0
Partizan je i drugim porazom (3:0) eliminisan iz kvalifikacija za Ligu šampiona. Umesto da uz bolju igru i pozitivan rezultat najave borbu za Ligu Evrope protiv Švajcarskog Lugana, Partizan je još jednom bio sinonim za očaj i beznađe uz još jednu fudbalsku bruku.
Najavio je Stanojević borbu za grb Partizana, za čast i za nadu koja nije skroz izgubljena, a dobili smo još jedno veliko ništa. Taktička bravura sa tri štopera pozadi za koju je pitanje koliko je i na trenignu korišćena, bila je samo još jedan simbol da ne zna gde bije kao ni čitav klub.
PROČITAJTE JOŠ...
Trener koji izjavljuje da mu ekipa nije spremna nakon kompletnih prirpema i koji je pokušao da izmisli toplu vodu stavljanjem igrača u uloge u kojima možda i nikada nisu igrali, najbolje pokazuje u kakvom je stanju Partizan. Istumbao je igrače, ređao kao da ih je sastavljao u kafani, a umesto da maksimizira kvalitet koji ima pa kakvi god da su, uspeo je da „pokvari“ i ono što je radilo.
Svojim povratkom dao je legitimitet upravi koja uništava klub, ali je svojim radom od povratka na klupu pokazao da se savršeno uklapa u taj rušilački mod. Devet primljenih golova od tek solidnog Dinama, prava su slika i prilika njegovog rada.
Ni Bog verovartno ne zna u kakvoj formaciji i sa kakvim kadrovskim rešenjima će Partizan izaći protiv vrlo nezgodnih i opasnih Švajcaraca, ali ovakav kakav je sada može da bude pretnja samo Jedinstvu iz Uba koje još nema iskustva. A protiv Napretka smo videli da i taj nivo rivala, koji je daleko ispod Evrope predstavlja ogroman izazov za ovaj „tim“.
Zbog svega toga i nema poente davati ocene igračima, kada je ovo što smo gledali na terenu nemoguće oceniti, a da to ima smisla. Da ne poželiš ni najgorem neprijatelju da gleda ovaj horor.
A. Jovanović – Nije imao posla u prvom poluvremenu Jovanović osim jednog udarca sa distance koji je išao u njega, a kod gola ionako nije imao šanse. Ni kod penala, a ni kod trećeg gola kada je zamalo napravio još jedno čudo i spektakularno sačuvao mrežu. Njemu je u ovakvom Partizanu verovatno najteže jer od kako je došao daje sve od sebe da izvuče tim koji ga ostavlja na cedilu i vetrometini. Najbolji primer koliko „veruje“ saigračima videli smo u 35. minutu kada je kod ubacivanja lopte u igru sa ivice peterca odustao od pokušaja da je doda Markoviću ili Mujakiću da počnu igru iz zadnje linije zbog same pomisli šta bi moglo da nastane zbog malo jaćeg presinga. To je trenutno Partizan. Ispucaj daleko od gola i pomoli se bogu.
Filipović – Od kako je došao u Partizan nije pokazao nikakav kvalitet, ali pitanje je šta on uopšte igra i koja je njegova uloga. Čas je ofanzivni bek u pokušaju, čas defanzivni koji ima zadatak da brani bok, a videli smo ga protiv Dinamo Kijeva i u ulozi desnog štopera u formaciji sa tri pozadi. Nije pravio velike greške, trudio se, borio, imao i neke intervencije u nekoliko navarata, ali je kad se sve na kraju sabere to bilo jedno veliko ništa. Nije on kriv za propast taktičkog eksperimenta, ali posle sezone i kusur, nije igrač vredan ni rotacije, a kamoli startnog mesta.
Mujakić – Visoki i snažni štoper koji se odlikuje ogromnom brzinom doveden je sa idejom da Partizan dobije zadnju liniju koja je pokretljiva i može da odgovri na izazove brzih napadača koji su pravili haos prethodnih sezona. Nakon očajne partije u prvom meču, ovde je bio manje loš. Solidno zatvarao prostor, niko nije mogao da mu se ubaci iza leđa, ali u haotičnoj igri bez glave i repa delovao kao da se bori za goli život. Zbunjen i bez ideje šta treba da radi na terenu, ali je to verovatno najmanje njegova krivica. Samo, kada dovedeš igrača koji je efikasan samo u adekvatno postavljenom sistemu, onda ne možeš da očekuješ da funkcioniše u haosu.
Marković – Teško je mnogo toga zameriti Markoviću u ovome što se dešava na terenu. Doveden je u situaciju da bude komandant odbrane, korektor, zapušavač rupa kojih ima na sve strane, a nije Alesandro Nesta, niti Paolo Maldini. Želja, trud, na momente i kvalitetni potezi nisu sporni, on stvarno voli ovaj klub. Samo, dobio je zadatak da radi nešto za šta nema kvalitet. Izraz očaja na njegovom licu kada je Partizan pucao po šavovima i nemoć da nešto uradi najboljje odslikava da ovaj brod nema kormilara. Na kraju propustio da napravi ofsajd zamku, a onda u želji da ispravi grešku skrivio i penal. A on je nominalni lider tima.
