam igračima da se prvi put nalazim u takvoj situaciji, jer sam želeo da se nađem u takvoj situaciji. Nisam hteo da napravim pauzu do leta, svi su mi govorili da ne idem u Kragujevac, a ja sam inadžija i probao sam da uradim nešto što nikad nisam pre. Preuzeo sam klub kad je bio na dnu i sačuvao ga u Superligi. To je uspeh“.

Tokom sezone mnogo se pričalo i o regularnosti u Superligi, kao i o sudijskim odlukama i nameštanju mečeva.

„Sigurno da je bilo grešaka, ali su bile minimalne, ne bih da se osvrćem, znam da su ljudi iz Partizana nezadovoljni jednim, iz Zvezde nečim drugim, ali ne postoje samo oni, nego i drugi klubovi koji mogu da se žale da su oštećeni. Do poslednjeg kola se nije znalo ko će biti prvak, dok se prethodnih sezona znalo 20 kola unapred“.

Lalatović je optimističan po pitanju budućnosti srpskog fudbala, a nada se da će naredna prvenstva biti regularna.

„Hoće sigurno, doći će vreme kada će se sve očistiti. Polako već kreće da se čisti. Treba da se postavi organizacija, koja će samo da se bavi time. Dao bih tim ljudima plate, da rade kao državni sektor, da polažu račune državi i da imaju ovlašćenja da gaze sve pred sobom i da se sav šljam iz srpskog fudbala očisti i izbaci i da srpski fudbal bude na nivou italijanskog i nemačkog kada je reč o regularnosti i kvalitetu, jer mi to možemo“.

Nenad Lalatović
Nenad Lalatović; Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Zvezda i Partizan vodili su borbu do poslednjeg kola, a veliku borbu vodili su i u finalu Kupa Srbije, gde su crveno-beli bili bolji sa 2:1.

„Naša dva najveća kluba su nas i dovela tu gde jesmo, da imamo potencijalno jednog direktnog učesnika u Ligi šampiona za dve sezone. Znam šta znači rivalitet sa Partizanom, bio sam i kao trener svedok, dao sam i gol u derbiju, bio kapiten Zvezde, znam šta sve to znači, ali ne mislim da se fudbal igra samo zbog njih. Volim Zvezdu i poštujem Partizan i voleo bih da stvarno bude prvenstvo regularno. Njihovi igrači mnogo zarađuju, neki stranci nigde ne mogu da imaju takve pare kao u Zvezdi i Partizanu, ja bih njima odmagao i ne pomagao. Zašto? Zato što imaju kvalitet, bolje im odmoći nego pomoći, kako bi sve bilo regularnije i neizvesnije, pa nek bolji odnese titulu kao što je sada Zvezda, po mom mišljenju zasluženo, jer ima najbolji tim. Svaka čast Partizanu i Saletu Stanojeviću, koji je uspeo sa dosta slabijim timom da parira Zvezdi do poslednjeg kola. Ja mu skidam kapu. Dejan Stanković je pokazao da je izrastao u sjajnog trenera, a Terzić je pokazao da zna da napravi tim za titulu“.

Postoje stvari koje još nije postigao, a redovno sanja o njima.

„Voleo bih da osvojim titulu prvaka države, da osvojim titulu sa Zvezdom, da opet budem trener Vojvodine i da je uvedem u grupnu fazu Lige Evrope. To su neke stvari o kojima maštam. Nadam se da ću taj san dosanjati. Vojvodina me je napravila trenerom, a Zvezda igračem. Zvezda je uvek bila moja prva i najveća ljubav i ostaće, a Vojvodina druga majka, koju poštujem i kojoj ću uvek ostati veran. Novi Sad volim i on je meni lepši od Atine“, istakao je Lalatović.

Dejan Stanković i Nenad Lalatović zagrljeni
Foto. Starsport

Najviše ga kao trenera boli što uslovi za „manje“ klubove i Zvezdu i Partizanu nisu bar ni približno slični.

