Košarkaši Partizana konačno su pronašli pravu formu u Evroligi, gde su vezali dve pobede nakon šest vezanih poraza i sada crno-beli ponovo mogu da se nadaju borbi za plej-of elitnog takmičenja.
Nakon što su crno-beli razbili Crvenu zvezdu u večitom derbiju (77:89), sada su pred svojim navijačima u punoj Beogradskoj areni pobedili Olimpijakos sa 78:70.
Iako je Partizan u oba meča imao uspona i padova, dobri potezi i periodu u igri su ipak preovladali, Željko Obradović je posložio kockice kako je želeo i sada mašina konačno radi po njegovim zamislima.
U prethodna dva meča Obradović je dobio taktičku bitku protiv Janisa Sferopulosa i Jorgosa Barcokasa, a njegovi igrači sproveli su u delo ono što je traženo.
Partizan nije dobro otvorio utakmicu protiv Olimpijakosa, gubio je sa 0:8, pa je Obradović odmah morao da zove tajm-aut, jer je video da su njegovi igrači dekoncentrisani i da im je potrebno malo vremena da se saberu.
Na kraju prve deonice bilo je 16:25 i to nakon trojke Vanje Marinkovića uz zvuk sirene, ali već u drugoj četvrtini Partizan je zaigrao mnogo bolje. Obradović je imao odgovor na skoro svaku petorku koju je Barcokas poslao na teren, počev od one (rezervne) koja je počela drugu četvrtinu.
Barcokas je poznat kao neko ko često menja igrače po nekim svojim principima, u smislu da ne izlaze kada igraju loše, već kao da unapred (uglavnom) ima smišljeno kada će koga uvesti i izvesti (samo je Vokap igrao preko 30 minuta). Obradović je to iskoristio, potpuno se prilagodio i neutralisao udarne igle protivničkog tima, pogotovo nakon prve četvrtine.
Kasnije tokom utakmice Vokap je svesno ostavljan na trojci, dok su druge opcije zatvarane, a napadi Olimpijakosa su dobro čitani i videlo se da igrači Partizana znaju šta rade u odbrani. Šakil Mekisik je isto dobio više prostora za šut za tri, koji mu nije jača strana (0/4), a koliko je dobro igrana odbrana na njemu, govori podatak da nijednom nije šutnuo za dva za skoro 15 minuta na terenu.
Takođe, bitan faktor, posebno u drugoj deonici, bio je zonski presing (igran i protiv Zvezde), koji je znatno usporio napade Olimpijakosa, koji su često rešavani u poslednjoj sekundi.
Balša Koprivica odigrao je najbolju utakmicu ove sezone u Evroligi. Nakon što je protiv Mornara imao indeks 43, a onda je igrao veoma dobro i u dresu reprezentacije Srbije, sada se pokazao i na najvećoj klupskoj sceni.
Ušao je Koprivica u drugoj deonici, pa je svojom visinom i snagom odmah odgovorio i stavio do znanja Milutinovu i Mustafi Falu da će im biti izuzetno teško. Fal se nakon prve deonice „ugasio“, dok je Milutinov ubacio 13 poena, ali dva puta je postizao koš iz izuzetno teških situacija na isteku napada.
Koprivica je imao osam poena uz pet skokova (indeks devet) za nešto više od 10 minuta na terenu, a igrao bi i više da mu nisu dosuđena četiri faula.
Konačno se videlo da Balša ima samopouzdanja, dobro se razumeo sa saigračima, a nije slučajno što mu je Obradović baš protiv Olimpijakosa pružio šansu, jer je znao da će se on bolje snaći na terenu od na primer Tajrika Džonsa, koji jeste igrao duže, ali je imao manji učinak.
Setićemo se da je Partizan protiv Zvezde u prvom poluvremenu bio bez izgubljene lopte, te da je na kraju imao sedam, ali su neke od njih prodate pred kraj utakmice, kada je sve već bilo rešeno.
Protiv Olimpijakosa viđen je sličan scenario, pošto su crno-beli izgubili samo pet lopti, te je u tom segmentu samo Monako bolji u dosadašnjem toku Evrolige.
Iako su za ovo najzaslužniji igrači Partizana, tu i te kako ima Obradovićevog pečata. Željko uvek želi da igra sa ekstra pasom, u njegovom sistemu se sada zna ko šta radi i gde ko treba da bude, „spejsing“ nije problem i sada su igrači konačno pohvatali principe u napadu. Setićemo se da je Karlik Džons pre nekoliko utakmica u jednoj izjavi istakao da su Partizanovi problemi pre svega ofanzivne, a ne defanzivne prirode, ali sada su stvari i po tom pitanju mnogo bolje.
Naravno, kada su u pitanju izgubljene lopte, mnogo se pita i protivnička odbrana, koja mora da bude agresivna kako bi naterala rivala na grešku. Ni Zvezda ni Olimpijakos tu nisu ispunili očekivanja u potpunosti.
Obradović je odlučio da poslednjih pet minuta protiv Olimpijakosa odigra sa Tajrikom Džonson i Brendonom Dejvisom na terenu. Sa njim je skok sigurniji, a Dejvis je u napadu dobio priliku da napada niže igrače Olimpijakosa, što je iskoristio.
U defanzivi su obojica doneli ono što se očekuje, unutrašnja igra Olimpijakosa skoro da nije postojala u tim trenucima, a Milutinov više nije ni imao pokušaj da poentira u poslednjih pet minuta.
Iako su Dejvis i Džons već bili ove sezone zajedno na parketu, nije baš da Obradović praktikuje da ih često zajedno ubacuje, ali to se ovoga puta i te kako isplatilo.
Inače, Tajrik je jedine poene na meču upisao upravo u toj zavšnici.
Mnogo bitno za Partizan je to što je Ajzea Majk dobio šansu u poslednje dve utakmice i vreme provedeno na parketu iskoristio je da se dokaže i treneru i navijačima.
Protiv Zvezde je bio „x-faktor“, dok je protiv Olimpijakosa imao pet poena uz dva skoka za skoro 13 minuta.
Majk bi u nastavku sezone trebalo da ima ulogu prvog krilnog centra, a „grobarima“ se već dopada kako je podigao formu i svi se nadaju da je nezgodna povreda za njega sada već davna prošlosti.
Obradović u nastavku sezone ima zadatak da pravu ulogu pronađe i za Dvejna Vašingtona, koji nije bio u sastavu za meč sa Olimpijakosom, ali je na konferenciji za medije posle meča Željko potvrdio da i dalje računa na njega i da će u narednom periodu dobiti priliku da pokaže šta zna, a kvalitet za Evroligu sigurno ima.
Setićemo se da je i u derbiju Obradović dobio trenersku bitku (ali ne i rat), te je tako prekinuo niz od osam uzastopnih poraza od Sferopulosa i crveno-belih.
Skratio je trener Partizana rotaciju u tom meču, igrao je praktično sa osam igrača, a isto je zonskim presingom usporavao napade rivala.
Odlično je osmislio kako će njegovi igrači braniti Ajzeu Kenana i Nemanju Nedovića, na drugoj strani napadan je Teodosić kad god je bilo moguće, dok Zvezda nikako nije mogla da pronađe pravi ritam na duže staze.
BONUS VIDEO