Piše Ivan Mrđen: Povratak u “normalu”

A tu su i preferans utorkom, “Stari bunar” sredom, “Herceg Novi” petkom, sa obaveznim posetama Klubu ljubitelja narodne muzike, restoranu “Palilula” i mom prijatelju Vuji (da baš ne reklamiram njegovu kladionicu)…“Svuda su kladionice, alkohol i bahatost”, tako su nedavno na jednom portalu naslovili tekst o zapažanjima izvesne gospođice Kejtlin, koja se nedavno iz Australije doselila u Srbiju, zadnja pošta Leskovac.Ona je na društvenoj mreži TikTok, koji ću izgleda sve više morati da pratim, podelila video u kome je navela nekoliko stvari koje su joj posebno zasmetale, od prodaje alkoholnih pića bukvalno na svakom koraku, ne samo u velikim prodavnicama već i u trafikama na sred ulice, do toga da se u većini kafića i restorana puši, pa su pojedini lokali toliko zadimljeni da ona jednostavno nema želju ni da uđe u njih.Nije mogla, a da ne primeti da se na gotovo svakom ćošku nalaze kladionice koje su pune i u sred dana, a posebno iritantna bila joj je činjenica da veoma mali broj ljudi vodi računa gde i kako parkira automobile. Kejtlin je takođe zabeležila da je jako veliki broj napuštenih životinja na ulicama i da niko o tome ne vodi računa...By the way, tekst je na istom sajtu presečen oglasom za jednu – kladionicu!Meni su, da budem iskren, daleko zanimljiviji bili komentari ispod ove objave, koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe: “tako je, možda još i gore” i “idi odakle si došla”.“U pravu je u potpunosti. Bahati smo, parkiraju gde stignu, puši se svuda, smeća na sve strane. Kladionica na svakom ćošku. Ništa ona pogrešno nije rekla, samo što pojedincima koji rade sve to ona smeta jer ukazuje na te naše mane.” (Xy)“Sve tačno, nebeski narod pun sebe, bravo ženo, ali mislim da nama nema pomoći.” (Zoran)“Mlada dama je sve u pravu, a iskreno volela bih da čujem u kom zapažanju je pogrešila kad je sve tako, baš sve… To je naša navika i svakodnevica, pa ga samim tim više i ne primećujemo.” (Mica Arapović)

“Lepo se ti vrati u Melburn i uživaj u tamošnjoj ‘demokratiji’ i ‘blagostanju’. Tačno je skoro sve što je rekla, ali obožavam moju Srbiju i nikad nisam poželela, iako sam imala puno prilika, da se preselim u neku od tih ‘bajkovitih’ i ‘bogatih’ država gde dolari padaju sa neba, gde je sve pod konac, gde se nigde ne puši, gde je sve čisto i sterilno... gde policija napada pendrecima ljude koji nisu hteli da nose maske u vreme smrtonosne ‘epidemije’ zvane korona ... Hvala, ali ipak ne. Svoj na svome i među svojima, duša puna, šta ćeš lepše… (Svetlana Đukić)To me podsetilo da su nam krajem jula 2016. godine u gostima bili Melisa i Darek Radecki iz Sidneja, prijatelji Mirine i moje najstarije ćerke Milene. Beograd ih osvojio na prvi pogled, ali mi zanimljivo bilo Darekeovo zapažanje: „Kod vas na svakom koraku backery (pekara), betting (kladionica) i bank (banka). Sve u svemu, bad!“Prevod nije potreban! Neki su na osnovu ovog mog zapisa, u kome sam naveo samo mali deo razgovora koji smo tih dana vodili sa našim gostima iz Sidneja, pogrešno zaključili da bračni par Radecki nije poneo lepe uspomene iz našeg grada.Naprotiv, Darek je u svom dnevniku, koji je vodio tokom njihovog višemesečnog putovanja (iz Australije su stigli u Poljsku, obišli Nemačku, Francusku i Grčku, bili u Beogradu, otišli za Dubrovnik, potom u Rim, pa u Južnu Ameriku....) napisao da se u Beogradu “možda ne mogu videti lepote kao u Parizu, Londonu ili nekim drugim metropolama, ali ćete zato na svakom koraku osetiti veliku ljubaznost i dobrodošlicu gostima i turistima”.Jedino nije razumeo kako to da njihov domaćin (koga je baš nahvalio u svom zapisu) ujutru pije rakiju “zbog cirkulacije”, pre ručka “zbog varenja”, a uveče da “ne sluša vesti”!Ovo treće se takođe vratilo u normalu. Njega još nisam video!