„Šta mene kao trenera boli? Mi smo svi u neravnopravnom položaju u odnosu na Zvezdu i Partizanu. Moji igrači imaju platu 3.000 evra a njihovi po 50.000. Ne sviđa mi se što oni uzmu 100 bodova, a drugi klubovi jedva sklapaju kraj s krajem. Voleo bih da svaki klub od države dobije po tri miliona, a oni po 30. Mi ćemo im parirati, garantujem životom sa 3 miliona budzeta. Sa 3-4 miliona ću da napravim tim da i Zvezda i Partizan teško mogu da me pobede. Kad bi bili takvi budžeti onda bi prvenstvo bilo fenomenalno. Džabe kad u Kragujevcu imam 700.000 budžet, a Zvezda 30 miliona. Nemoguće je da joj se suprotstavim. To je meni krivo. Zato ne volim kad čujem da oni kukaju. Oni treba da ćute i da ne kukaju, jer su povlašćeni i jedni i drugi. Neka se svađaju između to je njihovo, ali toliko su moćni i jaki. Oni imaju po 2-3 reprezentativca, a mi jedva skupimo 11 igraca, pa zašto oni da odlože neku utakmicu. Treba da spuste loptu, ne treba da im se pomogne ni za aut, pa nek uzmu pobedu“.

Istakao je da je neophodna pomoć države, ali da je stanje bolje nego pre.

„Možemo, ali samo ako država stane iza nas. U poslednjih nekoliko godina gradonačelnici daju svojim klubovima pare, nije bitno koliko, ali daju, i plate su redovne. Ako budu povećali budžet, na primer da Radnički nema 700.000 evra nego bar milion i po na godišnjem nivou, on bi tada mogao da razmišlja kako da igra Evropu. Ako država bude uspela da se izbori sa tim i pojača budzet i ovim manjim klubovima verujte bi da bi naš fudbal bio i bolji, jači i uspešniji i da bismo imali veću šansu da uđemo u Ligu Evrope i Ligu konferencija, mislim na klubove koji nisu „večiti“. Ja sam sa Vojvodinom prošao tri kola, bio na ulaznim vratima Lige Evrope, ali smo izgubili od AZ Alkmara i to samo jednu utakmicu. Da sam tad imao jos 3-4 igrača sigurno bih ušao u grupnu fazu“.

Foto: Starsport

Lalatović je 2021. godine vodio Al Batin, tim koji nastupa u ligi Saudijske Arabije, a razlika u kvalitetu tamošnjeg i domaćeg fudbala je velika.

„Kvalitet našeg fudbala je sve bolji i bolji, ali samo vrhunski igraju Zvezda i Partizan. Ovo je sve ostalo kvalitet, ali ne vrhunski. Samo da se pojača budžet malim klubovima, igrači ne bi odlazili u inostranstvo ostali bi u Srbiji. Igrači odlaze iz srpskog fudbala jer ovde imaju platu tri, a odlaze za pet hiljada evra. Ako ovde imaju četiri, odu da igraju za šest. Pa dajte ljudi da mi damo te pare, da nam kvalitet lige bude još bolji. Jednostavno razlika je velika iz tog razloga. Tamo nema Zvezde i Partizana. Tamo Al Hilal izgubi od poslednjeg na tabeli, svi imaju vrhunske budžete. Hilal ako ima 50, svi ostali dobiju po 20. Za te pare mogu da dovedu vrhunske Brazilce, Srbe, Hrvate i onda ne mora da znači da ovaj od 50 mora da pobeđuje. Ovde se ne vodi računa o ostalim klubovima, kao o Zvezdi i Partizanu. Nije Srbija samo samo ta dva tima. Moraju drugi klubovi da imaju bar tri, četiri miliona evra godišnje u budžetu, verujte da bi Zvezda i Partizan izgubili po pet, šest, sedam utakmica na godišnjem nivou. To je najveća razlika između fudbala u Srbiji i Saudijskoj Arabiji“.

U Saudijskoj Arabiji zadržao se samo devet utakmica, jer je trpeo menadžerske pritiske.