Lazarević – Desni bek kupljen u danu kada je posle skoro kompletnih priprema Stanojević ostao zbog povrede bez Marka Živkovića za kojeg i laici znaju da nije igrač za Partizan. I kad se povredio, Partizan odjednom dovede dva desna beka. Jednog koji ima naznake talenta, ali će Đurđević izgleda igrati samo zato što Partiznau treba bonus u domaćem prvenstvu. Drugog koji ni u Vojvodini nije pravio razliku na terenu u Superligi Srbije. Lazarević je u ovoj postavi trebalo da bude ofanzivni bek, a završio je kao igrač koji pokušava da pomogne bušnoj odbrani da ne kolabira. Taj deo je i korektno obavio, ali zato je zato napred pomogao koliko i autor ovih redova. Ništa.
Zahid – Žrtva Stanojevićevih eksperimenata. Jedan od najboljih igrača Partizana prošle sezone koji je briljirao u ulozi plejmejkera dobio je ulogu u kojoj niti može niti zna da igra. Povučen namesto u zadnjeg veznog odakle iz dubine treba da kreira, Zahid je ostao odsečen od Partizanove ofanzive. Igrač koji je najbolji kada iza napadača kreira i daje kratke i ubitačne lopte koje cepaju odbranu, stavljen je u poziciji da mora da kreira dugim loptama i bavi se kvarenjem igre rivala. Inferioran u duelima i bez navika potrebnih za takvu igru, trošio se i gubio snagu i bio bezopasan za gol poritvnika. Kada je u nastavku prišao bliže, došao u priliku da zapreti udarcem sa ivice kaznenog prostora. I potom ubrzo izašao.
Ovusu – Videlo se od starta da je Ovusu pogrešaan izbor kada je prodao nekoliko jednostavnih pasova, a sve je kulminiralo kod gola za Dinamo. Iako je loptu u njega napucao Kalulu u želji da je izbaci, kretanje i odnos Ovusua prema igri bio je „nagrađen“ po zasluzi. Jarmolenko je pokupio odbitak i smestio je u mrežu. Pokušavao je da ispravi grešku Ovusu, ali se klizao kao bambi na ledu, a samo koji minut kasnije serivrao još jednu šansu rivalu kada mu je lopta pobegla. Dodao je i loptu u kontru i išao iz greške u grešku. Možda i najbolja paradigma stanja u kojem se nalazi Parizan.
Jurčević – Tek što je stigao, gurnut je u vatru jer Partizan nema levog beka za Evropu. Antić to nije uprkos borbenosti, ali nismo mnogo videli ni od Jurčevića u prvom poluvremenu. Partizan je pokušavao da napadne po desnoj strani gde je imao lošijeg ofanzivnog igrača, a kada je prvi put dobio priliku, servirao je na tacni centaršutom loptu Saldanji na glavu koji je pogodio stativu. Deluje da bi mogao da bude pojačanje, ali je pitanje u ovakoj sredini šta može da promeni dok se ne uigra sa ostatkom tima. Ako se uigra.
Goh – Korejac je došao na pripreme bolno nespreman,a ni posle njih nije izgledao mnogo bolje. Brzina koja mu je bila adut zbog nespremnosti ne može da dođe do izražaja, a uz to je umesto po krilu i u ovom meču dobio ulogu da igra iza špica, na mestu koje je prirodno za Zahida. I zbog toga je pokazao jedno veliko ništa. Praktično je tek u nastavku solidnim centaršutom dao znak da da je došao na utakimcu. I ponovo nestao pre nego što je bio izveden.
Kalulu – Igrač koji se savršeno uklapa u definiciju mnogo buke ni oko čega. Hoće, trči, pokušava. A ne može i ne zna. Njegov učinak najbolje je opisati u minutu pre i oko gola. Sjajno je povukao kontru, imao nekoliko odličnih opcija, odlučio se za udarac koji je bio očajan i na kraju izvukao neki kilavi korner u situaciji kada je Partizan mogao da povede. Nekoliko desetina sekundi kasnije istrčao u želji da spreči kontru, napucao Ovusua i servirao zicer Jarmolenku za gol. Za trud svaka ćast, ali performans na terenu je bio očaj.
Saldanja – Teško je igrati kada nemaš sa kim. Saldanje je opasan čim do njega dođe lopta oko i u kazenom prostoru. Iznudi faul, ostavi loptu saigračima, uputi opasan udarac. Pogodio je stativu nakon sjajnog trzaja glavom i pokazao koliko mu malo treba da bude opasnost po gol. Ali, slaba je to uteha u ekipi bez ideje i smisla.
Severina, Natho, Trifunović, Antić De Medina – Izmene kao alibi da je Stanojević nešto pokušao. Samo je Natho na trenutka uspeo nešto da uradi, ali on je samo jedna u nizu žrtva strategije crno-belih.
BONUS VIDEO
