0
Dosadašnji tok 2025. godine bio je skoro kao san za Crvenu zvezdu. I da se razumemo, sve druge stvari na stranu, ova priča je vezana za Evroligu.
SOCCERBET – jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.
Trofej Kupa je razlog za zadovoljstvo, problemi u ABA ligi za zabrinutost u određenoj meri, ali sve je to ništa u odnosu na težinu koju nosi elitno takmičenje.
Jer, Zvezdi u prethodnih godina ne nedostaju ni regionalni ni domaći trofeji pošto je bila apsolutno dominantna.
PROČITAJTE JOŠ
Falila je ta potvrda na evropskom nivou, pogotovo poslednjih nekoliko sezona kada su ulaganja značajno podignuta i počela da dolaze i zvučna pojačanja.
Ali, plej-of, pa zatim i plej-in uvek su ostajali neuhvatljivi i svih ovih godina dominacije, Zvezda je samo jednom igrala taj plej-of.
A igrale su ga i ekipe poput Bajerna ili Žalgirisa sa znatno manjim ulaganjima.
Sada je sve konačno došlo na svoje mesto. Skoro savršeno izbalansiran tim, koji pre svega ima neverovatan karakter je plovio skoro idilično kroz evroligašku buru koja nikada bila luđa nego ove sezone.
Kada je počela pauza za Kup takmičenja, Zvezda je bila na deobi od trećeg do šestog mesta i u poziciji da se realno bori ne samo za direktan plasman u plej-of, već i za prednost domaćeg terena, a priče o Fajnal foru postale su sve glasnije.
I meč protiv Žalgirisa je bio prilika da se napravi sledeći korak, nastavi niz i istakne još jača kandidatura za navedene ambicije, ali je usledio hladan tuš.
Došao je litvanski velikan spreman na borbu za goli život i na kraju uspeo ne samo d preživi nego i da nadigra Crvenu zvezdu i da bar na neko vreme probudi stare demone.
Jer, ako zavirimo ne tako daleko u prošlost, personifikacija Zvezdinih neuspeha da se dočepa doigravanja bili su neplanirani i neočekivani porazi od ekipa koji su bili bliže dnu ili na njemu, nego u samom vrhu i upravo bi taj poraz ili dva bilo tačno ono što je falilo. Što bi se reklo, za dlaku sinko.
Ipak, ovaj tim je za razliku od svih prethodnih pokazao ove sezone da bi kraj ipak trebalo da bude drugačiji i da ima karakter da se izdigne iznad svakog problema.
A Žalgiris je najdirektnije moguće tresnuo šamar srpskom šampionu i uputio hitan poziv na reakciju
Znao je sjajni italijanski stručnjak da u Beogradu mora da pobedi kako bi zadržao nadu za prolaz i pauzu iskoristio da spremi gotovo savršen meč.
Iako sa mnogo problema u rotaciji spoljne linije, posvetio je maksimalno pažnju detaljima i pripremio mnogo varijacija kojima je poput šahovskog velemajstora išao bar korak ispred svog kolege.
Glavni princip u napadu bio je strpljenje. Više puta na tajm-autima je podsećao igrače da maksimalno troše sat za napad i ponavljao „momci, kasni pikenrol“ insistirajući da se za egzekuciju čeka sam kraj napada.
Lopta je u tim momentima bila u rukama Silvana Fransiska koji je odigrao jedan od najboljih plejmejkerskih mečeva ove sezone i to ne toliko zbog impresivnih brojki i sjajnog šuta, koliko zbog toga što je skoro svaki put birao idealna rešenja.
Žalgiris je tako sjajnu Zvezdinu odbranu držao sve vreme na vrhovima prstiju, terao ih na stalne rotacije i preuzimanja koja crveno-beli rade savršeno i ovoga puta iskoristio protiv njih.
I dok ste ponekad imali utisak da Fransisko davi loptu, serija blokova iza leđa njegovog čuvara, dovodila je do kreiranja mismečeva i situacija koje bi Fransisko potom eksploatisao i kažnjavao poenima, asistencijama ili stvaranjem viška kojim bi naterao odbranu na pucanje.
Čak i kada je u drugom poluvremenu Zvezda ta preuzimanja značajno korigovala i smanjila nepovoljne mismečeve na minimum, Fransisko koji je igrao kao u transu uspevao je na nađe pukotine u pikenrol zamkama, udvajanjima i da u tim situacijama pronađe savršene uglove za dodavanje čekajući milimetar prostora do isteka napada, a ponekad bi maestralnim promenama ritma tokom driblinga sebi kreirao separaciju dovoljnu da u ovakvom ritmu pogađa gotovo sve.
