Partizan još jednom pokazao zašto je ove sezone sve drugačije - tri podataka drastično menjaju stvari

Pao je Efes u vreloj atmosferi "Beogradske arene", rezultatom 93:87, a ovoga puta se nije strepelo od poslednjeg šuta rivala, i drama je za nijansu bila manja nego u meču sa Armanijem.

Dve pobede u mečevima koji se rešavaju na jednu loptu kopernikanski su zaokret u rezultatima crno-belih. Partizan je u tom segmentu bio najlošiji tim Evrolige prošle sezone, pošto je utakmice koje su rešavane u neizvesnim završnicama mahom gubio — skor kada je meč rešen rezultatom unutar pet razlike bio je 1–7 prošle sezone.

Doduše, razlika je na kraju bila šest poena, pa je ovaj duel za dlaku ispao iz te statističke kategorije, ali svako ko je gledao meč zna da je ovo praktično bilo na jednu loptu.

Trojka Džordana Lojda koja nije ušla u završnici, izgubljena lopta na ubacivanju i još neki detalji mogli su meč da usmere na drugu stranu, ali su crno-beli ponovo izašli kao pobednici iz ove bitke.

To je veliki pomak i sjajan temelj za sezonu koja već na startu nagoveštava da će biti najteža i najneizvesnija za igranje.

Partizan je i u meču sa Efesom podsetio na duel sa Armanijem kada je u jednom momentu izgledao kao dve klase bolji tim, a potom ponovo sve prosuo i čupao pobedu i nogama i rukama.

Ponovo se dogodio pad u drugom delu treće četvrtine i početkom poslednje deonice, ali su i ovoga puta naleti rivala odbijeni.

Način na koji je Partizan prosuo prednost bio je ipak drugačiji. Efes je mnogo ranije uspeo da se vrati, na trenutke čak i povede, a utisak je i da je sam Partizan bio „manje kriv“.

Nije ovde bilo samo do pada u igri crno-belih već i do toga što je Efes, predvođen Igorom Kokoškovim, u tom periodu pronašao formulu da značajno oteža život Partizanu, a ta formula je u ovom slučaju bila gola sila. Kokoškov je posegao za fizički moćnim petorkama gde je na nekoliko pozicija imao mismeč u vidu snage, što je uz ogroman kvalitet igrača Efesa bio značajan faktor da se Partizanu ubije ritam na oba kraja parketa.

Ipak, razloga za zadovoljstvo ima na pretek, a nekoliko stvari se posebno ističe nakon ovog trijumfa.

Partizan je potvrdio trend koji je nagovestio u prva dva kola, a koji sada postaje validan i na većem uzorku. Skok je u prva tri kola bio ogromno oružje crno-belih. Partizan je u prva dva kola dozvolio najmanje ofanzivnih skokova od svih timova, taj trend je nastavio i u trećem i sprečio rivala da profitira iz druge šanse, što je bila velika boljka prošle sezone ekipe Željka Obradovića.

I ne samo to, crno-beli su na ovom meču bili sjajni i u napadanju ofanzivnog skoka i došli do čak 15 lopti u napadu posle kojih su postigli 22 poena — duplo više od rivala.

Osim toga, Partizan je bio sjajan u tranziciji pa je uz to postigao 16 poena iz kontranapada naspram svega tri poena Efesa.

To je bio važan faktor da Partizan dođe do neverovatne brojke od 93 poena — neverovatne jer je pogodio svega pet trojki iz 22 pokušaja naspram 12 rivala i izveo osam slobodnih bacanja manje.

Zbog toga su skok i tranzicija bili ključ, a Partizan je sjajan ove sezone i kada su ukradene lopte u pitanju, što je ključ za razvijanje kontranapada, u čemu su drugi najbolji tim.

Partizan je i defanzivno izgledao dosta dobro uprkos čak 87 primljenih poena, ali je uspeo da prvi ove sezone zaustavi Džordana Lojda, natera Larkina na teže šuteve i, pre svega, i njemu i Erčanu Osmaniju oduzme igru u reketu. Često je Larkin odustajao od prodora, dok je Osmani pretvoren u šutera za tri poena kako bi se sprečila njegova igra iz prodora i sa niskog posta.

Osmani je u prve dve utakmice Evrolige šutnuo pet puta za tri poena, a protiv Partizana čak deset, dok je za dva u obe utakmice imao po sedam pokušaja — protiv Partizana tek pet, gde su u statistiku ušli i oni posle ofanzivnog skoka.

Jednostavno, i on i Larkin, koji su uz Lojda najznačajniji igrači, morali su drastično da menjaju igru.

Utisak je da, da nije bilo sjajnog Ajzeje Kordinijea i lošeg šuta Partizana za tri poena, crno-beli bi ovaj meč rešili mnogo ranije.

Kada govorimo o individualnom učinku, čak tri igrača imala su indeks preko 20, a najkorisniji je bio Tajrik Džons koji je dogurao do brojke 28, gde je posebno blistao u prvoj četvrtini kada je postavio ton i ritam Partizanove igre sa 20 indeksnih poena. Odlično je skakao, imao nekoliko sjajnih odbrana, a treba istaći i tri asistencije kada je pametno kažnjavao odbranu protivnika.

Sterling Braun je ponovo postao napadačka mašina i u sjajnom ritmu odigrao i ovaj meč, kada je pogodio i neke teške šuteve gde se jasno videlo ogromno samopouzdanje, ali deluje da je ponovo ključan čovek bio Isak Bonga.

Ponovo je bio neverovatan defanzivno, gde je tokom meča uvek prelazio na igrača koji bi se u tom trenutku, žargonski rečeno, „zapalio“, i odmah bi se stvari značajno menjale. Sjajan je bio na Lojdu, kao i kada je preuzeo Larkina u završnici, a uz to je odlično zatvarao i rupe koje bi se pojavile.

Njegova uloga na skoku možda je i ključna za pozitivan zaokret čitavog tima. Uhvatio je sedam lopti, isčačkao tri ofanzivna skoka u važnim trenucima, od kojih se posebno ističe onaj posle promašaja u kontri Sterlinga Brauna koji je zamalo ubio momentum, a bio je skoro nepogrešiv u realizaciji sa 6/8 iz igre i sve je bitniji faktor na tom delu.

Sjajnu rolu u prvom poluvremenu imao je Dilan Osetkovski koji sjajno igra od početka sezone, a iako ne toliko statistički, važan faktor bio je i Šejk Milton. Postigao je možda i ključne poene o čemu je pričao i Mića Berić posle meča kada je Efes jedini put poveo u poslednjoj deonici i odmah uzvratio udarac iz veoma teške pozicije, a bio je i deo petorki koje su stabilizovale igru kada je Partizan bio u velikom padu jer je doneo preko potrebnu fizikalnost.

Jedini pravi minus bila je rola Džabarija Parkera, koji je utakmicu otvorio promašajima, onda u želji da prekine seriju i zapali dvoranu možda i nepotrebno isforsirao.

Da nema problem sa samopouzdanjem, pokazao je šut koji je, posle svih promašaja, pogodio, što je pohvalio i Željko Obradović posle meča.

Partizan je tako sa dve pobede sebi kupio mir na početku sezone i to pred seriju teških utakmica.

Sada sledi put u Split u ABA ligi, pa zatim i duplo kolo u Španiji — prvo protiv Reala, koji je takođe nakon startnog poraza vezao dve pobede i protiv kojeg ima sedam poraza u nizu, a zatim i protiv Baskonije, koju nikako da dobije u Vitoriji gde je gubio u neizvesnim završnicama.