Pogledam gornji levi ugao ekrana, a tamo piše: 04.16. Stiže mi poruka "Stigao sam po tebe". Pogledam levo nikog, pogledam desno vidim nekog s belim kačketom. Bacam cigaretu posle tri dima i ulazim u kombi.
Iako zvuči kao početak krimi priče koju bi verovatno potpisao Ju Nesbe, istina je da nije bilo ništa što bi moglo da mi ugrozi život.
PROČITAJTE JOŠ
Zapravo moglo je, ali to je i valjda neka čar ovakvog prvog iskustva. Doduše moram da priznam da mi je kada se sve ljuljalo vrlo brzo kroz glavu prošla slika zapaljenog hindeburškog cepelina.
Do pre osam dana nikada nisam ušao u avion, a sada mogu da kažem da sam u Australiji i leteo balonom.
Znate one ogromne balone koje viđate na razglednicama? Pa, sada imam nekoliko fotografija dovoljno dobrih da uđem u biznis sa razglednicama (šteta samo što sada nije kao što je nekada bio).
I dok putujemo da pokupimo ostale putnike Teo, vozač koji mi je poslao poruku koji minut ranije, već kreće da ćaska. Objašnjava mi da je poreklom iz Grčke i govori o letenju balonom s entuzijazmom koji retko srećemo kod ljudi nakon što prođu kroz tinejdžerske dane.
I tako skupljamo ljude redom po hotelima u ovom panoramskom razgledanju Melburna i nakon svega stižemo u neki daleki park na obodu grada.
Pomažemo oko naduvavanja ogromnog balona, učimo osnove sletanja, slušamo šta nam pilot (da i ovde sebe nazivaju pilotima) govori.
Samo 10 minuta pre izlaska sunca smo se našli u vazduhu, osam balona se odjednom našlo iznad Melburna, jedinog grada koji dozvoljava balonima da lete preko grada.
Reći će nam kasnije pilot da je ovo jedna od pet najboljih vremenskih uslova koje je ikad imao. Teško je verovati slatkorečivim Australijancima, ali na osnovu snimaka možda zapravo i nije slagao u potpunosti.
Ovo je jedna od onih privilegija novinarskog posla, mogućnost da doživite ovako iskustvo. I dok sam pravio fotografije za pozadinu na telefonu, posle 35 minuta lebdenja došao je trenutak za sletanje.
Sa radija se čula kontrola leta koja je dala dozvolu, ma kao da se stvarno ovim pilotira (pre bih rekao kormilari jer se koriste vazdušne struje koje se u toku jutra kreću u različitim pravcima, u zavisnosti od visine idete na određenu stranu).
Opisivanje leta nije toliko zabavno, zato je možda bolje da ste odmah pogledali snimak. Na njemu ne možete videti samo sletanje jer tada se svi leđima naslanjaju na ivicu korpe, a kolena su pod 90 stepeni.
Naravno, nakon toga sam se samo „onesvestio“ u hotelu. Zato australijske praznike i proslave ostavljamo za neku drugu priliku, gotovo da ne prođe dan da se ovde ne proslavlja različitost.
BONUS VIDEO Reakcija publike posle brejka Kecmanovića, Srbi dominiraju
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar