Ova životinja će poslednja izumreti na Zemlji ako dođe do globalne katastrofe

Ako se složeni život na Zemlji uruši nakon globalne katastrofe, poslednje životinje koje će preživeti verovatno će biti tardigradi, sićušna osmonoga stvorenja poznatija kao vodeni medvedi, stoji u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports.

Prema naučnicima, život na Zemlji je već prošao kroz najmanje pet masovnih izumiranja koja su izbrisala većinu postojećih vrsta. Pre otprilike 252 miliona godina, tokom permskog izumiranja, naučnici procenjuju da je blizu 90 odsto vrsta nestalo, kako na kopnu tako i u okeanima. Uprkos tome, ekosistemi su se polako obnavljali, što pokazuje da život u celini može biti izuzetno teško izbrisati.

Moderni rizici izgledaju veoma drugačije od onih drevnih vulkanskih i tektonskih katastrofa. Stručnjaci su zabrinuti zbog nuklearnog sukoba koji bi mogao ispuniti atmosferu čađom, godinama slabiti sunčevu svetlost i prekinuti lance ishrane.

Oni takođe modeliraju astronomske pretnje poput udara velikih asteroida, obližnjih supernova i gama zračenja. U većini tih scenarija, ljudi i mnoge druge životinje nestaju. Okeani, međutim, ostaju tečni.

Studija Oksforda i Harvarda o najžilavijim životinjama na Zemlji

Studija istraživača sa Univerziteta u Oxfordu i Univerziteta Harvard iz 2017. godine postavila je vrlo specifično pitanje. Šta bi bilo potrebno da se iskorene čak i najotpornije životinje na planeti?

Njihov odgovor je direktno ukazivao na morske tardigrade koji žive u vodenim slojevima i dubokomorskim staništima. Očekuje se da će ove životinje opstati, osim ako neki događaj nije dovoljno snažan da proključa okeane.

Zašto su tako otporne? U laboratoriji, neke vrste tardigrada preživljavaju nekoliko minuta na temperaturama blizu apsolutne nule i do oko 150 stepeni Celzijusa. Druge izdrže decenije na minus 20 stepeni, piše N1info.ba.

Tolerišu pritiske od gotovo vakuuma do 1.200 puta većeg normalnog atmosferskog pritiska, kao i doze zračenja hiljade puta veće od onih koje bi ubile čoveka. Eksperimenti su čak pokazali da se tardigradi oporavljaju nakon izlaganja svemirskom vakuumu.

Njihova tajna je trik koji se zove kriptobioza, vrsta suspendovane animacije. Kada uslovi postanu smrtonosni, tardigradi se skupljaju u suvi, kompaktni oblik, isključuju većinu svog metabolizma i čekaju.

Ta pauza može trajati godinama. Kada se vrate voda i povoljnije temperature, oni se rehidriraju i ponovo počinju da puze. Za stvorenje kraće od debljine kreditne kartice, to je zapanjujuća strategija.

Starenje Sunca postavlja konačnu granicu za preživljavanje na Zemlji

Ništa od ovoga ne znači da su vodeni medvedi zaista neuništivi. Biolozi koji rade s aktivnim životinjama koje nisu u stanju mirovanja primećuju da ih je prilično lako ubiti u običnim laboratorijskim uslovima. Ako budući događaji skinu Zemlju s atmosfere, ispare njene okeane ili, kako Sunce stari, pretvore našu planetu u spaljenu stenu, čak će i tardigradi na kraju nestati.

Ipak, njihova otpornost nudi otrežnjujuću perspektivu. Dok se, s pravom, brinemo zbog klimatskih promena, nuklearnih rizika ili sledećeg porasta računa za struju, naučnici smatraju kako jednostavne životinje, koje većina ljudi nikada neće videti pod mikroskopom, opremljene su da nadžive našu vrstu milijardama godina.

U velikoj meri, pouka je da život kao celina može biti izuzetno otporan čak i kada su pojedinačne civilizacije krhke.