„Bio sam tamo devet utakmica. Kada sam došao prvo kolo smo igrali bez deset igrača. Dugo kolo smo pobedili, treće smo igrali protiv Hilala, koji je osvojio dva puta Ligu šampiona Azije, nerešeno na njihovom stadionu. Ja ne dam da mi se niko meša u tim. Imao sam pritisak da neki igrač mora da igra, ja nisam hteo to. Onda posle devet kola, bio tamo jako cenjen, bio sam dosta medijski propraćen, ali jednostavno je bila situacija „ili će biti ovako, ili ćeš morati da ideš“, ja nisam prihvatio i otišao sam. Veliki problem je bio što nisam mogao da dovedem jednog igrača. Jako je teško motivisati igrača kojem je u ugovoru ostalo šest, sedam meseci da igra sto odsto. I dan-danas je Al Batin pretposlednji na tabeli, nije ga pomerio nijedan trener“.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Nije se vratio ovog leta u Arabiju, jer nije želeo da čeka na ponudu.

„Ovog leta sam imao ponudu od jednog kluba, prvenstvo je trebalo da se završi 25. maja, ali je kraj zbog odlaganja utakmica bio pomeren za 28. jun. Ja sam morao da čekam do 1. jula, da vidim da li će se prvenstvo završiti, a ja nisam hteo to. Dobio sam ponudu iz Banja Luke, želim da proslavim titulu sa njima, vama hvala, ako osvojim titulu možda dođem sledeće sezone. Ja volim da radim, nisam opterećen da radim u Saudijskoj Arabiji, ali volim da radim tamo i mogu da se vratim za godinu dana“.

Lalatović je poznat po svom temperamentu, srčanim i žustrim reakcijama pre, tokom i nakon utakmica.

„Nisam se nikad pokajao, jer moj temperament takav kakav je pravi rezultate. On je iskren, pošten i čestit. Nikad nije bio da nekom naudi, uvredi, da nekog omalovažava. Moj temperament se pokaže kada ljudi ne mogu da me pobede, krenu da me vređaju, a ja ne mogu da odgovorim na to i tada se pretvorim u nekog drugog Nenada. Hoću da im pokažem da sam bolji, da pokažem da sve to nije tako. Kajao bih se da sam ja prvi vređao, ponižavao, da sam bio loš Nenad. Jako sam dobar čovek, koji svakom pomaže, jedan od retkih koji se slika sa svakim, sa svima popriča, svima posvetim pažnju. Kada takvog čoveka vređate, ja onda skočim na vas. To je samo jedna grupa huligana, kojih ima možda 200, 300 u Srbiji, koji mene ne vole i onda kada dođu na neki stadion prozivaju i naravno navijači Partizana. Ja nisam kriv što sam im uzeo jednu titulu, što sam im uzeo Kup, što sam ih pobedio tri put zaredom. Šta da im radim… “

Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Najviše puta se sukobljavao sa crno-belim navijačima, koje je više puta prozvao.

„Nemoguće je regulisati, zato što oni dođu sa namerom i uprava Partizana pusti besplatan ulaz, jer ne mogu da me pobede drugačije. Pobedio sam ih deset, jedanaest puta. Pobedio sam ih kada je Zvezda uzela titulu prvi put posle pet godina. Pobedio sam ih posle još tri puta kada je Zvezda uzela titulu u odlučujućim mečevima. Tri puta zaredom u dva meseca. Prvi trener u jugoslovenskoj istoriji koji je pobedio Partizan tri puta zaredom. Pa kako da me vole i ne treba da me vole, ali ne treba da me mrze. Ja njih ne volim, ali ih ne mrzim. Zaustaviti mafiju to je nemoguće. Dođe 20.000 ljudi, svi skaču na vas, raduju se pobedi protiv Nenada Lalatovića, ne pobedi protiv Vojvodine, Radničkog. Ja im ne zameram ništa, jer ja Partizan stvarno ne mrzim. Kada Partizan igra evropsku utakmicu navijam da pobedi. Ja njihove navijače ne mrzim, čak šta više imam dobar odnos kada ih sretnem u gradu. Kažu da me poštuju i cene i da bi voleli da imaju jednog Lalatovića koji voli Partizan kao što voli Zvezdu. Nikad nisam imao problem sa nijednim navijačima. Ja sam čovek koji želi uspeh sebi, mom stručnom štabu, igračima i porodici. Ja sve radim zbog porodice, da bi sutra mogli da imaju bolji život. Oni kada plate kartu mogu da pričaju, da me mrze, da me gaze, to je njihovo, ja se ne ljutim“.