Žalgiris je tako gotovo uvek imao odgovor i sve vreme uspevao da diše što nije često radio ove sezone, a imao je odgovore i na drugom kraju parketa.
U prvom poluvremenu je agresivnim iskakanjima uspevao da skrati vreme na lopti Zvezdinim plejmejkerima i maksimalno pre svega odseče Kalinića koji bi u takvim situacijama služio da se pritisak premosti i kao sekundarni kreator držao napad u životu.
Zvezda je bila u igri zahvaljujući sjajnom Petruševu koji je napadao i sa niskog posta i iz prodora i uspevao da pronađe načine da napad održi u životu, a sjajno je igrao i Bolomboj i Zvezda je na obruču uspevala da ostane u igri.
Ipak, to na duže staze nije moglo da bude rešenje za kvalitet ofanzive rivala. Zvezda bi ovako mogla da dobije utakmicu da je uspela da defanzivno spusti protivnika na ispod 75 poena, a to nije uradila jer je Žalgiris uvek imao spremna rešenja.
Kada je Trinkijeri na poluvremenu uspeo da prilagodi odbranu i da maksimalno odseče Zvezdinu unutrašnju igru i otera visoke daleko od koša, Zvezda je bila u još većem problemu.
Žalgiris je bio voljan da rizikuje sa šutevima za tri iz driblinga jer je fokus bio na tome da se ubije ritam, iseče protok i da natera Zvezdine bekove da uzimaju iznuđene šuteve u završnicama napada.
Ključ je bio i u tome što su defanzivci uspevali da održe koncentraciju, da se žestoko probijaju kroz blokove i ostanu na svom igraču braneći na prvom mestu prodor i dodavanje. Uz to, sjajno su igrali odbranu na igraču bez lopte sprečavajući demarkaciju, pogotovo kada bi ona bila u rukama Nedovića ili Kenana koji u pozicionom napadu nisu u stanju da bilo šta iskreiraju.
I tu je Fransisko bio sjajan i fokusiran i igrao odličnu odbranu i čak i na tom kraju parketa dao veliki doprinos.
Na kraju, šahovski obračun otišao je na stranu Trinkijerija i Žalgirisa i Zvezda sada ide u novi reset.
Tu se vraćamo na priču o demonima. Prethodnih godina bi Zvezdu progonili čim se pojave i tako na kraju doveli do toga da prospe sve. Ovaj tim je ipak malo drugačije baždaren i pokazao je to nekoliko puta do sada.
Kada je nakon početne tri pobede vezala četiri poraza, nije bilo panike. Iskoristila je Albu za reset, inkorporirala Petruševa i zatim demonstrirala silu protiv Monaka. I to sve u tom periodu bez Džoela Bolomboja.
Kada je dramatično izgubila od Asvela i potom prilično neočekivano u derbiju od Partizan odmah je odgovorila pobedom nad Bajernom.
Baš taj period kada je Bolomboj bio povređen, ekipa hvatala ritam i formu bio je dobar primer karaktera. Nikada nije dozvolila da upadne u velike serije poraza, razbijala je Olimpijakos taman kada je svi otpišu, a potom pokazala da može da veže i ozbiljnije serije pobeda i to posle ubedljivih poraza.
Nakon fijaska u protiv Efesa u Istanbulu, vezala je četiri trijumfa. Nakon fijaska protiv Makabija u Beogradu, vezala je četiri trijumfa.
Nije uvek bilo ni lepo, ni dominantno, ali je uvek našla način da se adaptira i izdigne glavu iznad vode.
Bajern je savršena prilika za to.
Poraz od Žalgirisa nije dramatično uticao na tabelu, jer su direktni rivali takođe poraženi, jedino što su još neki dobili priliku da se priključe vrhu.
Pobeda nad Bajernom u Minhenu bi mogla da vredi dvostruko. Direktan rival, bolji međusobni skor i dramatičan doping samopouzdanja.
Bajern igra sjajno na svom terenu, ali protiv Zvezde to neće biti čisto domaći teren i zbog velikog broja srpskih navijača koji će sigurno naći način da naprave atmosferu.
Osim toga, Bajern na momente deluje kao ubitačan stroj, ali isto tako ima manje varijacija u igri i sposobnosti da se prilagođava kao Žalgiris na promene odbrana i ako ekipa ude na maksimalnom nivou obrtaja ima više nego realne šanse.
Biće to još jedna prilika da se demonstrira karakter i pokaže da ovakvi porazi ne mogu da uzdrmaju ekipu kao nekih ranijih godina.
Plej-in i dlaje nij ugrožen, plej-of je i dalje realan, a borba za prva četiri daleko od izgubljene.
BONUS VIDEO