Očekuje da reprezentacija Srbije ostvari zapažene uspehe u narednom periodu.

„Očekujem puno, prvo od naših reprezentativaca koji su sjajni. Sada u Ligi nacija mlađi igrači dobijaju šansu, sjajna ideja, oni će za godinu dve biti nosioci reprezentacije i već sada treba da osete kako je igrati za nju. Tako da mislim da Piksi radi sjajno, samo nek nastavi tako“.

Navijači Vojvodine ogorčeni, smatraju da je klub taoc Dušana Bajatovića
Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Izrazio je želju da i sam postane selektor.

„Misim da bi bio jako dobar selektor, ali da ja selektiram tim. Bio sam već na čelu mlade reprezentacije, ali sam bio tu samo kratko. Voleo bih jednog dana da radim u reprezentaciji, mislim da selektor mora da bude dobar psiholog, govornik i motivator. Mislim da bi to meni dobrodošlo i da bi se sa nekoliko godina tu sjajno snašao“.

Kadetska reprezentacija je nedavno dogurala do polufinala Evropskog prvenstva, gde je Holandija bila bolja nakon izvođenja penala.

„Pred nama je lepa budućnost, što je pokazala kadetska reprezentacija. To pokazuju i mladi igrači koji igraju u Ligi nacija. Pred Srbijom i srpskim fudbalom je jako lepa budućnost“.

Na pitanje ko bi bio najbolje rešenje za trenera Partizana spoemnuo je samo jedno ime.

„Za Partizan ima samo jedno rešenje, a to je Marko Nikolić. Njega se plaše i ima vrhunski kvalitet. Sve ostalo ko dođe mislim da se Zvezda neće plašiti. Samo sa njim Partizan može da ima šansu, u suprotnom Zvezda je već osvojila titulu, a prvenstvo nije ni počelo i to mogu unapred da kažem. Ne zato što sam Zvezdaš, već zato što imaju mnogo bolji tim. Partizan mora da dovede pet igrača i vrhunskog trenera, inače je Zvezda direktan učesnik Lige šampiona“.

Foto: Starsportphoto ©

Želja mu je da ponovo vodi Vojvodinu i Zvezdu.

„Jednog dana bi ponovo voleo da budem trener Vojvodine, Crvene zvezde, ne bih imao ništa protiv da budem trener TSC-a sa njima da izborim Evropu, oni su fenomenalan i organizovan klub. TSC zaslužuje da igra Evropu, žao mi je što nije uspeo da je izbori, jer je trebalo i moralo. Volim Srbiju i srpski fudbal i uživam da radim ovde. Nisam od onih trenera što se boji, kao da posle Zvezde neću voditi nijedan srpski klub. Ne. Smem da vodim, jer znam svoj posao i znam da ću praviti rezultate u bilo kom klubu. Treneri se plaše da im posle Zvezde i Partizana ne padne cena, a ja uzmem Vojvodinu i budem najbolji trener u njenoj istoriji. Uzmem Borac pa budem drugi, e to može neko ko je hrabar i ko veruje u sebe. Uvek želim da se vratim u srpski fudbal, jer je to moja kuća, porodica, dao mi je sve i uvek ću mu se vraćati“.

Razlika između Zvezde koju je on trenirao i one koja sada vlada srpskim fudbalom je ogromna.

„Nebo i zemlja. Meni je žao, što sam ja u tom trenutku bio mlad i naivan. Što sam prihvatio da ja poginem, ali bih ja sa timovima Vladana Milojevića i Dejana Stankovića, koji su moji veliki prijatelji, pravio velike rezultate. Voleo bih da ih vidim sa mojim timom kakve bi rezultate napravili. Ja sam tu poginuo, slagali su me, obećali su mi mnoge igrače i imena, ali moja ljubav prema Zvezdi je uvek bila velika. Znate ono kad idu da vas streljaju, a vi kažete ubijte me, jer sam ja njima dao život. Pružio sam im svu stabilnost koju danas imaju. Opet bih sve isto uradio“, završio je Lalatović.

BONUS VIDEO Nenad Lalatović o sukobu sa Kataijem koji se uspavao na pripremama

 

Pratite nas i na društvenim mrežama: FacebookTwitterInstagram

Komentari

Vaš komentar